Metafizika muzike - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

Metafizika muzike

Oceni ovaj blog
Музика као и све друге уметности има модел кога на уметнички начин презентује. Модел сликарствa јестe некa неорганска природа, биљка, животиња или човек у својим делатностима. При чему се ту приказују ткз. Платонове идеје . И то оне које се објективишу у неорганској природи, биљци , животињи или човеку. Дакле, то је предмет уметности уопште. Приказивање неког степена објективације воље.

Сада. Шта приказује музика? Шта је њен модел?

Одговор је метафизичка воља у целини у свим њеним степенима.

1) Ритам и бас представљају неорганску природу где нужност или каузалитет владају. Ту нема ниакакве слободе или одступања од правила. Ритам је чиста предвидљивост, баш као у неорганској природи где каузалитет или нужност владају.

2) Виши тонови представљајју биљни и животињски свет. Ту већ имамо нека одступања од правила, неку слободу, али само у оквиру оног ритма.

3) Мелодија представља највиши степен објективације воље где слобода влада, независност од оног ритма тј нужности. При чему и ту имамо извесну подређеност истом. То представља идеју човека.

4) И коначно каденца, где отпадају сва правила и наступа потпуна слобода од ритма... представља метафизичку вољу или интелигибилну слободу.

Цео тај след од ритма до мелодије и каденце добро је приказан у Равеловом Болеру:



Mузика је чисти приказ метафизике. Зато је Шопенхaуeр једном изјавио ово:

"Kompozitor otkriva najdublju sustinu sveta i tu najdublju mudrost izgovara jednim jezikom koji njegov razum ne shvata"
Та суштина коју композитор открива је воља. Јер је музика приказ воље:

"Kao što se suština čoveka sastoji u činjenici da njegova volja stremi, biva zadovoljena i nanovo stremi, i tako u nedogled, te se -u stvari - njegova sreća i blagostanje ogledaju jedino u tome što prelaz od želje ka zadovoljenju i od zadovoljenja ka novoj želji ide brzo napred, jer izostanak zadovoljenja stvara patnju, a izostanak nove želje izaziva praznu čežnju, languor, čamotinju - tako, shodno tome, i suština melodije jeste stalno odstupanje i skretanje od osnovnog tona, bezbrojnim putevima, ka ne samo harmoničnim intervalima, terci i dominanti, već i ka svakom tonu, ka disonantnoj septimi i prekomernim intervalima, ali nikad ne izostaje beskonačno vraćanje osnovnom tonu; na svim tim putevima melodija izražava mnogoliko stremljenje volje, no uvek i - beskonačnim i ponovnim nalaženjem harmoničnog intervala i, još više, osnovnog tona - njeno zadovoljenje. "

Шопенхауер

Pošalji "Metafizika muzike" na Facebook Pošalji "Metafizika muzike" na Google Pošalji "Metafizika muzike" na My Yahoo! Pošalji "Metafizika muzike" na Live Pošalji "Metafizika muzike" na MySpace Pošalji "Metafizika muzike" na Twitter Pošalji "Metafizika muzike" na Digg Pošalji "Metafizika muzike" na del.icio.us

Ažurirano 10.01.2014. u 10:16, autor: oziman

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. Karen_Souza (avatar)
    Odličan tekst, Ozimane!
  2. Zakasneli (avatar)
    Kad vidim Novi ozimanov Blog to je kao kad sam čekao crtani u 7:15
    Tipujem na popaja ili duška, mogao bi proći i Pink Panter
    Kad dobijem čoveka na liniji

