Poklon za prijatelja - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Златоуст

Poklon za prijatelja

Oceni ovaj blog
Posvećeno jednoj osobi sa kojom delim mnogo stvari....od muzike, do nekih zajedničkih pogleda na život (slažemo se mi u mnogo čemu,ali to nije za blog).Istorija je svakako jedna od njih...mislim istorija nije samo skup golih informacija, kojima profesori muče nesretne đake po školama,pa kasnije ti isti đaci,druge i tako u krug... to su pre svega životi....miliona ljudi koj su bili pre nas na ovoj planeti i pod istim ovim suncem koje obasjava danas nas, sanjali,patili,voleli,mrzeli, umirali....dakle sve ono što smo mi osetili na sopstvenoj koži i što nas čeka.I mi ćemo jednog dana biti od strane narednih naraštaja posmatrani : za one ravnodušne tj. bezosećajne ,mi ćemo biti samo podaci(to podaci odnosi se na one srećkoviće, koji budu imali tu sreću, da ne budu zaboravljeni... ostali nažalost hoće)...ali biće i onih osećajnih i obazrivih, koji će u borbi sa sopstvenm strahovima i osećanjima ,steći poštovanja prema nama i videti nas ne više kao mrlje na papiru,već onakve kakvi smo bili i jesmo...kao ljude.

Neka računa ovo kao još jedan rođendanski poklon(skoro smo ga proslavili)....neka zanemari istroijske činjenice,pusti muziku i uživa...

