Ovaj tekst je nastao kao gorka priča, kao odgovor nebeskim piscima – pesnicima, koji su verovatno zasluženo na tim visinama,
ali i kao odbrana nas koji smo ostali na zemlji, odbrana od nebeskih pisaca – pesnika, koji sa tih svojih visina
sve češće seru po nama, nekima.
Razmišljao sam jedan duži period (ja razmišljao???) i shvatio koliki sam amater u pisanju,
ma kakav amater i amater je profesionalac za mene,
pa ovim tekstom izražavam poštovanje svima Velikima.
Tačno je to, da nije pesnik svako ko sklapa stihove,
treba tu staviti i ovo malo duše, niti je pisac onaj ko piše, onaj ko piše je pisar, ćata,
onaj ko svašta piše je skriboman, ili skribomanijak,
samo onaj ko piše, kao Hemingvej, kao Tolstoj, Šekspir… je pisac, treba i tu staviti ovo malo duše.
Ja sam pesničić i piščić i ne stidim se toga, pišem iz zabave, iz zezanja, pa šta ispadne, a ispadne po nekad nešto,
******* i ja stavljam u to pisanije, ovo malo moje sitne duše i nikome ne zameram što me ne lajkuje, što me ne komentariše, ali zameram vama i Vama, koji ne stojite na zemlji,
vama Poetskim Narcisima, zameram to što postojite vi i samo vi.
Pa dobro, hajde da se odvojimo, Vi Veliki, od nas malih, ali ko će to da uradi, ko da odvoji zdravo pesničko zrno, od pesničkog kukolja???
Mi mali smo za to nesposobni, jer ne znamo da razlučimo šta je dobro, a šta ne.
Ostavićemo to ipak Vama Velikima.
Mi mali, ustvari ja mali, sićušni pisar, volim da se družim, volim da piskaram, možda je bolje da pišem po pesku, (kao što sam nekada piškio po njemu) neka voda spere te smrdljive tragove, da ne ostavljam svoj radioaktivni otpad po papiru po Fejsbuku, Krstarici, ali neću, baš me briga, ko me ne voli, ne treba ni da me čita.
S’ poštovanjem, veliki naklon mene malog, Vama Velikima.
ali i kao odbrana nas koji smo ostali na zemlji, odbrana od nebeskih pisaca – pesnika, koji sa tih svojih visina
sve češće seru po nama, nekima.
Razmišljao sam jedan duži period (ja razmišljao???) i shvatio koliki sam amater u pisanju,
ma kakav amater i amater je profesionalac za mene,
pa ovim tekstom izražavam poštovanje svima Velikima.
Tačno je to, da nije pesnik svako ko sklapa stihove,
treba tu staviti i ovo malo duše, niti je pisac onaj ko piše, onaj ko piše je pisar, ćata,
onaj ko svašta piše je skriboman, ili skribomanijak,
samo onaj ko piše, kao Hemingvej, kao Tolstoj, Šekspir… je pisac, treba i tu staviti ovo malo duše.
Ja sam pesničić i piščić i ne stidim se toga, pišem iz zabave, iz zezanja, pa šta ispadne, a ispadne po nekad nešto,
******* i ja stavljam u to pisanije, ovo malo moje sitne duše i nikome ne zameram što me ne lajkuje, što me ne komentariše, ali zameram vama i Vama, koji ne stojite na zemlji,
vama Poetskim Narcisima, zameram to što postojite vi i samo vi.
Pa dobro, hajde da se odvojimo, Vi Veliki, od nas malih, ali ko će to da uradi, ko da odvoji zdravo pesničko zrno, od pesničkog kukolja???
Mi mali smo za to nesposobni, jer ne znamo da razlučimo šta je dobro, a šta ne.
Ostavićemo to ipak Vama Velikima.
Mi mali, ustvari ja mali, sićušni pisar, volim da se družim, volim da piskaram, možda je bolje da pišem po pesku, (kao što sam nekada piškio po njemu) neka voda spere te smrdljive tragove, da ne ostavljam svoj radioaktivni otpad po papiru po Fejsbuku, Krstarici, ali neću, baš me briga, ko me ne voli, ne treba ni da me čita.
S’ poštovanjem, veliki naklon mene malog, Vama Velikima.