    posle ovog komentara , moram pročitati Blog, da bi moja zapažanja imala kredibilitet jel
  3. 123loncar (avatar)
    ...imam gadan osećaj , umetnički dojam kao Milka Babović, da oni koji nisu u mladosti doživeli ljubavni vrhunac uz Ravelov muziku , gde je u završnici Bolero dominirao, i neznaju zašta su ta dela stvorena ; pa mogu da pišu studije do mile volje i u grobu Ravela potresaju onoliko....hoću da kažem , da je Ravel ovu muziku izvukao iz svojih ekstaza i svrha joj je da služi ljubavnoj ekstazi i podigne je na nivo savršenstva....u tom završnom činu čovek nije svestan vremena , prostora , sebe sama - preliva se i u ništa se ne uliva ; postaje kosmos....
    ...od mene toliko...a malo li je !....?
    ...mladi zapamtite , Bolero je za zaljubljene , u usamljenoj sveri , u kojoj neistimeni polovi lagano uzdižu se u ljubavnoj ekstazi - i ništa više !
  4. Zakasneli (avatar)
    ..mladi zapamtite , Bolero je za zaljubljene , u usamljenoj sveri , u kojoj neistimeni polovi lagano uzdižu se u ljubavnoj ekstazi - i ništa više !
    A vi stari (mi) čitajte Špenhauera!
  5. zxy (avatar)
    Muzičke vibracije u vazduhu su Božiji dah a muzika je Božiji govor koga muzičari čitaju sa Božijih usana jer su oni Bogu najbliži-ovo su Betovenove reči o muzici a to je mms slična metafizika
    Ažurirano 11.01.2014. u 12:18, autor: zxy
  6. 123loncar (avatar)
    ....pošto me ZXY izaziva sa ovom muzičkom metafizikom , a mislim da Oziman nije ovo zamislio ovako , ja se izvinjavam , ali moram ovo da priložim kao dokaz da kad su ritam i melodija u saglasju onda se dobija savršenstvo koje ukazuje na emotivni vrhunac , koji se ne može opisati račima ,ali se zato muzički može dočarati taj vrhunski doživljaj ....

    ....e , ovaj valcer pokušava da iskaže i prenese slušaocu doživljaj koji se doseže u ljubavnoj ekstazi i njenoj spoznaji...da vrlo je bitno spoznaja , ljubavnog doživljaja ....Zakasneli imaj ovo na umu , dok slušaš ovo :

    Ažurirano 11.01.2014. u 15:11, autor: 123loncar
  7. oziman (avatar)
    "Kao što se suština čoveka sastoji u činjenici da njegova volja stremi, biva zadovoljena i nanovo stremi, i tako u nedogled, te se -u stvari - njegova sreća i blagostanje ogledaju jedino u tome što prelaz od želje ka zadovoljenju i od zadovoljenja ka novoj želji ide brzo napred, jer izostanak zadovoljenja stvara patnju, a izostanak nove želje izaziva praznu čežnju, languor, čamotinju - tako, shodno tome, i suština melodije jeste stalno odstupanje i skretanje od osnovnog tona, bezbrojnim putevima, ka ne samo harmoničnim intervalima, terci i dominanti, već i ka svakom tonu, ka disonantnoj septimi i prekomernim intervalima, ali nikad ne izostaje beskonačno vraćanje osnovnom tonu; na svim tim putevima melodija izražava mnogoliko stremljenje volje, no uvek i - beskonačnim i ponovnim nalaženjem harmoničnog intervala i, još više, osnovnog tona - njeno zadovoljenje. "

    Шопенхауер
    Овај легендарни цртани је права илустрација горе болдованог: Јер у нормалним озбиљним композицијама нема овако дугог одсуства враћања основном тону. А овде то бива управо наглашено.

    Ту имамо дакле удаљење од основног тона а што представља незадовољену вољу самим тим нелагодност, и имамо жељу за враћањем истом, што представља задовољење воље.
    Али док се то не деси имамо патњу, а чим се коначно вратимо основном тону.. имамо досаду. И тако музика стално иде од патње до досаде, Јер је музика објективација воље.

  8. oziman (avatar)
    Kada slusamo muziku polazimo od osnovnog tona koji predstavlja zadovoljenje, harmoniju, ekvilibrijum. Ali kada bi se muzicko delo sastojalo samo od tog jednog jedinog tona ,i njegovih harmoniskih pratilaca, ubrzo bi nas uhvatila dosada. Zato cemo pozeleti promenu , disonansu, udaljavanje od osnovnog tona, od harmonije i zadovoljenja....dakle tada POZELIMO nezadovoljstvo.! Ovo je kljucni trenutak jer dok ,zatim, boravimo u toj disharmoniji osecamo nelagodu ( i uzivamo u njoj) da bi onda opet pozeleli povratak osnovnom tonu i harmonijskom razresenju. Ovako funkcionise muzika, a isto tako funkcionise i nasa sustina , nase JA, nase unutrasnje sopstvo.
    Muzika je slaba kopija toga, samo slab odraz metafizickog desavanja u nama, a nas zivot je samo realni odraz te realne "muzike" u osnovi svega.

