Ovo nisu male reči... „Komšija svrati na kaficu“ stvarno gromko i izazovno zvuči... kad to čuješ osetiš kao da si pobedio u nekoj igri ili nadmetanju...
... za početak počeo si da piješ kafu...odvratna ti je al` srčeš... ovo opet znači da si prevazišo one strahove da će ti izrasti svinjski ili reptilski rep od kafe... tetka, tetka, lagala si me. Samo po sebi i to je jedna mala pobeda. Na ovo se nadovezuje da si socijalno prihvatljiv, zanimljiv, elokventan, duhovit, privlačan i poželjan na mnogo načina... a možda ništa od toga... jednostavno se zaglavio plovak na kazančetu za vodu u kenjari. Kako god, neće svako da stuca pola sata vremena sa nekim bezveznjakovićem srčući vrelu, neukusnu i gorku braon tečnost iz fildžana... jer kafa je uvek više od kafe
... Neko će reći da preterujem, ali kad te komšika pozove na kafu stvarno osetiš neku gordost i ponositost kao da si ratnik pun ožiljaka upravo okićen sa 5 kile ordenja i to baš od Tomine ruke...ili još bolje kao general severnokorejskih nukleranih snaga... e baš tako...
Tomo!... ruka ti se pozlatila
... i treba da je tako... uložio si mnogo u svoj imidž kod komšiluka kao Milošević u kiparsku banku... bezbroj istrčanih krugova po kraju u crnom šorcu i to sa roze znojnicom na čelu... ničim izazvano cepanje drva kod Neše Lenjivca ...dobro, nije baš ničim izazvano... pokazivao si bicepse i trapezijuse Nešinoj ćerki sve dok nije pobegla jer joj umalo nisi sekirom amputirao obe šake i frakturisao lobanju odvaljenim iverkom od po` kile ... zatim, morao si da upristojiš rečnik, da izbaciš psovke, ružne reči, sleng, akronime...da se češljaš... drugim rečima da postaneš kompletan idiot...jbg kad je Perica pikica moga da postane gej i da to bude okej možeš i ti da budeš kreten... Dalje... februarsko sviranje gitare na klupi i arlaukanje zajedno sa mačorima sve dok nisi skapirao da je previše hladno i da je majsko sviranje ono pravo... poznavanje trofazne struje, miskera, parnih pegli, začepljenih sifona, zamrzlih slavina, operativnih sistema, degenerativnih oboljenja zlatnih ribica, avitaminoza kod hrčkova i ono najvažnije – neustrašivost i gladijatorska hrabrost u borbi sa bubašvabama, paucima, slepim miševima ... i miševima uopšte...
.... sećaš se kad je teta Ema `tela d`umre od straha jer ju je napao miš pa se popela na sto i kao kafanska pevaljka poskakivala preko napola umešene pite zejanice... eh bio je to prizor ... dobre noge je imala teta Ema... a tek kovrdžavo međunožje ... s`pravom si se pitao što li je muž ostavi zbog nepunoletne Moldavke... i onda se zaista pojavio miš pa si se i ti popeo na sto sa teta Emom... pitu ste uništili ali vas je na kraju spasao tvoj deda, pa ste posle svi skupa pili kafu i sok od zove... onako bledi kao da ste od cirkulara na smrt iskrvarili ... osim dede naravno... on je uvek rumen od rakije...
Komišijaaaaaaaaaaaaa!!!!...uš`o mi miš
... dobro, to su bili prvi nesigurni koraci... posle se kult kafe stabilizovao i realizovao u pravom svetlu, ali mnogo truda i znanja je trebalo do te faze...
- iiiihihihi komšo ja te zvala na kafu a upravo mi nestalo plina u boci...
- pa komšika da pređemo na glavno jelo, to je kod tebe uvek podgrejano, a?
- komšo, komšo, vragolane ... hihihihi...
- `el da punim bocu do kraja?...
- puni komšo, nemo` da si kanuo sa strane, treba da dobijem.... no-vi ven-tiiiiiil bo-ceeee... su-traaaaaaaaaaaaaa...
