MOJE DNEVNIKUVANJE DEO 2 - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Antaeus

MOJE DNEVNIKUVANJE DEO 2

Oceni ovaj blog
10.Dan življenja Nikodima Đačića u Beograd.
6.7.8 i 9 dan ništa novo, presede po celi danovi u kuću, uz mučenicu,
pa malo mučim ja nju, malo ona mene.
Subota
Sinoč otido kodi moga sestrića,
sestrić si ima firmu, pa da vidim ima li slobodno radno mesto za men’, da si ne sedim zaludan.
Živuje si sam, u trosoban stan kodi Kalemejdan, malko se podnapismo, pa udarismo u pesmu,
malko Toma Zdravković, malko Tozovac, Silvana… uh, baš mi lepo beše.
U ponoč sestrić pusti koncert odi Đoku… Đoku Balaševića
(dal se koncert zvaše, pas mater, il samo mater vetru, a pas spava u dvorište…hm, nesam siguran,
al’ da beše dobro, beše) i peva i šali se, da se čovek umoča odi smehovi.
Baš mi je lepo lego Đole… mada bi mi lepše legla Olivera.
U neko doba izlezo ja na terasu, kako si se sve lepo vidi i reka i splavovi i Nov’ Beograd,
poče da pada moj prvi beogradsći sneg.


