Živiš - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

"čuo sam lavež napolju i mislio da dopire iz mene."

Živiš

Oceni ovaj blog
Onuda gde reke dodiruju nebo
ti crnim se jorganom greješ.
Očima poput ptica juriš na Sunce.
Namigneš. Pa se nasmeješ.
I noge ti puštaju korenje mlado,
da iznikne tvoga lika cvet.
Pokriješ nebo zvezdama belim,
kao jastuk, zagrliš svet.
Niz naše ravnice čuje se pesma,
čuje se smeh. Božić, i tuga.
Niz te puteve što tebi vode
kraj starih zamrlih prašnjavih pruga.
Na toj strani počiva tvoj san.
Jutrom, gde se rosom umivaš,
dok stavljaš džezvu da zakuvaš dan.
U život svaku sumnju ubijaš.
I pusti daleki nepregledi
iz moga sećanja kad potraže spas,
postanu očima dvogledi.
I tako svi stignemo do Nas.
Još te hlad ohladio nije,
i još su vruće žile tvojih ruku.
Šljivici još te se, i bašta užele,
u tvojoj stopi da utole muku.
Hučeš i obaraš vrata stare šupe,
dišeš poput lomljave i lupe,
u noćima svih budućih leta.
Neka ti je prosta ova seta.
I nek' se odmoriš za svaku suzu tvog oka
što ti je bestidno na obrazima živela.
Nismo se dovoljno voleli za jedan život,
a uvek sam ljubavi tvoje imala.
U mom snu spusti stare kosti,
pa mi pričaj da je lepo bilo.
Nek' sve drugo bude samo život
koji se bez tebe nije snio.

Pošalji "Živiš" na Facebook Pošalji "Živiš" na Google Pošalji "Živiš" na My Yahoo! Pošalji "Živiš" na Live Pošalji "Živiš" na MySpace Pošalji "Živiš" na Twitter Pošalji "Živiš" na Digg Pošalji "Živiš" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari