Okultna pozadina savremenih seksualnih sloboda - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Razvodnik

Okultna pozadina savremenih seksualnih sloboda

Oceni ovaj blog
Kako to da pojedini zagovornici seksualnih “sloboda” sada sve glasnije traže ukidanje institucije braka i porodice, isto kao što je to Alister Krouli tražio pre više od sto godina?

Gotovo ceo jedan vek je prošao od kada je Osvald Špengler napisao svoje kapitlno delo o “propasti Zapada”, a ovaj rad sve više dobija na akutelnosti. Ako je do tada i bilo sumnje, nakon Špenglera i njegove briljantne analize više je ne sme biti. Ideja o linearnom progresu ljudskog globalnog društva je neistinita, a time i sve humanističko-sociološke doktrine nastale iz te ideje. “Civilizacija” je živ organizam, sa svojim životnim tokom, od rađanja, ka nestajanju.

Nestajanje civilizacija oduvek je bilo praćeno tendencijama usitnjavanja i individualizacije, kulturnog rastapanja, neumerenim porastom gradskog stanovništva i stvaranjem megalopolisa, umetnosti bez jasne i određene poruke, čiji je jedini smisao da “šokira”, te konačnim nestajanjem društva koje je pomenutu civilizaciju iznedrilo.

Dvadeseti vek, ulaz u takozvani “New Age”, upravo je vreme kakvo Špengler opisuje. Dva dramatična svetska rata iz temelja su promenila stari poredak, a tendencije globalnog rastapanja nikad nisu bile jače. Ovo je doba uništavanja svih suprotnosti, negacije svih razlika, brušenja svih zaostataka starog, umrlog vremena, i glačanja svakog ljudskog pojedinca u fini, ravni kamen, koji će biti ugrađen u temelj svetske piramide jednoobraznog ljudstva sive boje, nad kojom, pod parolom “novog svetskog poretka”, bdi svevideće oko, kao što je i prikazano na davno dizajniranoj novčanici od jednog dolara - simbola svetske dominacije. Kao moto jednog od samozvanih glasnika ovog “novog doba”, engleskog okultiste Alistera Kroulija, stoji parola “čini ono što ti je volja”, a za njegove sledbenike, iznad ovoga nema drugog zakona. Ovo je vrhovna ideja, krajnja pouka čoveku i jedina ultimativna težnja ljudskog bitisanja, da radi ono što želi.

U “Knjizi zakona”, koja je centralni deo rada Alistera Kroulija, i čiju doktrinu danas pronose sekte koje tvrde da su naslednici njegovog dela, a pre svega Ordo Templi Orientis, rečeno je da je “svaki čovek zvezda”. U sklopu maksime “čini što ti je volja”, ovo znači da je svaki čovek na svetu univerzum za sebe, i da jedini zakon kome čovek treba da se podvrgava jeste zakon sopstvene volje, i ljubavi, koja je najčistiji izraz te volje. Kroulijeva doktrina tako pitanja poput države, braka, porodice, ili naroda odbacuje sa prezrenjem, a nasuprot tome postavlja bezgranični individualizam čoveka dovoljnog samog sebi.

Slučajno ili ne, uporedo sa Kroulijevim proglašenjem novog doba, i ideje apsolutne lične volje, kao jedine relevantne, čovečanstvo je svedok pojave prve zvanično u ideološkom smislu formulisane ideje individualizma - komunizma, i njegove ideje o svetskom proletarijatu jednakih. Utopijska ideja o besklasnom društvu, gde će svi biti isti, iako se to isprva ne čini tako, po svojoj težnji apsolutno se poklapa sa idealom masonske piramide koja će zaravnati sve suprotnosti i ujednačiti sve nejednakosti.

