Kantov kategorički imperativ - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

Kantov kategorički imperativ

Oceni ovaj blog
Кантов категорички императив је у ствари замаскиран теолошки морал. Где је изнесено као имепратив једно "треба да делаш тако и тако" а пропуштено да се каже "зато што тако нарeђује узвишени бог".
Али, то што је Кант пропустио то да дода , јер ни сам није био свестан истог, не мења значење да појам "ти треба" у својој основи садржи или принуду или награду...јер ти треба зато што. Ако одузмемо ово "зато што", појам "треба" нема значења.

Zatim ono cuveno:
"Delaj tako da maksima tvoje volje u svako doba istovremeno može važiti kao načelo opšteg zakonodavstva." Kant

Temelj ove misli je nista drugo do egoizam ?! Ту се узима брига за своје добро као темељ морала, јер ако неки мој поступак не може важити као начело општег законодавства и прихватити као правило које ће важити за сва умна бића, то доводи мене у опасност јер како каже Кант: ""општост једног закона да свако може да обећа шта год му падне на памет а да нема намеру да се тога држи учинила би само обећање и циљ који га уз њега везује немогућим, јер у то нико не би веровао" Или "Воља која је то решила противуречиће самој себи јер могу да се догоде случајеви када ће она потребовати љубав и учешће другога и где би она једним таквим природним законом потеклим из њене властите воље отела себи сваку наду у потппору коју жели".

Кант ту заправо поставља егоизам, бригу за сопствено добро као темељ морала. А како каже Шопенхауер.

Iz toga objašnjenja potpuno je jasno da ono osnovno Kantovo pravilo nije, kako on neprestano tvrdi, kategorički, nego u stvari hipotetički imperativ, budući da njemu u osnovu prećutno leži uslov da onaj zakon koji postavljam za svoje delanje, ukoliko ga uzdignem do opšteg zakona, postaje zakon za moju patnju, i pod tim uslovom ja, kao eventualna pasivna strana, svakako ne mogu hteti nepravičnost i nemilosrdnost. Ako ja pak ukinem taj uslov i ako, imajući možda poverenja u svoje nadmoćne duhovne i telesne snage, pri biranju te opštevažeće maksime uvek mislim samo kao aktiv-__ na a nikad kao pasivna strana, onda, pretpostavivši da ne postoji nikakav drugi fundament morala osim Kantovog, mogu hteti nepravičnost i nemilosrdnost kao opšte maksime i prema njima mogu da uredim svet,

.. prema tome jednostavnom planu, da treba da uzmu oni koji mogu, a da zadrže oni koji su u stanju.
(Wordsworth, Rob. Roy's Grave)
Dakle, ovome u prethodnom paragrafu izloženom nedostatku realnog zasnivanja Kantovog najvišeg načela morala, pridružuje se, protiv Kantovog najizričitijeg uveravanja, prikriveni hipotetički karakter tog načela, posredstvom kojeg se ono, štaviše bazira na golom egoizmu, koji je i tajni tumač датога у њему. Шопенахеур . " О темељу морала"
Kantov Kategoricki imeperativ je konstrukcija zasnovana na pogresnim temeljima koja problem etike i ne dodiruje, a kamoli da ga resava. To je jedna od mnogobrojnih Kantovih gresaka koju su pak svim srcem prihvatili "filozofi" pod navodnicima, kao da Sopenhauer nije ni postojao.

