Da li ste nekada pomislili kako ništa nema smisla... Naročito vaše postojanje u svemu tome...
Na primer, neki veliki skup, žurka na primer, i čini vam se da jedino vas kuliraju, da svi osim vas već žure ka tome da ispune svoj život...
Ne znam kakva vas konkretno situacija deprimira, ali sam više nego siguran da naši problemi barem jednom u nekom vremenskom periodu svakog od nas dovedu u takav položaj, kada vam se čini da svi iz vašeg okruženja imaju nameru da ignorišu "niže biće" poput vas...
Ovakve situacije, britanski filozof Bertrand Rasel pokušao je da razreši u svojoj genijalnoj knjizi "Osvajanje Sreće"... On je klasifikovao glavne uzroke nesreće:
-Bajronovska ("nesrećni smo zbog toga što nas je takvima postavila Vasiona")
-Utakmica (konkurencija)
-Dosada i uzbuđenje
-Umor
-Zavist
-Osećanje greha
-Manija gonjenja
-Strah od javnog mnjenja
Dok je u uvodu naveo i bolest, s tim što je ova knjiga namenjena prevazilaženju nesreće kod "zdravih" ljudi...
Rasel navodi da se svi ovi uzroci nesreće MOGU prevazići nekom drugom aktivnosti: na primer, ako vam se čini da ništa nema smisla, nađite neku aktivnost, uposlite se i vremenom ćete shvatiti da nije baš sve tako...
Knjiga se ne svodi samo na uzroke nesreće, već u svom drugom delu, navodi i ono što može dovesti do lične sreće...
-Polet
-Naklonost (tj. ljubav)
-Porodica
-Rad
-Bezlična interesovanja
-Napor i rezignacija
Zašto ovo govorim... U svetu bez sumnje dolaze teška vremena, do kojih su doveli između ostalih i neki ljudi koji imaju osobine koje dovode do nesreće. Daleko od toga da su oni bili i inicijatori svega, ali su svakako poslužili kao oruđe (sitni bankari, brokeri, niži činovnici,...). Naravno, kao i u svakim teškim vremenima, oni najslabiji reši će da sebi prekrate muke (samoubistvo), neki će muke utopiti u porocima, a neki će krenuti put SAMOSPOZNAJE...
Daleko da imam nešto protiv ovog termina, ali on se često pogrešno tumači. Naročito u Srbiji. Odmah se pojave razni vračevi, vidovite babe, vidoviti transvestiti i drugi, koji odmah vode ljude put duhovne samospoznaje, tačnije, stvaraju iluziju da to rade, a u suštini samo uzimaju velike pare na svojim seansama...
Neće ni mnoga savremenija sredstva, poput Krstarice ili Facebook-a pomoći, jer traženjem sreće tako što ćete po eksplicitnim portalima na Internetu "viriti" u živote "srećnika" iz vašeg okruženja, samo preturate po tuđem vešu, koji je za dotične prilike čak i iskarikiran, da bi izazivao nečiju zavist, ili interesovanje...
Zapravo, imajte u vidu da su "srećne" osobe oko vas isti kao i vi, koji su u mnogo čemu nesrećni, jedino imaju više sreće u onim aspektima koji su vama možda bitni, a njima možda čak sasvim spontani...
Pre nekoliko dana, sedeo sam u autobusu pored jedne plavuše i imao priliku da je dobro osmotrim. Obučena u neke fensi krpice, negovanog lica, "savršeno" plave (vidno ofarbane) kose i, što mi je bio vrhunac, nadograđenih noktiju sa cirkonima, trebalo je da privuče pažnju muške populacije (po mogućstvu, ćelave muške populacije), kao "ekstra" riba, ili šta ja znam... Moja prva pomisao bila je "KOJA JADNICA", detaljno sam je analizirao i shvatio da bez svih tih "dodataka" ona jedva premašuje kategoriju prosečne devojke... Obzirom da ide gradskim prevozom, pretpostavio sam da ne spada u kategoriju "uspešnih", već da je najobičnija sponzoruša, koja tek traži "životnu priliku"... I to je dokaz da je kod nas, u društvu unesrećenih, i ljudi koji ne umeju da u malim zadovoljstvima traže sreću, sve postavljeno naopako.
