In vino veritas...
I počnem da pijem posle niza godina u kojima na sam miris sam dobijao napade nesvestice i zla. Menjao boju od zutog do zelenog. Bila su to vremena kada su vinopije izbegavale odlaske na čarde i u kafane sa mnom.
Natučem šešir dva prsta nad obrve, iz inata, sa dva prsta zahvatim široku čašu za crno vino sa donje strane, prinesem licu, udahnem mirise ljubičice i ruže koju nosi Merlo, zanesem čašu u zraku jos jednom kako bih dobio notu zelenog bibera i karanfilića uzmem prvi gutljaj, pikantan, harmoničan upravo kako sam zamišljao nas za tim stolom, zatvorim oči i uz chin caša u zraku na trenutak osetim blaženstvo trenutka, vidim mir, razumevanje i duh.
Nesvestice više nema - posle toliko godina -uživam.
In vino veritas.
Ono što zaborave da kažu je da za sve mora postojati granica, a ja u silnoj želji je predjem i duša počinje da se otvara. Bujica bola i čežnje se skuplja pod obodom šešira. Kroz glavu prolaze, kako kažeš jeftine sobe u kojima još niko nije našao ljubav, vrte se u krug, kao vrtlozi, svi tvoji pogledi. Spustim šešir na obrve zažmurim... računam – In vino veritas, nepismeno prevodeći da umesto istine koju ću reći, ti ćeš verovati i kažem pravo u lice – volim te.
Vidim strah.
Stid mi prodje kroz kolena, počnem da gubim ravnotežu, spuštam čašu na ivicu stola, ona pada, razbija se, prsteći po mojim lakovanim cipelama, gubim se....
Poljubim te – ti kažeš – Znaš li ko se ljubi u čelo?
Znam – srne i Princeze odgovaram
Ti ne veruješ – vidi se
Ti si odrasla u strahu od veštica, ja sanjajući srećne krajeve.
Ti si odrasla sa željom da budeš Princeza
Ja sa željom da budeš moja Princeza.
In vino veritas – popiješ čašu i odlaziš
Natučeš tvoj braon šešir na glavu, izadješ u maglu, zatvoriš prozor od auta i ostanu samo crvena svetla koja odlaze od mene u mrak. Sumorne zgrade koje pamte vekove ostaju i nadvijaju svoje crne senke nad mene, podamnom blato makadama i baš kao u bajci, kovani držači uličnih svetala bacaju senku i ponavljaju– Beži poješće te, beži poješću te.
In vino veritas - i ti mi kažeš – Ništa gore od tebe nema.
Kažu da Merlot je ime koje potiče od francuske reči ‚‚merle‚‚ koja znači mladi kos.
Kako god odeš, na nekom zidu te sačeka da si za mene pisana.
Od dana do dana mi se tražimo.
Ako se stignemo - to je krug - to je večnost.
Moraš i ti pomoći.
Hrabrost je vrlina. Vrlina je mana.
Vlasnik vrlina i mana se zove Čovek/Žena
I počnem da pijem posle niza godina u kojima na sam miris sam dobijao napade nesvestice i zla. Menjao boju od zutog do zelenog. Bila su to vremena kada su vinopije izbegavale odlaske na čarde i u kafane sa mnom.
Natučem šešir dva prsta nad obrve, iz inata, sa dva prsta zahvatim široku čašu za crno vino sa donje strane, prinesem licu, udahnem mirise ljubičice i ruže koju nosi Merlo, zanesem čašu u zraku jos jednom kako bih dobio notu zelenog bibera i karanfilića uzmem prvi gutljaj, pikantan, harmoničan upravo kako sam zamišljao nas za tim stolom, zatvorim oči i uz chin caša u zraku na trenutak osetim blaženstvo trenutka, vidim mir, razumevanje i duh.
Nesvestice više nema - posle toliko godina -uživam.
In vino veritas.
Ono što zaborave da kažu je da za sve mora postojati granica, a ja u silnoj želji je predjem i duša počinje da se otvara. Bujica bola i čežnje se skuplja pod obodom šešira. Kroz glavu prolaze, kako kažeš jeftine sobe u kojima još niko nije našao ljubav, vrte se u krug, kao vrtlozi, svi tvoji pogledi. Spustim šešir na obrve zažmurim... računam – In vino veritas, nepismeno prevodeći da umesto istine koju ću reći, ti ćeš verovati i kažem pravo u lice – volim te.
Vidim strah.
Stid mi prodje kroz kolena, počnem da gubim ravnotežu, spuštam čašu na ivicu stola, ona pada, razbija se, prsteći po mojim lakovanim cipelama, gubim se....
Poljubim te – ti kažeš – Znaš li ko se ljubi u čelo?
Znam – srne i Princeze odgovaram
Ti ne veruješ – vidi se
Ti si odrasla u strahu od veštica, ja sanjajući srećne krajeve.
Ti si odrasla sa željom da budeš Princeza
Ja sa željom da budeš moja Princeza.
In vino veritas – popiješ čašu i odlaziš
Natučeš tvoj braon šešir na glavu, izadješ u maglu, zatvoriš prozor od auta i ostanu samo crvena svetla koja odlaze od mene u mrak. Sumorne zgrade koje pamte vekove ostaju i nadvijaju svoje crne senke nad mene, podamnom blato makadama i baš kao u bajci, kovani držači uličnih svetala bacaju senku i ponavljaju– Beži poješće te, beži poješću te.
In vino veritas - i ti mi kažeš – Ništa gore od tebe nema.
Kažu da Merlot je ime koje potiče od francuske reči ‚‚merle‚‚ koja znači mladi kos.
Kako god odeš, na nekom zidu te sačeka da si za mene pisana.
Od dana do dana mi se tražimo.
Ako se stignemo - to je krug - to je večnost.
Moraš i ti pomoći.
Hrabrost je vrlina. Vrlina je mana.
Vlasnik vrlina i mana se zove Čovek/Žena