О правом темељу морала писао сам овде:

http://forum.krstarica.com/showthread.php/279409-Temelj-morala-Sažaljenje

А издвојићу овај закључак уводног поста са те теме:

"Znaci, SAZALJENJE je izvor moralnosti koji izvire iz unutrasnjosti naseg unutrasnjeg bica deleci se na ove dve reke. To je receno u teoriji ali najbolja potvrda istinitosti recenog, jeste neposredno iskustvo
Predpostavimo da se nadjete u situaciji da mozete da zadovoljite impulse svoje volje tako sto cete, da bi ih ostvarili, morati nekom coveku naneti neizmernu patnju i bol. U isto vreme znate da zbog toga vi licno necete trpeti nikakve posledice ..Da li biste nastavili sa svojim delovanjem ili bi se javio odjednom osecaj sazaljenja koji bi sa nadirucim egoizmom ukrstio koplja ?
Da li biste posle toga kada bi vas neko pitao: "Zasto ste odustali od svoje namere ?" rekli ovo: " Odustao sam jer sam mislio da se maksima moga postupka u tome slucaju ne bi mogla usvojiti tako da izrice opstevazece pravilo za sva moguca umna bica". ?

Ili biste rekli: Osetio sam sazaljenje prema coveku koji bi zbog mene trpeo patnju?

Ovo je najbolji primer nadmocnosti Sopenhaurovog ucenja o moralu u odnosu na Kantovu konstrukciju koja se zove "Kategoricki imperativ"."

Pošalji "Kantov kategorički imperativ" na Facebook Pošalji "Kantov kategorički imperativ" na Google Pošalji "Kantov kategorički imperativ" na My Yahoo! Pošalji "Kantov kategorički imperativ" na Live Pošalji "Kantov kategorički imperativ" na MySpace Pošalji "Kantov kategorički imperativ" na Twitter Pošalji "Kantov kategorički imperativ" na Digg Pošalji "Kantov kategorički imperativ" na del.icio.us

Ažurirano 30.11.2013. u 09:45, autor: oziman

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. Dragoljub69 (avatar)
    Tja...Rekoh već da sažaljenje,naročito idealista je okrenuto sebi ,a ne drugima te je tako
    u službi egzistencije,što je kontradiktorno onom što Šopenhauer tvrdi...
    S druge strane,kategorički imperativ Kanta pravi povratnu spregu između egzistencije i
    koegzistencije na jedan sasvim logičan način,bez ikakvog metafizičarenja...
    Ukoliko je čovek središte morala-Kantov moralni imperativ je-imperativan.
    Drugo je pitanje opravdanosti egzistencije ljudske civilizacije,pitanje moralnosti
    ljudske rase planetarno i u još širim ,svemirskim,prostorima...
  2. oziman (avatar)
    Citat Original postavio Dragoljub69
    Tja...Rekoh već da sažaljenje,naročito idealista je okrenuto sebi ,a ne drugima te je tako
    u službi egzistencije,što je kontradiktorno onom što Šopenhauer tvrdi...
    Не. Сажаљење које налазимо у себи а које проистиче из метафизичког темеља морала и уз естетску контемплацију једини је наш додир са трансцендентним није окренуто себи већ превазилази индивидуу.

    Погледај који су услови моралног деловања како их описује Шопенхауер:

    "Od radnje ne sme da se očekuje kakav bilo daleki uspeh za sebe, bilo na ovome ili na drugom svetu,
    ili ako se pri tome ima u vidu vlastita čast, ugled među ljudima, visoko poštovanje s bilo čije strane, simpatija posmatrača i tome slično;

    ništa manje ni ako tom radnjom namerava da se održi neka maksima od koje se, ukoliko je svi slede, očekuje neka prednost za sebe samoga, makar to bila i maksima pravičnosti, stanja opšteg pomaganja itd;

    to isto važi i ako je neko smatrao probitacnim da poslusa zapovest koja dolazi od neke doduse nepoznate, ali ipak očigledno nadmoćnije sile, buduci da na to onda ne moze da pokrene nista drugo do strah od stetnih posledica neposlušnosti, čak i kad se to misli samo uopšteno i neodređeno;

    kao i ako neko kroz neku radnju ili propuštanje radnje nastoji da potvrdi svoje vlastito visoko mišljenje o sebi, svojoj vrednosti i dostojanstvu, bilo to jasno ili ne, koje bi inače morao da napusti i da time povredi svoju nadmenost;

    i konačno, ako neko, prema volfovskim principima, hoće da tako radi na vlastitom usavršavanju.