Individualistička doktrina komunizma, kao i njen zapadnjački egal, oličen u liberalizmu, transformisanom u liberalni kapitalizam, u kome je shodno socio-darvinističkom stanovištu čovek čoveku vuk, kao zajedničko tlo iz kog su ponikli, nose posledice francuske buržoaske revolucije s kraja XVIII veka, koja je iznedrila parolu o “slobodi, bratstvu i jednakosti”. Naivni i duhovno otuđeni Evropljani nikada i nisu razumeli da se tu ne radi o slobodi, bratstvu i jednakosti namenjenim njima, već “braći” iz pojedinih tajnih loža, koji - suprotno jednakosti koje proklamuju, unutar svojih redova strogo poštuju hijerarhiju reda u kome se tačno zna položaj i mesto svakog člana.

Šegrt je “brat” sa ostalim šegrtima, ali iznad svih njih uvek stoji veliki majstor, stvarajući “e pluribus unum” (iz mnoštva jedinstvo). Opet, slučajno ili ne, sa televizijskih ekrana nama se svakodnevno propoveda kako ćemo jednom, kada postanemo članovi evropske porodice, i mi u Srbiji postati deo tog velikog mnoštva u kome nema ni razlika ni granica.

Čovek bi pomislio da u Kroulijevom proglašenju maksime apsolutne sopstvene volje zaista ima nečeg epohalnog. Međutim treba se setiti, samo primera radi, da i bog hrišćana takođe daje ljudima slobodnu volju, i mogućnost da biraju. U tom smislu, sva priča o epohalnosti Kroulijeve doktrine pada u vodu još u startu.

Veliki Platon je, a s njim i ljudi koji su hiljadama godina živeli pre nas, a od kojih tako često volimo da tvrdimo da smo puno pametnji, još u svoje vreme znao da bolest i propast ljudskih društava nikada ne dolazi od bogova, već od ljudi samih. Zlo nikada ne dolazi od bogova, već se razvija u dušama ljudi, kao greh. Kada božanski udeo izgubi snagu, zbog čestog mešanja sa moćnim ljudskim delom, nagovešten je početak dekadencije.

Sama dekadencija društava nastupa onda kada čovek izgubi ono božansko u sebi, pokušavajući da unutrašnji nagon ka uzvišenom zameni “religijom razuma”, proglašavajući ovaj razum kao apsolut. Tako, “Red istočnih templara” teži ka tome da cilj religije dostigne naučnim metodama, a upravo ovo je nepobitno i simptom modernih društava. Ovakvi pokušaji se po pravilu završavaju sve besmislenijim teorijama o postanku i prirodi sveta, ali to što su rezultati ovih eksperimenata u svom elementarnom smislu jalovi, to pobornike ovakvog stava i dalje ne pokolebava u njihovom stavu.

No, pogledamo li malo dublje o kakvim se “naučnim metodama” govori u knjigama Alistera Kroulija, od nauke ćemo naći vrlo malo. Jedino što bi tome možda moglo biti blisko, jeste upotreba jevrejske kabale, i matematike na kojoj je ova zasnovana. Matematika zaista jeste sveta nauka, a o njenoj svetosti moderan čovek zna vrlo malo; štaviše, stari Grci, poput Pitagore, u ovoj disciplini iznad modernog Evropljanina stoje kao nebo i zemlja. Ali, tvrdnja da je nalaženje matematičke vrednosti jedne reči, i pronalaženje njene duhovne veze sa drugom rečju, koja ima istovetnu matematičku vrednost, put za dostizanje religijskog cilja, i odgovor za sva čovekova pitanja, je čista besmislica.

U Kroulijevom okultnom sistemu figuriše još jedno sredstvo ove pseudonaučne prakse, a to je seks. Za njega i njegove sledbenike, seks je izuzetno jako i moćno oružje za izvođenje magijskih praksi. Sve bajkovite prikaze o “ljubavi pod voljom” su ništa drugo nego insinuacija na ritualna orgijanja kojima su sam Krouli i njegovi sledbenici bili veoma skloni - sve ovo jasno je objašnjeno u njegovim knjigama. Za žene koje su bile voljne da preuzmu na sebe magijski lik “skerletne kurve” Babilon, ovo je značilo voljno prepuštanje svog tela mnogim muškim “uticajima”, te dozvoljavanju samo najjačem od njih da nađe put do njene “joni”. Šta sve ovo znači, vrlo je očigledno.

