A taj voz kasni
Sam sam na peronu
Gledam te …
Zamišljam taj osmeh krasni
Taj zagrljaj što me bezgranično pobudjuje
I ništa ne naslućujem…
Negde u daljini preko brda neman se zahuktava
Razgoračio sam oči u ovoj noći
Voz krši sa visina sneg utaban
Moje iščekivanje prestaje ,sada tu je netrpeljivost
Dok ka meni juri voz
Staje…
niko ne izlazi
Svakom prozoru prilazim da vidim da li stigla si!
Razorna istina pobudjuje očaj
Nema te… ili ja samo suviše čeznem
Pa slep sam pun besa
Bez traga je i ovaj život moja draga kada nema te…
Ali…
Na drugome kraju perona sasvim iza mojih ledja
Ti si tu moja sreca…
Trčim kao kroz neki trenutak svečani
Željan tih usana,tog pogleda ,iz tebe zrači samo pobeda
Volim te …pa reci su suvišne
Sada zbog ove nadolazne sreće samo tebi dušu dugujem!