Druga situacija, takođe gradski prevoz (a gde se uostalom može bolje sagledati presek prosečnih ljudi), preko puta mene je sedela SAVRŠENA devojka. Ne znam da li sam je dovoljno dobro sagledao, mislim, da li sam mogao biti malo kritičniji obzirom na moje afinitete, ali ona je živi dokaz kako se sa malo "materijala" može dobiti savršen izgled... Ne znam da li bi se svi složili da je ona savršena lepotica, ali izvestan brojn ljudi bi svakako privukla, bukvalno nisam verovao da ću tako nešto u skoriji vreme sresti... (opis bih ipak zadržao za sebe)...
Treća situacija, koncert Žan Mišel Žara, i blizu mene sede dvojica sredovečnih ljudi, nesrećnih zbog toga što se objektivno vrednija muzika (tako bih ja barem to nazvao) mnogo manje sluša od narodnjaka- "Žar ne može da napuni Arenu za 3 sata, a Aca Lukas će uspeti za 15 minuta (ispostavilo se kao tačno nakon koncerta dotičnog folkera)". Njih dvojica su se međutim razišli kao i glavni sociolozi kulture u Srbiji- oko toga ko je kriv za kolektivno srozavanje...
"Kriv je Sloba... I kriva je TV Palma... 1991. godine samo narodnjaci i slike iz Vukovara... Posle je stigao i Pink...", počeo je prvi.
"Da, ali Sloba nije mogao to da nas natera da slušamo da mi nismo hteli..." nastavio je drugi.
Ako im to predstavlja glavni problem, zašto ne postupe kao ja? Jednostavno, potrebno je da se raduju što oni mogu da slušaju i gledaju šta hoće, ako cene već Žara, dobro je što su oni došli na taj koncert, a narodnjake jednostavno neka ignorišu i problem je rešen...
Ono što je glavni problem našeg društva, još uvek, ali praktično i oduvek jeste činjenica da NEMAMO NOVCA... Rasel je rekao da nemanje novca, odnosno posedovanje samo malo novca jeste uzrok nesreće. Ali i imati mnogo novca je upravo drugi uzrok nesreće iz raznih razloga. Srećan je onaj koji ima dovoljno novca da ispuni svoje potreba i neke želje, ali ne previše (novca), tvrdi Rasel.
Na kraju, čak i da ne bude dovoljno novca za sve ono što mislimo da je potrebno, a uvek će ga biti dovoljno, makar za preživljavanje, a u ostalim situacijama, pronađite neku aktivnost koja vas zanima i čini srećnim, pa takva vremena možda i nećete pamtiti po zlu...
Na primer, neki veliki skup, žurka na primer, i čini vam se da jedino vas kuliraju, da svi osim vas već žure ka tome da ispune svoj život...
Ne znam kakva vas konkretno situacija deprimira, ali sam više nego siguran da naši problemi barem jednom u nekom vremenskom periodu svakog od nas dovedu u takav položaj, kada vam se čini da svi iz vašeg okruženja imaju nameru da ignorišu "niže biće" poput vas...
Ovakve situacije, britanski filozof Bertrand Rasel pokušao je da razreši u svojoj genijalnoj knjizi "Osvajanje Sreće"... On je klasifikovao glavne uzroke nesreće:
-Bajronovska ("nesrećni smo zbog toga što nas je takvima postavila Vasiona")
-Utakmica (konkurencija)
-Dosada i uzbuđenje
-Umor
-Zavist
-Osećanje greha
-Manija gonjenja
-Strah od javnog mnjenja
Dok je u uvodu naveo i bolest, s tim što je ova knjiga namenjena prevazilaženju nesreće kod "zdravih" ljudi...
Rasel navodi da se svi ovi uzroci nesreće MOGU prevazići nekom drugom aktivnosti: na primer, ako vam se čini da ništa nema smisla, nađite neku aktivnost, uposlite se i vremenom ćete shvatiti da nije baš sve tako...
Knjiga se ne svodi samo na uzroke nesreće, već u svom drugom delu, navodi i ono što može dovesti do lične sreće...
-Polet
-Naklonost (tj. ljubav)
-Porodica
-Rad
-Bezlična interesovanja
-Napor i rezignacija
Zašto ovo govorim... U svetu bez sumnje dolaze teška vremena, do kojih su doveli između ostalih i neki ljudi koji imaju osobine koje dovode do nesreće. Daleko od toga da su oni bili i inicijatori svega, ali su svakako poslužili kao oruđe (sitni bankari, brokeri, niži činovnici,...). Naravno, kao i u svakim teškim vremenima, oni najslabiji reši će da sebi prekrate muke (samoubistvo), neki će muke utopiti u porocima, a neki će krenuti put SAMOSPOZNAJE...