... za početak počeo si da piješ kafu...odvratna ti je al` srčeš... ovo opet znači da si prevazišo one strahove da će ti izrasti svinjski ili reptilski rep od kafe... tetka, tetka, lagala si me. Samo po sebi i to je jedna mala pobeda. Na ovo se nadovezuje da si socijalno prihvatljiv, zanimljiv, elokventan, duhovit, privlačan i poželjan na mnogo načina... a možda ništa od toga... jednostavno se zaglavio plovak na kazančetu za vodu u kenjari. Kako god, neće svako da stuca pola sata vremena sa nekim bezveznjakovićem srčući vrelu, neukusnu i gorku braon tečnost iz fildžana... jer kafa je uvek više od kafe
... Neko će reći da preterujem, ali kad te komšika pozove na kafu stvarno osetiš neku gordost i ponositost kao da si ratnik pun ožiljaka upravo okićen sa 5 kile ordenja i to baš od Tomine ruke...ili još bolje kao general severnokorejskih nukleranih snaga... e baš tako...
Tomo!... ruka ti se pozlatila
... i treba da je tako... uložio si mnogo u svoj imidž kod komšiluka kao Milošević u kiparsku banku... bezbroj istrčanih krugova po kraju u crnom šorcu i to sa roze znojnicom na čelu... ničim izazvano cepanje drva kod Neše Lenjivca ...dobro, nije baš ničim izazvano... pokazivao si bicepse i trapezijuse Nešinoj ćerki sve dok nije pobegla jer joj umalo nisi sekirom amputirao obe šake i frakturisao lobanju odvaljenim iverkom od po` kile ... zatim, morao si da upristojiš rečnik, da izbaciš psovke, ružne reči, sleng, akronime...da se češljaš... drugim rečima da postaneš kompletan idiot...jbg kad je Perica pikica moga da postane gej i da to bude okej možeš i ti da budeš kreten... Dalje... februarsko sviranje gitare na klupi i arlaukanje zajedno sa mačorima sve dok nisi skapirao da je previše hladno i da je majsko sviranje ono pravo... poznavanje trofazne struje, miskera, parnih pegli, začepljenih sifona, zamrzlih slavina, operativnih sistema, degenerativnih oboljenja zlatnih ribica, avitaminoza kod hrčkova i ono najvažnije – neustrašivost i gladijatorska hrabrost u borbi sa bubašvabama, paucima, slepim miševima ... i miševima uopšte...
.... sećaš se kad je teta Ema `tela d`umre od straha jer ju je napao miš pa se popela na sto i kao kafanska pevaljka poskakivala preko napola umešene pite zejanice... eh bio je to prizor ... dobre noge je imala teta Ema... a tek kovrdžavo međunožje ... s`pravom si se pitao što li je muž ostavi zbog nepunoletne Moldavke... i onda se zaista pojavio miš pa si se i ti popeo na sto sa teta Emom... pitu ste uništili ali vas je na kraju spasao tvoj deda, pa ste posle svi skupa pili kafu i sok od zove... onako bledi kao da ste od cirkulara na smrt iskrvarili ... osim dede naravno... on je uvek rumen od rakije...
Komišijaaaaaaaaaaaaa!!!!...uš`o mi miš
... dobro, to su bili prvi nesigurni koraci... posle se kult kafe stabilizovao i realizovao u pravom svetlu, ali mnogo truda i znanja je trebalo do te faze...
- iiiihihihi komšo ja te zvala na kafu a upravo mi nestalo plina u boci...
- pa komšika da pređemo na glavno jelo, to je kod tebe uvek podgrejano, a?
- komšo, komšo, vragolane ... hihihihi...
- `el da punim bocu do kraja?...
- puni komšo, nemo` da si kanuo sa strane, treba da dobijem.... no-vi ven-tiiiiiil bo-ceeee... su-traaaaaaaaaaaaaa...
Zamisli koliko na svetu ima zapostavljenih komšinica koje čekaju upravo takvog komšiju? 
