BRAT IGNJAT - Finale - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Stipanov Dućan

BRAT IGNJAT - Finale

Oceni ovaj blog
.
.


Potom se se razmileše po podrumu samostana. Celo prepodne tumarali su memljivim podzemljem i kad se najzad okupiše pred ulazom, zaključiše da niko nije otkrio nikakav prolaz, niti trag ičijeg prolaska preko drevnih, prašinom prekrivenih hodnika. Pomisao na tajanstvene jeretike i dalje ih je mučila.
- U stvari, bogumili su imali načela slična maloj braći. Naš život se odvija u jednostavnosti, radosti i ljubavi prema Bogu, ljudima i prirodi. Svi imamo zajedničko pravilo, jednaku odeću i zajedničku molitvu. Starešine su sluge drugoj braći. Uostalom, franjevačko siromaštvo je u središtu svih nesuglasica i reformi u franjevačkom redu. Bogumili su bili takođe jednostavno odeveni, obično u crno. Zabranjeno je bilo sticanje bogatstva, ali su bili izvanredno marljivi kao rukotvorci. Znatan deo svoje zarade davali su u svrhu verske opštine. Među njima nije bilo bogatih ljudi. - izdeklamova brat Josip.
- A gde nam je brat Stipe? - oglasi se omaleni fra Antun. Svi se stadoše osvrtati, ali niko nije imao predstavu gde bi mogao biti nedostajući fratar.
- Nije li brat Stipe ljubitelj vina? Da nije kojim slučajem iskoristio potragu, pa se malo dublje zagledao u bure? - podsmešljivo će fra Ante. Fra Grgo ga prostreli pogledom.
- Poštedi nas svoje pakosti, brate. Pre će biti da je zaostao po hodnicima. - prekorno reče.
- Pa kad si tako siguran, zašto ne proveriš u vinariji? - nasmeja se fra Anto.
- Tako ću i učiniti! - odbrusi fra Grgo i odsečno krenu niz hodnik. Kao po komandi svi se fratri zaputiše za njim i kao pačići, jedan za drugim, zatabanaše ka vinariji. Kad stigoše fra Grgo odškrinu vrata, pa zazva Gospoda.
Fra Stipe je bio tamo. Bilo je teško odrediti koliko je vina završilo u njemu, ali po njemu ga je bilo i previše. Čep je iz bureta bio izvađen i mlaz se rasprskavao preko razbijene lobanje. Drveni krst kojim je umlaćen beše grubo otkinut sa zida i počivao je popreko opruženog tela. Gvardijan odgurnu zabezeknutog brata Grgu i odsečnim koracima priđe novoj žrtvi. Sagao se, pažljivo osmotrio prizor i tiho prozborio:
- Mrtav je, ali... Na krstu je nešto urezano. Prinesite ovamo malo svetla. - Žamor prostruji kroz okupljene, pa jedan od braće priđe sa zubljom i nadnese je nad Stipin leš. Zureći u krst, gvardijan stade sricati:
- Ako bi neko drvetom ubio carevog sina, da li bi to drvo caru bilo milo. - potom zaćuta, pa nastade tajac. Najzad se neko od braće oglasi:
- Šta bi to, za ime Svevišnjeg, trebalo da znači? - Tišina postade još teža.
- Kako je Ante znao gde ćemo pronaći Stipu? - fra Grgin glas poput noža proseče tišinu.
- Đubre pokvareno! - baci se fra Ante na brata Grgu. Silina sudara obojicu ih odbaci među ogromnu burad i ostali fratri ih više nisu videli, ali su čuli žestoko komešanje, zvuk udaraca i psovke zajapurenih protivnika. Onda najednom poče čudno krckanje u zidovima, pa resko škripanje. Fratri ustuknuše prema vratima zaboravljajući na okršaj, a zid se na jednom mestu stade rastvarati. Buka zbuni i onu dvojicu zavađenih, pa ispuzaše na otvoreno i zinuše u novotvoreni hodnik sa severne strane. Povrativši hrabrost i ostali se, s gvardijanom na čelu, vratiše u vinariju i primakoše hodniku, sumnjičavo zureći u zjapeću tamu.
- Eto odakle je došao ubica! - začu se iz gomile.
- Kako ste ovo otvorili? - obrati se gvardijan umirenim protivnicima.
- Ne znam. Nešto smo valjda pritisnuli. - promuca brat Grgo.
- Hoćemo li istražiti kuda vodi? - upita fra Josip.
- Možda to ne bi bilo pametno. Ko zna kakvi užasi tamo leže. - mračno izgovori brat Ignjat.
- Ne znamo kuda vodi ovaj hodnik, a možda i ne treba da znamo. Nećemo se izlagati opasnosti. Donesite cigala i zidarski alat. Jednom za svagda ćemo zazidati ova vrata i otkloniti opasnost. - odluči najzad gvardijan.

***

Prolaz beše zazidan i te noći nad samostanom se nadvio mir. Svi usnuše, no tik iza ponoći tiho se otvoriše vrata na gvardijanovoj ćeliji. Tamna prilika nečujno stade prilaziti njegovoj postelji, a oskudna mesečina bljesnu na oštrici u njegovoj ruci. Ruka se uzdiže i tri puta se bodež zari u obris gvardijanovog tela. Tek što je to obavio, na uljeza pade teško ćebe. Potom se na njega obrušiše tri mračne prilike udarajući po njemu močugama i obavijajući mu telo konopcem.

