Ime dostojno večnog pamćenja !

Despot Stefan Lazarević ( vladao despotovinom : 1389-1427 )

Pogledajte prilog 309373

http://srpskaistorija.wordpress.com/2013/10/30/борач-резиденција-деспота-стефана-л/


Lepo rečeno : "Борач – резиденција деспота Стефана Лазаревића која је нестала са мапе света"...i sve što bude bilo vezano za Stefana i njegovog naslednika Đurđa, nestaće sa mapa i iz sećanja ovog stanovništva ; tiho - izčileće , zajedno sa Boračkom župom i stanovništvom - jer jednostavno smetaju guslarsko čobanskim mitovima i onima koji na tome žive vekovima.
A smetaju pomeniti Despoti , jer okreću srpske deseteračke istorijske prevare naglavačke . Taj istorijski period ove države , svojom istinom omalovažava značaj kosovskog boja , demantuje katastrofu i poraz i uništava ceo kosovsko- pokosovski ciklus , ovakvog kakvog ga znamo i emotivno preživljavamo i pogibeljno se nadahnjujemo njime .
Ko bi rekao da je Despot Stefan proširio teritorije, koje mu nasledstvo donese ; razvio ekonomiju , izgradio i obnovio gradove i rudniuke ( podigao prozvodnju srebra do te mere , da je despotovina imala proizvodnju srebra od 1/5 ukupne evropske proizvodnje - a to onda i sad mogu samo moćne i velike države sa velikim vladarima ), izgradio drumove , škole i štamparije , stvorio savremenu i moćnu vojsku. A šta da se tek kaže kad se sazna da je rušio i postavljao sultane.
Dakle, ove činjenice ne idu u prilog lažima o turcima koji posle kosovskog boja vladaju šumadijom , pomoravljem i podunavljem 5 vekova. A ako se te laži razgrnu , pa se sazna da turci tu Stefanovu despotovinu nisu nikad ni osvojili , te objavi istina da ju je bosanski Stefan Tomaš predao turcima bez borbe - naravno, za suvo blago ; onda mnogo toga gubi smislenost i ruši ceo jedan svet karađorđevićko brozovskih patriotskih pljački i uništavanja stanovništva na ovim prostorima .
Dakle , istina o Despotu Stefanu i njegovom nasledniku neće nikad ugledati svetlost dana , a ni turcima ne odgovara , takva kakva je , jer konačno oni ove teritorije nisu ratnim veštinama mogli da osvoje već ih je sultan kupio od bednog bosanca , sa bednim pohlepnim svojstvima . A koliko je bedan bio taj S.Tomaš , kazuje i istorijska činjenica da je posle par meseci prodao turcima i očevinu u bosni - nakon čega su ga turci , tako besčasnog razapeli učetvoro, belim konjima !
Zato , ljudi pamet uglavu , vas vlast iz patriotsko mitoloških razloga biološki istrebljuje , lagano i sigurno preko ekonomske i komunikacione izolacije . Sa vašim nestankom , nestaće mnoge istine i svedočanstva , pa i istina o Stefanu , njegovoj veličini koja je visom nadvisila sve nemanjiće , a o ocu i da negovorim !
On je svetla tačka naše prošlosti , dostojna večnog pominjanja !
 
СЛОВО ЉУБАВИ

1

Стефан деспот,
најслађем, најљубазнијему
и нераздвојном срца мог,
сугубо жељеном, и много,
премудрошћу обилном,
царства мог искреноме,
(име рекавши),
љубазан у Господу целов,
и неоскудно с тим
милости наше даровање.



2

Лето и весну Господ сазда,
што и псалмопевац каза,
красоте у њима многе,
птицама брзо, весеља пуно прелетање
и горама врхове,
и луговима пространства,
и пољима ширине;
ваздуха танког
дивотним неким
гласима оглашење;
и земаљске дароносе
мирисног цвета, и травоносне;
но и човекове бити саме
обнову и разиграње
достојно ко да искаже?



3

Али све ово
и чудодела Божја ина,
што ни оштровидни ум
сагледати не може,
љубав све превасходи, -
и није чудо,
јер љубав је Бог,
као што рече Јован Громовник.



