29. novembar 2013. - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Razvodnik

29. novembar 2013.

Oceni ovaj blog
29. novembar, Dan Republike, najveća nepravda za Srbe i Srbiju...

Na današnji dan, 29. novembar, svake godine, u Titovoj Jugoslaviji slavio se nekakav Dan Republike. Niko nije razmišljao zašto je uzet baš taj datum, kao ni zašto su taj „praznik“ odbacili svi iz bivše Jugoslavije, na vreme, a samo Srbi slavili do 2003. ili 2004. godine.

Tito je nametnuo rođendan Andrije Artukovića (ko ne veruje neka izgoogla), ministra unutrašnjih poslova u NDH (rođen 29. novembra 1899. godine u selu Klobuk, srez Ljubuški, BiH), ustaše i ratnog zločinca iz Drugog svetskog rata, jednog od najvećih srpskih krvnika, za Dan Republike. Srbi su i nakon nestanka te države slavili njen praznik, odnosno rođendan Andrije Artukovića. Tuga. Dno dna.

Sećam se, kad god bih ranijih godina pomenuo to da je to rođendan Andrije Artukovića, a ne nikakav praznik, mislim na vreme posle 1991. godine, kad je Titova država prestala da postoji, da bi me sve budale oko mene napale kako sam zapravo ja budala, kako ne znam ništa, kako se nalazim na najnižem nivou svesti, kao ameba... i tako dalje... i tako dalje...

Političke odluke donesene tog dana, naime 29. novembra 1943. godine, na nekakvom zasedanju nekakvog AVNOJ-a, u Jajcu, što je kasnije, naime Ustavom iz 1974. godine, zacementirano - donele su nezavisnost Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni, Makedoniji, a najzad i Kosovu, dok su Srbiju (sa Vojvodinom) i Crnu Goru pretvorili u kaljugu... nazvanu prvo SRJ, a zatim i SCG. O čemu govorim? O tome da, recimo, Slovenci (koji gotovo nikada nisu imali državu), Hrvati (koji je dugo nisu imali) i Makedonci (koji je nikada nisu imali) imaju nezavisne države, i od 1991. godine, odnosno raspada Titove Jugoslavije, ne slave datum koji im je na neki način doneo nezavisnu državu, dok su se Srbi i Crnogorci odricali svoje države, a dan svoje propasti slavili i nakon raspada Titove države.

Tri zemlje u Evropi su nakon Drugog svetskog rata kažnjene za to što su se borile protiv Hitlera i Sila Osovine: to su Poljska, Srbija i Crna Gora. Poljska je iz rata izašla smanjena za oko 35% (kao da je bila najbliži Hitlerov saveznik, a ne njen najveći neprijatelj), jer Staljin nije hteo da joj vrati teritorije anektirane 1939. godine, već je „preselio“ većinu „nove Poljske“ na nemačku teritoriju (Istočnu Prusiju), sa koje su Nemci isterani krajem rata. Poljska je u tom ratu, procentualno, ali i brojčano, imala najveće gubitke u Evropi. Ipak je kažnjena 1945. godine za to što se borila protiv nacista, a kao kruna svega nametnut joj je komunizam, koga su se oslobodili tek 1989. ili 1990. godine. Srbija je posle Drugog svetskog rata izgubila Baranju (pripojena Hrvatskoj), Makedoniju (kojoj je data Republika, a kasnije i nezavisnost), kao i Kosovo (prvo Autonomna Pokrajina, a sada, nakon bombardovanja, i od većine evropskih zemalja, i većine zemalja u svetu - trenutno priznata od 105 zemalja - priznata država). Da ne govorimo o silnim žrtvama koje je dala u borbi protiv Hitlera i nacista. Crna Gora je nakon Drugog svetskog rata izgubila gradove Peć, Dečani i Đakovica, koje je kralj Nikola osvojio oružjem u Prvom balkanskom ratu, koji su pripojeni Srbiji, odnosno Kosovu, kojoj i danas pripadaju.

Zašto bi, dakle, Srbi i Crnogorci slavili 29. novembar, odnosno rođendan ustaše i ratnog zločinca iz NDH, Andrije Artukovića?

To bi možda trebalo pitati aktuelnog predsednika Srbije. Zašto? Pa da se on pitao, i da su se ostali slični njemu pitali - Srbija nikada ne bi postala država. Samo kad se setim tog 5. juna 2006. godine, kako je „velikosrbin“, odnosno samozvani četnički vojvoda, Tomislav Nikolić, sadašnji predsednik, bivši štrajkač glađu i galamdžija protiv sopstvenih građana, koji je 80% građana 90-tih godina prošlog veka, nazivao “strani plaćenici” i “domaći izdajnici”, vikao na domara koji je krenuo da skine zastavu SCG sa Skupštine Srbije, i zameni je našom srpskom - “Ne diraj tu zastavu! To je naša zastava! Mi nismo Srbija! Mi smo SCG!” - muka mi pripadne. Kad se samo setim kako je pre toga žalio što Srbija nije ruska gubernija... žubori mi se...

Ja sam kosmopolit, građanin sveta, i ne zanima me nijedan jedini narod. Ali kapiram da bi Hrvati, naši susedi, trebalo da se ponose Domovinskim ratom, u kome su pobedili (ma šta to značilo), a ne nekakvim buđavim i smrdljivim ustašama i njihovim zločinima. Svaka čast hrvatskom režiseru Lordanu Zafranoviću na ovom filmu:



[video=youtube;spRJM_eJpE0]http://www.youtube.com/watch?v=spRJM_eJpE0[/video]



Prvo se treba obračunati sa ratnim zločincima u svojim redovima, i počistiti svoje dvorište, pa tek onda gledati u tuđa dvorišta. Sećam se kad sam se sa nekim budalama raspravljao oko Haškog tribunala da su oni rekli “kako mi ne damo naše ratne zločince” dokle god “i oni ne daju svoje ratne zločince”. Ne znam ko su to “mi” i “oni”, ali znam da ja nemam nikakve ratne zločince.

Nemojte slaviti rođendan Andrije Artukovića, odnosno Titov Dan Republike, i nemojte ga se prisećati, jer nam ništa lepo nije doneo.

Pošalji "29. novembar 2013." na Facebook Pošalji "29. novembar 2013." na Google Pošalji "29. novembar 2013." na My Yahoo! Pošalji "29. novembar 2013." na Live Pošalji "29. novembar 2013." na MySpace Pošalji "29. novembar 2013." na Twitter Pošalji "29. novembar 2013." na Digg Pošalji "29. novembar 2013." na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari