Insolitus

Čekam te…

A taj voz kasni

Sam sam na peronu

Gledam te …

Zamišljam taj osmeh krasni

Taj zagrljaj što me bezgranično pobudjuje

I ništa ne naslućujem…

Negde u daljini preko brda neman se zahuktava

Razgoračio sam oči u ovoj noći

Voz krši sa visina sneg utaban

Moje iščekivanje prestaje ,sada tu je netrpeljivost

Dok ka meni juri voz

Staje…

niko ne izlazi

Svakom prozoru prilazim da vidim da li stigla si!

Razorna istina pobudjuje očaj

Nema te… ili ja samo suviše čeznem

Pa slep sam pun besa

Bez traga je i ovaj život moja draga kada nema te…

Ali…

Na drugome kraju perona sasvim iza mojih ledja

Ti si tu moja sreca…

Trčim kao kroz neki trenutak svečani

Željan tih usana,tog pogleda ,iz tebe zrači samo pobeda

Volim te …pa reci su suvišne

Sada zbog ove nadolazne sreće samo tebi dušu dugujem!