U sredu si idem kodi sestrića, da rabotim kao obezbeđenje… pa i toj si je nekvo.
UPOZORAVAM
svi oni koji ne vole da čuju, ili čitaju bezobrazni reči i izrazi,
nek okrenu glavu na drugu stranu.
12. Dan
Ponedelnik
Ustado si u 6 sata ujutro, skuva si kafence, pa sedo da nekakvo izedem.
Beoše nekve tri vrišle, sirenje, vurda i sprža, iz mojti kraj,
(samo su si sirenje, vurda i sprža iz mojti kraj, a viršle odokle su ne znam,
pisaše da su iz rinfuz kude je to, Francuska li je Italija li je, ***** li ga).
Najedo si se, popi si kafe i uzo da čitam Andrića (nesam ja nepismen, možda samo tako izgledam),
uzo “Na Drinu ćuprija”, da vidim za kakvo je dobil Nobela.
Pročita dve strane i ko da me nekvo uapa za guzicu, pogleda na sat, već 7 beše,
setim se da trebe da idem kodi doktura, da si uznem lekovi za šićer,
ono kad onomad beše nestašica na šićer, samo ga ja dobi (svi se raduju kad nekvo dobiju, samo men’ mi neje dobro, jebaga),
pa me moj pobratim Drakče poče zajebava, ej slatki moj Nikodime p.čkin dime, ti be nikad nesi zadovoljan,
cel život kukaš kako nikad nesi ni od koga ništa dobil,
sad kad ga dobi… opet kukaš i sve tako u zajebanciju, ovaj kafa ti baš gorka, daj be tija tvoj šićer.
Samo ti zajebavaj pobratime, s’g ču ti ga turim… šićer i ič ne brigaj,
dok je Nikodim živ za pobratima nestašica ama nema da bude.
Jedan dan kad beomo kodi njega, on onako pun sebe pozva ženu pa joj reče,
ženče ako ti trebe šićer za kolači, tortu, samo traži od pobratima i on če ti ga dade,
a žena ni 5 ni 6 pa kad mi ti ne davaš, sigurno ču tražim od pobratima, al’ kad ti nesi tu,
ja znam da če mi ga dade, odgovori mu žena.
Lele, lele, al’ se pobratim naljuti na ženu,(cel’ mesec ne teše da orati sas nju).
Sad mi eve fali taj naša zajebancija.
Oblečem se i izađem iz stan u studeno jutro.
Stignem si oko 7 i 20, a tam’ gužva, gužva u pičku majčinu,
sve klupe pune, samo što ne posedaju jedni drugi na glavu.
Kakvo da rabotim, dal’ da se vraćam il’ da stavljam knjižicu?
Ako se s’g vratim, neču više ni da doodim, ostavim ti ja knjišku, pa stanem u hodnik,
da se ne gušim i ne guram s’s onolći narod.
Levo od men’ baba i deda se prepiraju ko je prv’ na red, jedna pomlada žena ih miri.
Mlada žena – Gospodine, gospođa je bila pre Vas, kada ste Vi ušli, ona je bila u toaletu.
Stariji gospodin – Ma nemoj, došla si pre dva minuta i kur’ moj će znaš da je bila i de je bila,
(vidno razjaren) šta si joj ti, advokat ili ŠTAA, a?
Mlada žena – Ništa ja nisam njoj, a Vi ste bezobrazni i prestanite da se dernjate na mene, ja samo govorim istinu.
Stariji gospodin – Pa šta se trtiš de ti nije mesto i šta TI ima da je braniš, ima i ona usta, pogle kol’ka su joj.
Starija gospođa taman zinu da se brani, kad je mlađa preseče u koren’.
Mlada žena – Iju, kako te bre nije sramota? Baš ću tebi da se trtim.
Stariji gos. – A što da me sramota, ništa nisam loše uradio, samo sam te pitao… i… i šta meni fali?
Mlada žena – Fali ti bre daska, more fali ti celo stovarište… budalo matora.
Stariji gos – More tata ti…
U taj tren sestra proziva – Marijana Apostolović.
Na opšte iznenađenje, odazva se i uđe mlada žena, koja je držala stranu starije gospođe.
Sad se i baba i deda okomiše na sestru.
Šta radiš bre to, mi smo došli još u 6 sati,
u to vreme ovde nikog nije bilo, pošto je dole bilo otključano, ja sam ušao i stavio knjižicu na pult,
gospođa je došla odmah zamnom i stavila svoju na pult, pre nas nije bilo nikog, NIKOOG
(razdra se gospodin), posle 15 minuta došao je onaj gospodin, pa one dve gospođe ( pokazuje drhtavom rukom, na njih,vidno uzbuđen).
Sestra – Smirite se gospodine, ne znam ja, ko je kad došao, ja samo uzimam knjižice po redosledu, baš kako ste ih ostavili.
Ona se nešto muvala oko knjižica pre nego što se umešala u svađu ovo dvoje starijih ljudi,
reče devojka do prozora.
Baba i deda se besno okrenuše spram nju.
Pa što to odma’ ne reče bre dete, reče čiča, sad ona, ONA… p… prokletinja, ne bi ušla preko reda.
Mislila sam da to nije ništa neobično, možda je nešto zaboravila da stavi u knjižicu,
možda… ma otkud znam i šta ste se sad navrzli na mene gospodine, pa ona Vam uđe, a ne ja.
Meni… meni da uđe, dabogda tebi ušlo, a ne meni, kravo jedna, razjari se čiča.
Neke starije gospođe stadoše na stranu devojke, kako možeš tako da joj govoriš,
može unuka da ti bude i bla, bla, bla.
Devojka (sad osokoljena) – Ako baš oćeš da znaš matori, meni je noćas ušlo i to više puta i ja sam sad mirna,
a ti si nadrkan od ranog jutra, pošto ne može više da ti se digne, sigurno sto godina nisi ništa j.bo,
idi bre popi neki lekić za živka, ******.
Čiča – E sad ću da popijem, al’ Vijagru,
pa da ti pokažem kome nemože da se digne i ko nemože da j.be.
Devojka – Ma pokaži to ovim babetinama
(već je zaboravila da su je te iste babetine branile, pre par minuta), a ne meni džukelo matora.
Sad skočiše babetine, pardon starije gospođe.
Starije gospođe – Koga ti nazivaš babetinama, kučko jedna, pa mi bre bolje izgledamo od tebe,
pogledaj kol’ko zdravog ženskog mesa ima na nama
(povataše se gospođe za svoje atribute, da joj pokažu), a ti si k’o daska za peglanje…
ni jedan normalan muškarac te nebi ni pogledao, a kamo li da mu se digne na tebe,
tebi može da uđe samo onaj veštak od plastike, što ga vi mlade nosite po tašnicama,
mora da ga imaš i sad, daj da vidimo, daj da vidimo… opkoliše je tetke.
Pošto su svi okrenuti ka njima i navijaju neko za mlađe, neko za starije,
kad izađe ona zbog koju se napravi ova zdrka, ja iskoristi situaciju i ulezo si preko red’.
U povratak kući sreto svog novog prijatelja crnogorca Manju,
pozva ga da dojde sutra na rećiju i vurdu i još ponekvo, doćiće mi i Đuro,
pa da upoznaju moju čerku Sonju i ženu Slavicu.
A Manjo će sav uzbuđen – Slavicu, kažeš Slavicu… jel, jel iz Striževac… donji?
Kuku mene, uhvati se za grudi i duboko uzdahnu.
Vidimo se Manjo, samo se nasmejah i uđoh u zgradu.

Pošalji "MOJE DNEVNIKUVANJE DEO 2" na Facebook Pošalji "MOJE DNEVNIKUVANJE DEO 2" na Google Pošalji "MOJE DNEVNIKUVANJE DEO 2" na My Yahoo! Pošalji "MOJE DNEVNIKUVANJE DEO 2" na Live Pošalji "MOJE DNEVNIKUVANJE DEO 2" na MySpace Pošalji "MOJE DNEVNIKUVANJE DEO 2" na Twitter Pošalji "MOJE DNEVNIKUVANJE DEO 2" na Digg Pošalji "MOJE DNEVNIKUVANJE DEO 2" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari