Mi smo dva kotla
u koje ne valja sipati hladne vode,
i koji se vatrom svojom ujedaju.
Mi smo dve buve, lakome i žurne,
što se besno zbog krvi gledaju.
I nikad da prestane ta igra
u kojoj jedno drugom podmećemo petu.
Ja nisam od sebe do tebe
videla sličnijeg na svetu.
Mi smo lisica i vuk, ranjeni se grizemo,
to što ljubiš, nije tvoj put,
do daljih visina mi noseve dižemo.
Mi samo znamo
da ne smemo da se damo
u naručje jedno drugome.
Bežimo u ratu, krijemo na vratu,
drhtaje želje što nas obuzima.
Mi smo isuviše mi, da bi bili nešto treće.
Na ovom mestu sasvim slučajno tuđi.
Ljubi me u snu, kad hoćeš da vrisneš,
od besa zbog mene drugoj da pisneš.
Kad se nasmejem
zato što kisneš.
Mi smo rogovi u vreći
odvojeni putevi ka jednoj sreći.
Miči mi se s očiju, da ne preturim sto
na kom su prostrte naše igrice.
Prećuti pametne reči, drugoj ih reci.
Mene ne peku tvoje iglice.
Sve ti u jednu, i zoru, i mrak,
i tutanj tvoj od ljubavi moje,
želje ti tvoje, i laži i zmije reči,
i sve ti tvoje...
u koje ne valja sipati hladne vode,
i koji se vatrom svojom ujedaju.
Mi smo dve buve, lakome i žurne,
što se besno zbog krvi gledaju.
I nikad da prestane ta igra
u kojoj jedno drugom podmećemo petu.
Ja nisam od sebe do tebe
videla sličnijeg na svetu.
Mi smo lisica i vuk, ranjeni se grizemo,
to što ljubiš, nije tvoj put,
do daljih visina mi noseve dižemo.
Mi samo znamo
da ne smemo da se damo
u naručje jedno drugome.
Bežimo u ratu, krijemo na vratu,
drhtaje želje što nas obuzima.
Mi smo isuviše mi, da bi bili nešto treće.
Na ovom mestu sasvim slučajno tuđi.
Ljubi me u snu, kad hoćeš da vrisneš,
od besa zbog mene drugoj da pisneš.
Kad se nasmejem
zato što kisneš.
Mi smo rogovi u vreći
odvojeni putevi ka jednoj sreći.
Miči mi se s očiju, da ne preturim sto
na kom su prostrte naše igrice.
Prećuti pametne reči, drugoj ih reci.
Mene ne peku tvoje iglice.
Sve ti u jednu, i zoru, i mrak,
i tutanj tvoj od ljubavi moje,
želje ti tvoje, i laži i zmije reči,
i sve ti tvoje...