Ti, koji se nikada nisi pitao
o belini svih naših snegova,
i o crnilu svih naših bolova,
drzneš se da mi hodaš po
snovima.
Ni tamo te nije sram
da me gledaš i da ćutiš,
i da ne znaš reći prave reči,
kad te moje mole
da ih kažeš.
Ti se nizašta nisi pokajao,
a život si moj u stomak skupio.
Naduo od zadovoljstva,
po čelu se lupio.
I krenuo dalje.
Kao da od mene imaš vremena više
da živiš mlad.
Ti nisi postojao, nema te
na jastuku mom,
pod prstima mojim,
i neću moći nikada više
da te od jutarnjih časova skrojim,
da ti napišem pesme
kao one već daleke zime
kada su sve pruge i staze
nosile tvoje ime.
Mada, neki đavo hrom
još svojim rukama mira ne da,
pa na te radosnog
mojim očima gleda,
i baš kako vreme ide,
tek onako, radi reda,
spravi te od istog leda i meda.
Sve što mogu je da se ne
ponavljam
u svojim paljevinama na stari kremen,
da te samo sa svog kaputa
stresem na asfalt
kao uspomene.
Daleko je moja misao
od tvoje nebrige i spokoja.
Daleko je naša priča
od tvojih bitaka i dvoboja.
I sve se već zaboravilo.
Ili sam želela da jeste.
Kada bih bar mogla poželeti želju
da te za svagda u sebi
zbrišem.
Da jednom barem, bez straha,
na tuđem ramenu
proleće mirišem.
o belini svih naših snegova,
i o crnilu svih naših bolova,
drzneš se da mi hodaš po
snovima.
Ni tamo te nije sram
da me gledaš i da ćutiš,
i da ne znaš reći prave reči,
kad te moje mole
da ih kažeš.
Ti se nizašta nisi pokajao,
a život si moj u stomak skupio.
Naduo od zadovoljstva,
po čelu se lupio.
I krenuo dalje.
Kao da od mene imaš vremena više
da živiš mlad.
Ti nisi postojao, nema te
na jastuku mom,
pod prstima mojim,
i neću moći nikada više
da te od jutarnjih časova skrojim,
da ti napišem pesme
kao one već daleke zime
kada su sve pruge i staze
nosile tvoje ime.
Mada, neki đavo hrom
još svojim rukama mira ne da,
pa na te radosnog
mojim očima gleda,
i baš kako vreme ide,
tek onako, radi reda,
spravi te od istog leda i meda.
Sve što mogu je da se ne
ponavljam
u svojim paljevinama na stari kremen,
da te samo sa svog kaputa
stresem na asfalt
kao uspomene.
Daleko je moja misao
od tvoje nebrige i spokoja.
Daleko je naša priča
od tvojih bitaka i dvoboja.
I sve se već zaboravilo.
Ili sam želela da jeste.
Kada bih bar mogla poželeti želju
da te za svagda u sebi
zbrišem.
Da jednom barem, bez straha,
na tuđem ramenu
proleće mirišem.