    Ukratko, neka kao poslednji pokretač (Beweggrund) neke radnje neko postavlja šta god hoće, uvek će se utvrditi da je najposle, na bilo kakvom obilaznom putu, vlastito dobro i zlo istinska pobuda, dakle, da je radnja egoistička, prema tome bez moralne vrednosti. "
    Sopenhauer iz Dva osnovna problema etike
    Ažurirano 30.11.2013. u 23:24, autor: oziman
  3. gost 320781 (avatar)
    Ne moze biti, sto si gore napisao.kategoricki imperativ je derivat praktickog uma a ne cistog.Fundamentalno nisi razumeo razliku izmedju kategoricnog i hipoteticnog imperativa.
  4. oziman (avatar)
    Citat Original postavio Gloriana
    Ne moze biti, sto si gore napisao.kategoricki imperativ je derivat praktickog uma a ne cistog.Fundamentalno nisi razumeo razliku izmedju kategoricnog i hipoteticnog imperativa.
    Императив може бити само хипотетички или "мораш, зато што". Мислиш да пуки појам без значења. Пука реч "мораш" може обуздати нечији егоизам и покренути на морално деловање?

    Можда у неким бајкама, можда у парадирању празним појмовима, ту може. У практичном стварном животу не.
    Ту влада прави темељ морала који извире из нашег метафизичког бића а не неке софистичке играрије речима.
  5. gost 320781 (avatar)
    Ja sam komentarisala o Kantovim imperativima a ti se izgleda sluzis nekim svojim.Samo napred!
  6. bracaco (avatar)
    To što tebi očigledno Šopenhauer predstavlja Ničeovog nadčoveka, ne bi trebalo da ti daje za pravo da izvrćeš Kanta i stavljas u njegovo delo ono što on nije pisao niti govorio, jer ma koliko mislio da si veliki u svojoj misli, daleko si od Hegela koji je isto to pokušao i nije uspeo. Pozdrav. Dve stvari me uvek i iznova ispunjavaju "zvezdano nebo nadamnom i kategorički imperativ u meni".
  7. oziman (avatar)
    Citat Original postavio Gloriana
    Ja sam komentarisala o Kantovim imperativima a ti se izgleda sluzis nekim svojim.Samo napred!
    Ја се не служим никаквим императивима. Моја моралност не зависи од императива, од нечијих заповести "мораш" и "требаш" , од награде и казне. Од штапа и шаргарепе. Моја моралност није условљена.

    А то што већина људи у себи осим егоизма и злобе не налазе и тако нешто па им је зато потребан неки пројектовани ауторитет на небу да им прети казнама и мами наградама како би ето били "морални".

    Зато такви у филозофију која се позива на прави темељ морала гледају бело. А нашли су се у Кантовом категоричком императиву. Јер он осликава њихову психологију:"Буди моралан да не би био кажњен и да би био награђен." То је тај ваш категорички императив.
    Ažurirano 02.12.2013. u 09:42, autor: oziman
  8. zxy (avatar)
    Citat Original postavio oziman
    Ја се не служим никаквим императивима. Моја моралност не зависи од императива, од нечијих заповести "мораш" и "требаш" , од награде и казне. Од штапа и шаргарепе. Моја моралност није условљена.

    А то што већина људи у себи осим егоизма и злобе не налазе и тако нешто па им је зато потребан неки пројектовани ауторитет на небу да им прети казнама и мами наградама како би ето били "морални".

    Зато такви у филозофију која се позива на прави темељ морала гледају бело. А нашли су се у Кантовом категоричком императиву. Јер он осликава њихову психологију:"Буди моралан да не би био кажњен и да би био награђен." То је тај ваш категорички императив.
    Da nisi kojim slučajem slobodan ?