Leonida



Prošlo je više od dva sata od bitke.Trebalo je odavno da skupimo svoje oružije i izađemo iz klanca,a mi još sedimo ukrugu koji smo napravili oko mrtvih spartanskih ratnika i nemo ih posmatramo.Posle ove bitke nije bilo uobičajenog pobedničkog veselja,niti uzimađa ratničkog plena.Poneka ruka krenula je da uzme nešto od oružija,ali se brzo zaustavila.Za pojasom jednog mrtvog ratnika ugledao sam prelepo izgrađene korice za nož. Kada sam ga okrenuo,prepoznao sam mladog Spartanca koji se lavovski borio.Nije imao više od dvadesetak godina.Ostao je među psolednjim preživelim.Kada je video da se bici bliži kraj,izvukao je svoj nož iz korica i uzvknuvši:
,,Evo,Persijanci,recite da od nas trista jednog niste uspeli da ubijete!,zario sebi nož u grudi.Posmatrao sam to lepo,mlado i odlučno lice.ni bolno grča,ni patđe na njemuMogao bih čak i da se zakunem da mu je u uglovima usana i nesklopljenim očima titraqo someh.Izvukao sam nož iz njegovih grudi i vratio ga u korice.Neću ga uzeti kao trofej.
”Neka te tvoji bogovi večno slave!“,rekao sam.
Naš car stajao je na uzvišenju i nemo posmatrao prizor ispod sebe.Kserks je pet dugih godina pripremao napad na Grke.Želja njegovog oca Darija da Grke pobedi lično ostala je neispunjena .ali Kserks je sporo i uporno planirao ovo svajanje.Krenuli smo od severa ka jugu,brojno daleko nadmoćnoji sa svoja tri korpusa oružanih snaga.Znali smo da su mnogi grčki gradovi,uplašeni tolikom brojnošću,bilispremni da se pokore našoj vlasti.Uhode su nam javilie da su se sastali na Korintskoj prevlaci da se dogovore o odbrani.Bli su istinski uplašeni,rekle su uhode.Moćni Heleni :Eginjani,Megarani,Atinjani...brinuli su o opstanku svojih moćnih država.Rastrzani mislima o našoj brojnosti,o porukama iz proročišta,o odlukama Temistokla,nisu znali pravi put.
”Šta je konačno odlučeno?”,upitao je nestrpljivo Kserks.
”Krenuli su samo Spartanci,gospodaru”,odgovoriše uhode.”Sa malim brojem dobrovoljaca iz ostalih država pošli su da uspore naše napredovanje. ”U uglu Kserksovih usana pojhavi se osmeh.
”Nas ništa neše zautsaviti”,reče smireno.
”Njihov kralj Leonida dostojan je divljenja”,usudi se da progovri jedan od uhoda.Gospodar ga preko pogleda.
”Koliko vojnika vodi sa sa sobom taj slavan kralj,uhodo? ”
”Trista svojih”...odgovori uhoda oborenog pogleda. ”....i mali broj saveznika iz ostalih država? ”,nastavi Kserks.Počeo je grohotom da se smeje.Njegov smeh raširi se najpre našim šatorom,a zatim i izvan njega.
”Odlazite bednici! ”izdra se na uhode koji pokunjeno izađoše.
”Vašeg cara neće zautaviti šačica ludaka spremnih da krenu na ovoliku silu makar ih prevodili sami bogovi,a ne neki kralj Dostojan Divljenja! ”
Sakupio je nas,svoje vojskovođe,očiju zakrvavljenih od besa nespretano ponavljajući:
”Leonida,Leondia!:čuste li ikada za tog Leonidu?”
Naravno da smo čuli,ali niko se nije usudio da progovori.
”Već su krenuli ka Tesaliji”,glasno je razmišljao Kserks. ”Moraju da prođu kroz Termopile.Da.To je to!Opkolićemo ih u klancu.Sakupi vojsku! ”,okrenu se grozničavo prema meni.
”Koliko,svetli care?”,upitah.
”Pola tvog korpusa biće previše.Ali,hajde,neka se vojnici malo zagreju za dalje pohode. ”
Krenuli smo odmahda bismo u Termopile stigli pre njih.Naredio sam vojnicima da se rasporede po obodu klanca.Padala je noć i očekivao sam da će se Spartanci pojaviti pre jutra.Postavio sam straže,a vojnicima rekao da se odmore.Sklopio sam oči,ali san nije dolazio.Zbog čega sam ovoliko uznemiren,pitao sam se.Ovo će biti samo jedna beznačajna bitka,kako reče naš car.
Ipak,nešto mi nije dalo mira i nestrpljivo sam čekao da noć prođe...
S prvom jutarnjom svetlošću Leonida je sa svojom malom vojskom ujahao u klanac.Sakriven iza stenja,čekao sam da priđe bliže,da osmotrim lice tog kralja-ratnikaali spartanski konji odjednom su postali uznemireni zbog našeg prisustva.Leondia je zastao i bio je potreban samo delić sekunde da shvati.
”Opkoljeni smo”,rekoa je podužući pogled i osmatrajući ivice klanca. ”Persijanci su stgli pre nas. ”
Bilo je neke čudne mirnoće u njegovom glasu.
”Tako je kralju”,rekoh izašavši iza stenja. ”Stigli smo pre vas imnogo nas je.Položite oružije da sačuvate svoje živote! ”
”Veliki Kserks poslao je malog vojskovođu da pobedi Leonidu ”,reče prezrivo me pogledavši.
”Malog vojskovođu! ”,rekoh uvređeno. ”O mojim pobedama se nadaleko priča, kralju!”
”Zaista nisam čuo za tebe,ali možda će tvoja slava porasti,ako lično ubiješ kralja Leonidu. ”
”O,sa velikim zadovoljstvom! ”, rekoh žurno.
”Uz,jedan uslov! ”,naglo me prekide Leonida. ”Sve one koji nisu Spartanci pusti da odu.Nas trista lako ćete pobediti. ”
”I mnogo više”,rekoh ispunjen borbenim žarom. ”Ali,neka ti bude! ”
Dao sam znak da oslobode prolaz.Nastalo je komešanje među saveznicima.Nisu želeli da idu.Ali,jedan pokret rukom spartanskog kralja bio je dovoljan da ga poslušaju.Izašli su iz klanca i moji ratnici ponovo su zatvorili krug.
”Eto,kralju,tvoja želja je ispunjena! ”,rekoh.
Nije me ni pogledao.Okrenuo se prema svojim vojnicima i nisam bio siguran da li im nešto govori ili ih samo posmatra.
”Ništa više neće reći”,reče jedan od one dvojice uhoda,koji se iznenada stvorio iza mojih leđa. ”Spartanci malo govore,a njegov onako dugačak imao je samo jedan cilj...da spase saveznike! ”
Bio sam izigran.Sujeta mi nije dozvolila da prozrem njegovu nameru.Leonida je već odneo jednu pbedu nada mnom.Mogao sam da pošaljem još jedan deo svoje vojske za saveznicima,ali sam ispunjen besom,želeo da tu grupu nadobudnih Spartanaca smrvim što pre.O,moćni bogovi!Nije bilo ni brzo ni lako!Kao da smo upali u vrtlog u kome je buktala vatra i čije su nas plamene iskre obavile svojim jezivim žarom.Probijajući se da stignem do Leonide,spazio sam na jednom uzvišenju Kserksa.Mora da ga je neki unutrašnji nemir doveo do Termopila.Nije mi promakao njegov izraz zaprepašćenja na njegovom licu.Pobedili smo.Bilo nas je mnogo više i pobedili smo tri stotine spartanskih ratnika.Otišao sam da se poklonim svom caru.
”Ubio si Leonidu”,reče Kserks.
”Nisam siguran,svetli care,odgovorih. ”Možda! A možda je i Leonida ubio mene! ”