4

Свака лажа места у љубави нема,
јер Каин, љубави туђ, Авељу рече:
"Изиђимо у поље."



5

Бистротечно и оштро
љубави је дело.
добродетељ превазиђе сваку.



6

Лепо Давид ову рекав украшава:
"К'о миро с главе
на браду силази Арону,
и к'о аермонска роса
на горе што силази сионске."



7

Јуноше и деве,
љубави прикладни,
љубав узљубите,
ал' право и незазорно,
младићство да не повредите и девство,
божанственоме чим наше
пријања биће,
божанствено да не узнегодује.
Јер Апостол рече,
Божјега Светога Духа не растужујте,
знамење што јавно њиме
добисте у крштењу.



8

Заједно бејасмо, друг другу близу,
ил' телом или духом,
но да ли горе раздвојише нас,
да ли реке,
Давид да рече: "Горе Гелвујске
дажд на вас да не сиђе, ни роса.
Саула јер не сачувасте,
ни Јонатана?"
О безлобља Давидова,
чујте, цареви, чујте,
Саула ли оплакујеш, нађени?
Јер нађох, рече Бог,
човека по срцу мојему.



9

Ветри да сукобе се с рекама,
и да исуше,
као за Мојсија море,
судије као за Исуса,
ћивота ради Јордан.



10

И снова да саставимо се,
и снова да видимо се,
и снова у Христу да сјединимо се,
самоме том,
коме слава са Оцем
и са Духом Светим
у бескрај на веке,
амин.

НАТПИС НА КОСОВСКОМ СТУБУ

Ове речи написане бише
на мраморном стубу на Косову


Човече који српском земљом ступаш,
било да си дошљак или овдашњи,
ма ко да си и ма шта да си,
када дођеш на поље ово,
које се зове Косово,
по свему ћеш угледати пуно костију мртвих,
те са њима и камену природу,
мене крстозначног и као стег,
видећеш како посред поља усправно стојим.
Да не проминеш и да не превидиш
као нешто залудно и ништавно,
но молим те, приђи и приближи се мени, о љубими,
и размотри речи које ти преносим,
и из тога ћеш разумети због кога узрока
и како и зашто стојим ја овде,
јер истину ти говорим,
ништа мање од живога,
да ћу вам изнети у суштини све што се збило.
Овде негде бејаше велики самодржац,
чудо земаљска и рига српски,
звани Лазар, кнез велики,
побожности непоколебими стуб,
доброразумља пучина и мудрости дубина,
огњени ум и заштитник странаца,
хранитељ гладних и миловање НИШТИХ,
скрбних миловање и утешитељ,
који воли све што хоће Христос,
коме иде сам по својој вољи
и са свима својима, безбројним мноштвом,
колико је под руком његовом.
Мужеви добри, мужеви храбри,
мужеви, ваистину, у речи и у делу
који се блистају као звезде светле,
као земља цветовима шареним,
одевени златом и камењем драгим украшени,
многи коњи изабрани и златоседлани,
сведивни и красни коњаници њихови.
Свеплеменитих и славних
као какав добри пастир и заштитник,
мудро приводи духовне јагањце
да у Христу добро скончају
и приме мучења венац
и вишње славе учесници буду.
И тако сложно велико безбројно мноштво
скупа с добрим и великим господином,
добром душом и вером најтврђом,
као на красну дворану и многомирисну храну
на непријатеља се устремише
и праву змију згазише
и умртвише дивљу звер и великог противника
и неситога ада свејадца,
велим Амурата и сина његова,
аспидин и гујин пород.
штене лавово и василисково,
па са њима и не мало других.
О чудеса Божијих судбина,
ухваћен би храбри страдалац
безаконим агаренским рукама
и крај страдању добро с?м прима
и мученик Христов постаје
велики кнез Лазар.
Не посече га нико други, о љубими,
до сама рука тог убице, сина Амуратова.
И све ово речено сврши се
лета 6897, индикта 12, месеца 15, у дан уторак,
и час је био шести или седми,
не знам, Бог зна.







.
 
Poslednja izmena:

Back
Top