    Kaže se da ne bi bilo dolicno da ratni prizor veseli bogove, ali nije nedolicno da ih raduju plemenita dela. Ratovi i bojevi, uostalom, nama izgledaju strašni, dok se tako nešto Bogu ne cini strašnim. Bog, naime, cini da sve doprinosi harmoniji celine, kao što udeljuje ono što je korisno. Bogu je, kao što kaže Heraklit, sve lepo, dobro i pravedno, dok ljudi jedno smatraju nepravednim, drugo pravednim.

    Hreaklit
  9. oziman (avatar)
    Ово извођење Dire Straits - Sultans Of Swing je још један добар пример тога. Почев негде од петог минута па све до краја извођења немамо повратак на основи тон. Тек на самом крају.

    То је прави опис неке авантуре воље која траје дуго, пролази кроз недаће... да би се коначно завршила у Happy End.



    Овде се јасно види да је воља објекат који композитор "слика",али то постоји у свакој музици. Јер:

    Kompozitor otkriva najdublju sustinu sveta i tu najdublju mudrost izgovara jednim jezikom koji njegov razum ne shvata"
    Sopenhauer
  10. Zakasneli (avatar)
    Zvat će se "Projekat Brasida"!
  11. Zakasneli (avatar)
    Za Brisanje, dupli komentar
  12. oziman (avatar)
    Ozimane, da li si ikada procitao kod Sopenhauera da u delu "Svet kao volja i predstava" govori o tome kako dobra muzika, odnosno dobri kompozitori poput Djoakina Rosinija stvaraju takvu muziku da ti sama melodija hoce da ti izazove mentalne predstave u glavi ali ih ne stvara, kao da "samo sto nije" stvorila predstavu u glavi.
    Da li mozes da nadjes nesto vise o tome?
    Управо супротно. Шопенхауер је говорио против описне музике. Оне која претендује да ствара менталне слике уместо да се обраћа "срцу".

    citat:
    "Muzika je istinski opsti jezik koji se svuda razume. Zbog toga
    su ljudi svih zemalja i svih vekova sa velikom ozbiljnoscu i zarom
    stalno govorili tim jezikom; zbog toga je neka znacajna i upecatljiva
    melodija obilazila celu zemaljsku kuglu, dok su pesme lisene
    smisla i pravog znacenja brzo umirale i padale u zaborav. To dokazuje
    da se sadrzaj melodije moze sasvim dobro razumeti. Ipak,
    ona ne govori o stvarima, vec o sreci i patnji kao onom sto za volju
    predstavlja jedine stvarnosti. Zbog toga muzika tako mnogo govori
    srcu, dok neposredno glavi nema sta da kaze: zbog toga svako
    suprotno ocekivanje predstavlja njenu zloupotrebu, kao sto je to
    opisna muzika. Ovu muziku treba jednom za svagda odbaciti, mada
    su i sami Hajdn i Betoven u nju zalutali. Sa druge strane, Mocart
    i Rosini, prema onome sto znam, to nikada nisu cinili. Jer, jedno je
    izrazavanje patnje, a drugo je slikanje stvari."


    Sopenhauer - Parerga i paralipomena 2
    Ažurirano 05.05.2015. u 21:17, autor: oziman
  13. 123loncar (avatar)
    ...možda j već neko napomenuo da muzičko obrazovanje je sastavni deo ljudskih moći , naročito u uspostavljanju saglasja između njih...velike duše uče sklad i harmoniju , neizostavno i u muzici , te tako uspešno uspostavljaju sklad i harmoniju između svojih moći...uspešan vladar , sa sobom , pa i sa svetinom , ne može biti ako nezna da između njih samih , pa i između njih i sebe da uspostavlja saglasje koje odiše skladom i harmonijom - koju imamo u sinfonijskom orkestru koji izvodi neko prekrasno delo...
    ...nekad su vladari svoje naslednike podjednako podvragavali znanju muzičkih tajni i veština , ka svakoj drugoj veštini , koja je sastavni deo moći vladara....zato se i kaže da je nemuzikalan čovek osakaćen , slep i manje više tupave prirode...
    ...danas je muzika moćno sredstvo , usto i jevtino , za zaglupljivanje , porobljavanje i držanje u pokornosti svetine....svetina je , uglavnom , zahvaljujući muzičkom šundu , zatvorena u pacovske bezizlazne lavirinte , jevtine zabave ....
    ...kao i sve , tako i muzika , može da oslobodi a može i da porobi !