Rodio se 1975 godine, u jednom malom selu, nedaleko od Užica.
Od malih nogu, bio je živahno dete, što njegova majka reče,
njemu je potrebno najmanje troje ljudi da ga čuvaju i sačuvaju.
Kada je pošao u školu, majka je morala, (uz dozvolu učitelja i direktora)
do četvrtog razreda da sedi sa njim u klupi.
Kada ga učitelj nešto pita,
on samo ćuti i pravi grimase, od kojih su se njegovi drugovi i drugarice
upišavali od smeha.
Kako zazvoni za kraj poslednjeg časa, on takvom brzinom izleti iz škole,
da ga ni pogledom ne možeš stići.
Jadna majka izgubi i po sat vremena, tražeći ga po celom selu.
Na pitanje da li su ga videli, jedan komšija kaže,
video sam ga pored reke kako baca kamenčiće u nju,
drugi kaže, video sam ga na drvetu, blizu stare vodenice,
komšinica kaže da je sad prošao pored nje
i uputio se ka seoskoj prodavnici.
Svo troje ga je videlo otprilike u isto vreme,
na različitim mestima, čudo od deteta, kažem vam.
Nekako je završio osnovnu školu, uz jaja, prasiće, po neko jagnje...
ustvari svi su jedva čekali da ga se otarase.
Srednju školu je završio sa istim uspehom, pokazao je zavidan nivo znanja,
mast, čvarci, domaća kobasica...
Na fakultetu je morao da menja taktiku, počeo je da švercuje sve i svašta,
da donosi robu iz Italije, Nemačke, Turske.
Kvalitetnu firmiranu garderobu i parfeme poklanjao je profesorkama,
ponekoj i zlato (kojoj je guza malo više zinula),
profesori su dobijali skupocene tabakere, pribor za pisanje,
za pecanje, keš.
Bio je omiljeni student, među profesorima.
Fakultet je završio u roku, sa veoma dobrim uspehom.
Kroz život se probijao slatkorečivošću,
sitnim prevarama i krupnim biznisom, ispiranjem i prepiranjem novca,
zelenašenjem, prodajom praška, dosta sitnije granulacije od klasičnog,
(za taj prašak kažu da odlično ispira moždane vijuge) i ostalim velikim poslovima.
Ubacio se u jednu poznatu stranku i svojim vezama i šuštećom valutom
(finansiranje iste) izbio u sam vrh stranke, kao zamenik predsednika,
predsednik nije želeo da bude.
Pre dva dana sam ga srela ispred Skupštine, nemam reči kako mi se obradovao,
stegao me za ruku, poljubio je, poljubismo se tri puta,
kao što je red i na kraju me potapša po guzi (što bas i nije red, ovo mu nije trebalo)
obraćajući se svojim gorilama, jel vidite vi kerovi jedni,
kakve su ribetine, moje kolegenice sa faksa,
a kerovi isplazili jezike i samo klimaju onim ogromnim glavudžama.
Dok smo se ljubili u obraz tutnuo mi je vizitku u ruku i rekao,
nazovi me kad god hoćeš i kad ti se hoće, uz neki jebeni osmeh,
tada osetih pored prelepog Armani Attitude parfema i smrad.
Smrad nije dolazio od nepranih, niti kvarnih zuba,
to jednom političaru-biznismenu ne priliči,
negde odozdo se osećao smrad praziluka.
Sledećih godinu dana ništa nisam čula o njemu,
dok mi prijateljica nije javila da mu je u firmu uletela finansijska,
da mu čačkaju i češljaju po noćnom klubu,
da se izgleda trgovalo i belim robljem,
da ima četiri stana i dve kuće, lanac trgovina "Baja-dere",
za koje se samo pretpostavljalo da je on vlasnik i td. i td.
E sad je najebao, rekoh ja.
Misliš, upita me prijateljica???
Pa polovina ovog grada je njegova.
Obe se gorko nasmejasmo.
Posle nekoliko meseci istraživanja i kopanja po njegovom životu,
staviše mu najzad lisice na ruke.
Istraga je-nije dala rezultate, suđenje je pet puta odlagano,
a onda očekivano, ili ne, sud mu dodeljuje strašnu sudbinu,
moraće da plati 5.000,000 eur. na ime kaucije (k'o da je kupovao pivo, pa sad' plaća kauciju)
i uz narukvicu-nanogicu, tzv. elektronski nadzor, dobija pravo (čuj dobija pravo) u ime naroda,
da se brani sa slobode.