Bitka u Termopilskom klancu odigrala se 480 godine pre naše ere.Na mestu pogibije tri stotine spartanskih ratnika podignut je spomenik na kome piše :”Putniče,kad odeš u Spartu,javi da smo ovde pali pokoravajući se njenim zakonima.”

Pošalji "Poklon za  prijatelja" na Facebook Pošalji "Poklon za  prijatelja" na Google Pošalji "Poklon za  prijatelja" na My Yahoo! Pošalji "Poklon za  prijatelja" na Live Pošalji "Poklon za  prijatelja" na MySpace Pošalji "Poklon za  prijatelja" na Twitter Pošalji "Poklon za  prijatelja" na Digg Pošalji "Poklon za  prijatelja" na del.icio.us

Ažurirano 15.02.2014. u 00:27, autor: Златоуст

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. Lakonac (avatar)
    mislim istorija nije samo skup golih informacija


    mojom rukom uslikano - Sparta



    Zahvaljuju ti se Spartanci
  2. Златоуст (avatar)
    Mojom rukom uslikano - Sparta
    Imao sam taj spomenik među slikama,ali ne i odgovarajuću fotku.

    p.s. Znam,video sam u onom postu, gde si je pokazao Karen.I pesme se sećam...ona pustila.



    Zahvaljuju ti se Spartanci
    Ma samo da nasledimo malo tog spartanskog duha i mi smo već dosegli zvezde.To je onda potvrda da ih nismo zaboravili,a i oni su tako nastavili da žive kroz nas.



    Aj vidimo se sutra u kafani,ja sam već pao,ali vredelo je čekati.
    Ažurirano 15.02.2014. u 00:46, autor: Златоуст
  3. mig-x (avatar)
    svidja mi se ovo prijatelju a i nista se nije promenilo i kod njih je versace bio dizajner
  4. Lakonac (avatar)
    ,ali vredelo je čekati.
    Baš je vredelo.

    Ma samo da nasledimo malo tog spartanskog duha i mi smo već dosegli zvezde.To je onda potvrda da ih nismo zaboravili,a i oni su tako nastavili da žive kroz nas.
    Mnogi bi želeli njihov duh, ali budimo realni i ne idealizujmo previše.... surovo je to bilo društvo... valjda je tako moralo tada...naiđe takav period u ciklusima....