***
Tek ujutro redovnici se okupiše oko umotanog uljeza, više no izvesno osobe odgovorne za trodnevne užasne događaje. Preteće mrmljanje ispuni prostoriju, ali utihnu kad gvardijan podiže ruku.
- Molim vas... Ne želim nikakve osvetničke akcije. Ubicu ćemo izručiti vlastima i time završiti ovo poglavlje našeg života. - Žamor proprati njegove reči, ali on nastavi ne obraćajući pažnju.
- Od samog početka sumnjao sam da je u pitanju neko od nas. Tek juče, u podrumu, naslutio sam ko je u pitanju. Braćo, otkrijte mu lice.- obrati se braći Grgi i Anti koji su se nadneli nad uhićenikom čvrsto stežući močuge. Grgo se naže i grubo strže ćebe izvlačeći ga ispod konopaca stegnutih oko zgrčene prilike na patosu.
- Brat Ignjat! - prostruja kroz okupljene.
- Da, baš kao što sam i sumnjao. Nedavno pristigao, izvanredan poznavalac latinskog i istorije bogumila. Posebno je postao sumnjiv kad se suprotstavio istraživanju tajnog prolaza. Slučaj sam još noćas prijavio sandžak begu. - izgovorivši to, okrete se fra Ignjatu.
- Imaš li šta da kažeš? Zoveš li se zaista Ignjat i zbog čega si naradio sve to zlo? - Ignjat podiže na njega smrknut pogled.
- Što bih ja morao odgovarati naslednicima inkvizitora i zločinaca. I ovako i onako me čeka smrt u mukama.
- Dakle ipak si u vezi sa jereticima. - zaključi gvardijan. Uto se kroz okupljene redovnike u prostoriju probiše dvojica azapa, dohvatiše i podigoše svezanog Ignjata, pa ga izvedoše napolje. Među okupljenima nastade tajac.

***

Tri dana po jezivim događajima u samostan pristigoše trojica redovnika i zatražiše prijem kod starešine. Gvardijan ih smesta primi. Predvodnik beše pričljivi pripadnik franjevačkog reda i u tren oka je ispripovedao sve dogodovštine sa puta od Dubrovnika do Gradiške. Gvardijana pri pogledu na ukočeni stav njegovih smrknutih saputnika prože jeza, no neprestano brbljanje brata Jeremije, kako se razgovorljivi pridošlica zvao, nije mu dozvolilo da pažljivije prouči njegove družbenike. Potom se fra Jeremija naglo uozbiljio i pružio mu je zapečaćeni svitak, overen dubrovačkim službenim pečatom.
- U stvari, ovamo sam stigao po zapovesti samog Crnoga Pape i to po jednoj vrlo poverljivoj stvari. Obavešteni smo da je u vaš samostan upućen turski poverenik, sa zadatkom da se samostan dovede na loš glas i to pod maskom dubrovačkog pripadnika našeg reda. - ozbilno reče, pa pokaza na svoje saputnike:
- Braća Ignacije i Legat, moji družbenici iz reda Isusovaca, zaduženi su da ga tajno sprovedu u Rim. Nadam se da ćete nam vi i samostanska braća pružiti svu potrebnu pomoć u izvršenju naše misije.
- Kako?... Šta? - Uspravi se naglo gvardijan, na uspevajući da složi ijednu razumljivu misao.
- Predstavlja se kao fra Ignjat i poseduje isprave Samostana Male Braće u Dubrovniku. Smatramo da su se Turci isprava dokopali nakon velike trešnje i požara u samostanu, kada su mnogi fratri nestali. Naši doušnici smatraju da se radi o zloglasnom krvniku i preporučujem da njegovo stavljanje pod nadzor prepustite braći jezuitima. Oni su mnogo iskusniji od nas u sličnim poduhvatima.
- Turski špijun? Brat Ignjat? - promuca gvardijan.
- Da, i ne samo špijun, već i ozloglašeni nasilnik. To je obaveštenje van ikakve sumnje. - odvrati mirno brat Jeremija.
- U stvari... Već smo otkrili njegova zlodela i onemogućili ga pre nekoliko dana... - uzdahnu gvardijan.
- Odlično! To će nam uveliko olakšati misiju. - ozareno odvrati dubrovački poslanik.
- Bojim se da neće. Naime, predali smo ga turskim vlastima. - spustivši pogled objasni gvardijan.
- Za ime svevišnjeg! Zašto ste to uradili?! - uzviknu brat Jeremija, skočivši sa stolice.


***

Pet dana kasnije, crnomanjast i ćutljiv, tek pristigli redovnik, posmatrao je starešinu franjevačkog samostana crkve Uznesenja Blažene Djevice Marije u Gornjem Olovu, dok je ovaj pažljivo proučavao njegove hartije.
- Pa. dobrodošao u našu malu zajednicu, brate. Nadam se da ćeš se ugodno osećati. - reče najzad.
- Siguran sam da hoću, hvala. - nasmeši se pridošlica.
- Brat Josip će te smestiti, a potom se možeš posvetiti svojim zadacima. - otpusti ga starešina.
- Biću im potpuno predan, možete biti mirni. - odgovori brat Ignjat, pa napusti ćeliju.

.
.

Pošalji "BRAT IGNJAT - Finale" na Facebook Pošalji "BRAT IGNJAT - Finale" na Google Pošalji "BRAT IGNJAT - Finale" na My Yahoo! Pošalji "BRAT IGNJAT - Finale" na Live Pošalji "BRAT IGNJAT - Finale" na MySpace Pošalji "BRAT IGNJAT - Finale" na Twitter Pošalji "BRAT IGNJAT - Finale" na Digg Pošalji "BRAT IGNJAT - Finale" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. LJILJA MMM (avatar)
    da odmorim lecka
  2. LJILJA MMM (avatar)
    Odličnoooo
  3. Stipan Severnjak (avatar)
    Hvala!!!