Daleko da imam nešto protiv ovog termina, ali on se često pogrešno tumači. Naročito u Srbiji. Odmah se pojave razni vračevi, vidovite babe, vidoviti transvestiti i drugi, koji odmah vode ljude put duhovne samospoznaje, tačnije, stvaraju iluziju da to rade, a u suštini samo uzimaju velike pare na svojim seansama...
Neće ni mnoga savremenija sredstva, poput Krstarice ili Facebook-a pomoći, jer traženjem sreće tako što ćete po eksplicitnim portalima na Internetu "viriti" u živote "srećnika" iz vašeg okruženja, samo preturate po tuđem vešu, koji je za dotične prilike čak i iskarikiran, da bi izazivao nečiju zavist, ili interesovanje...
Zapravo, imajte u vidu da su "srećne" osobe oko vas isti kao i vi, koji su u mnogo čemu nesrećni, jedino imaju više sreće u onim aspektima koji su vama možda bitni, a njima možda čak sasvim spontani...
Pre nekoliko dana, sedeo sam u autobusu pored jedne plavuše i imao priliku da je dobro osmotrim. Obučena u neke fensi krpice, negovanog lica, "savršeno" plave (vidno ofarbane) kose i, što mi je bio vrhunac, nadograđenih noktiju sa cirkonima, trebalo je da privuče pažnju muške populacije (po mogućstvu, ćelave muške populacije), kao "ekstra" riba, ili šta ja znam... Moja prva pomisao bila je "KOJA JADNICA", detaljno sam je analizirao i shvatio da bez svih tih "dodataka" ona jedva premašuje kategoriju prosečne devojke... Obzirom da ide gradskim prevozom, pretpostavio sam da ne spada u kategoriju "uspešnih", već da je najobičnija sponzoruša, koja tek traži "životnu priliku"... I to je dokaz da je kod nas, u društvu unesrećenih, i ljudi koji ne umeju da u malim zadovoljstvima traže sreću, sve postavljeno naopako.
Druga situacija, takođe gradski prevoz (a gde se uostalom može bolje sagledati presek prosečnih ljudi), preko puta mene je sedela SAVRŠENA devojka. Ne znam da li sam je dovoljno dobro sagledao, mislim, da li sam mogao biti malo kritičniji obzirom na moje afinitete, ali ona je živi dokaz kako se sa malo "materijala" može dobiti savršen izgled... Ne znam da li bi se svi složili da je ona savršena lepotica, ali izvestan brojn ljudi bi svakako privukla, bukvalno nisam verovao da ću tako nešto u skoriji vreme sresti... (opis bih ipak zadržao za sebe)...
Treća situacija, koncert Žan Mišel Žara, i blizu mene sede dvojica sredovečnih ljudi, nesrećnih zbog toga što se objektivno vrednija muzika (tako bih ja barem to nazvao) mnogo manje sluša od narodnjaka- "Žar ne može da napuni Arenu za 3 sata, a Aca Lukas će uspeti za 15 minuta (ispostavilo se kao tačno nakon koncerta dotičnog folkera)". Njih dvojica su se međutim razišli kao i glavni sociolozi kulture u Srbiji- oko toga ko je kriv za kolektivno srozavanje...
"Kriv je Sloba... I kriva je TV Palma... 1991. godine samo narodnjaci i slike iz Vukovara... Posle je stigao i Pink...", počeo je prvi.
"Da, ali Sloba nije mogao to da nas natera da slušamo da mi nismo hteli..." nastavio je drugi.
Ako im to predstavlja glavni problem, zašto ne postupe kao ja? Jednostavno, potrebno je da se raduju što oni mogu da slušaju i gledaju šta hoće, ako cene već Žara, dobro je što su oni došli na taj koncert, a narodnjake jednostavno neka ignorišu i problem je rešen...
Ono što je glavni problem našeg društva, još uvek, ali praktično i oduvek jeste činjenica da NEMAMO NOVCA... Rasel je rekao da nemanje novca, odnosno posedovanje samo malo novca jeste uzrok nesreće. Ali i imati mnogo novca je upravo drugi uzrok nesreće iz raznih razloga. Srećan je onaj koji ima dovoljno novca da ispuni svoje potreba i neke želje, ali ne previše (novca), tvrdi Rasel.
Na kraju, čak i da ne bude dovoljno novca za sve ono što mislimo da je potrebno, a uvek će ga biti dovoljno, makar za preživljavanje, a u ostalim situacijama, pronađite neku aktivnost koja vas zanima i čini srećnim, pa takva vremena možda i nećete pamtiti po zlu...