Pogledajte prilog 309949
Od malih nogu, bio je živahno dete, što njegova majka reče,
njemu je potrebno najmanje troje ljudi da ga čuvaju i sačuvaju.
Kada je pošao u školu, majka je morala, (uz dozvolu učitelja i direktora)
do četvrtog razreda da sedi sa njim u klupi.
Kada ga učitelj nešto pita,
on samo ćuti i pravi grimase, od kojih su se njegovi drugovi i drugarice
upišavali od smeha.
Kako zazvoni za kraj poslednjeg časa, on takvom brzinom izleti iz škole,
da ga ni pogledom ne možeš stići.
Jadna majka izgubi i po sat vremena, tražeći ga po celom selu.
Na pitanje da li su ga videli, jedan komšija kaže,
video sam ga pored reke kako baca kamenčiće u nju,
drugi kaže, video sam ga na drvetu, blizu stare vodenice,
komšinica kaže da je sad prošao pored nje
i uputio se ka seoskoj prodavnici.
Svo troje ga je videlo otprilike u isto vreme,
na različitim mestima, čudo od deteta, kažem vam.
Nekako je završio osnovnu školu, uz jaja, prasiće, po neko jagnje...
ustvari svi su jedva čekali da ga se otarase.
Srednju školu je završio sa istim uspehom, pokazao je zavidan nivo znanja,
mast, čvarci, domaća kobasica...
Na fakultetu je morao da menja taktiku, počeo je da švercuje sve i svašta,
da donosi robu iz Italije, Nemačke, Turske.
Kvalitetnu firmiranu garderobu i parfeme poklanjao je profesorkama,
ponekoj i zlato (kojoj je guza malo više zinula),
profesori su dobijali skupocene tabakere, pribor za pisanje,
za pecanje, keš.
Bio je omiljeni student, među profesorima.
Fakultet je završio u roku, sa veoma dobrim uspehom.
Kroz život se probijao slatkorečivošću,
sitnim prevarama i krupnim biznisom, ispiranjem i prepiranjem novca,
zelenašenjem, prodajom praška, dosta sitnije granulacije od klasičnog,
(za taj prašak kažu da odlično ispira moždane vijuge) i ostalim velikim poslovima.
Ubacio se u jednu poznatu stranku i svojim vezama i šuštećom valutom
(finansiranje iste) izbio u sam vrh stranke, kao zamenik predsednika,
predsednik nije želeo da bude.
Pre dva dana sam ga srela ispred Skupštine, nemam reči kako mi se obradovao,
stegao me za ruku, poljubio je, poljubismo se tri puta,
kao što je red i na kraju me potapša po guzi (što bas i nije red, ovo mu nije trebalo)
obraćajući se svojim gorilama, jel vidite vi kerovi jedni,
kakve su ribetine, moje kolegenice sa faksa,
a kerovi isplazili jezike i samo klimaju onim ogromnim glavudžama.
Dok smo se ljubili u obraz tutnuo mi je vizitku u ruku i rekao,
nazovi me kad god hoćeš i kad ti se hoće, uz neki jebeni osmeh,
tada osetih pored prelepog Armani Attitude parfema i smrad.
Smrad nije dolazio od nepranih, niti kvarnih zuba,
to jednom političaru-biznismenu ne priliči,
negde odozdo se osećao smrad praziluka.
Sledećih godinu dana ništa nisam čula o njemu,
dok mi prijateljica nije javila da mu je u firmu uletela finansijska,
da mu čačkaju i češljaju po noćnom klubu,
da se izgleda trgovalo i belim robljem,
da ima četiri stana i dve kuće, lanac trgovina "Baja-dere",
za koje se samo pretpostavljalo da je on vlasnik i td. i td.
E sad je najebao, rekoh ja.
Misliš, upita me prijateljica???
Pa polovina ovog grada je njegova.
Obe se gorko nasmejasmo.
Posle nekoliko meseci istraživanja i kopanja po njegovom životu,
staviše mu najzad lisice na ruke.
Istraga je-nije dala rezultate, suđenje je pet puta odlagano,
a onda očekivano, ili ne, sud mu dodeljuje strašnu sudbinu,
moraće da plati 5.000,000 eur. na ime kaucije (k'o da je kupovao pivo, pa sad' plaća kauciju)
i uz narukvicu-nanogicu, tzv. elektronski nadzor, dobija pravo (čuj dobija pravo) u ime naroda,
da se brani sa slobode.
Pogledajte prilog 309949
genetski razmažen, sa prečicama do cilja! 