Knjige Alistera Kroulija prepune su izjava o ljubavi. Za Kroulija “ljubav je zakon”, “ljubav je za sve i svakog”, iako je vrlo jasno o kakvoj se tu ljubavi govori. Opet, slučajno ili ne, Srbija, i uopšte zapad današnjice, prepuni su priča o “ljubavi za sve”, a ovo je sve očitije u jeku kampanje za prava homoseksualaca u Srbiji. S tim u vezi, interesantno je posmatrati ushićene navode Izraela Regardijea, Kroulijevog sledbenika, na temu homoseksualizma i te sve raširenije pojave: “Jedna od Kroulijevih ideja koju je on najčešće izlagao bila je da, kako godine budu napredovale prema ovom novom dobu, sve više i više ljudi će dolaziti u sadašnju inkarnaciju sa biseksualnim karakteristikama. Oni će biti dvopolni.” Regardije takođe navodi da (po prirodi lenji) Telemiti (sledbenici doktrina Alistera Kroulija) ne teraju nikog da silom prihvati njihove ideje - ovo je verovatno tačno, ali je isto tako tačno da njihove ideje bivaju zaista silom nametane, i to od strane plaćenih za tu rabotu - medija, političara, “nevladinih organizacija” i njima sličnim.

Ostaje pitanje - kako su ideje Alistera Kroulija o istrošenosti braka i porodice, o neobuzadnoj ljubavi (seksu) i pravima na slobodno izražavanje seksualnih afiniteta - bili oni homo ili heteroseksualne prirode (ovim drugim je Krouli bio sklon, kako putem ritualnih orgijanja, tako i za vreme svoje misije u Sahari - otud i njegove opaske o “muževnosti Arapa”), monogamni, poligamni, pedofilni ili čak animalni - postali deo zvaničnih medijskih i političkih saopštenja, i kako se desilo da su ideje magijske ritualne prakse Kroulijevog reda sada deo zvanične politike i vaspitanja ljudi Zapada? Kako to da pojedini zagovornici ovih “sloboda” sada sve glasnije traže ukidanje institucije braka i porodice, isto kao što je to Krouli tražio pre više od sto godina?

Treba zapaziti još jednu stvar. Kao što je napomenuto, osnov ideja Alistera Kroulija jeste ljubav/seks, pod kontrolom sopstvene apsolutne volje. Dakle ljubav/seks bez ograničenja, u svakom obliku i svakom trenutku, sve u ime njegove Nuit (egipatska boginja neba). Dakle, nema ni pitanja ni odgovora o čovekovom postojanju, o svim stvarima koja muče čoveka, i na koja su ljudi hiljadama godina pokušavali da pronađu odgovore, nema ničega, samo je tu navodna slobodna volja izražena kroz slobodu seksualnog čina. I to je sve.

Pošalji "Okultna pozadina savremenih seksualnih sloboda" na Facebook Pošalji "Okultna pozadina savremenih seksualnih sloboda" na Google Pošalji "Okultna pozadina savremenih seksualnih sloboda" na My Yahoo! Pošalji "Okultna pozadina savremenih seksualnih sloboda" na Live Pošalji "Okultna pozadina savremenih seksualnih sloboda" na MySpace Pošalji "Okultna pozadina savremenih seksualnih sloboda" na Twitter Pošalji "Okultna pozadina savremenih seksualnih sloboda" na Digg Pošalji "Okultna pozadina savremenih seksualnih sloboda" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. Razvodnik (avatar)
    Zar je potrebno dokazivati duhovnu mizernost i ništavnost ovakvog pogleda na svet? Zar može biti nekog kome nije jasno da samo jedna rečenica “Gorskog vijenca”, naših starih pesama, poslovica ili narodnih priča, sadrži više ljudske i svetske mudrosti nego sva ova gomila sektaških koještarija? Kakav to čovek postaje ako se u životu povodi samoubilačkim doktrinama sopstvene samodovoljnosti koja svoj jedini životni izražaj i smisao nalazi u seksualnom pražnjenju?

    Sve ovo baca novu svetlost na celokupnu priču o “ljudskim pravima”, “slobodama izražavanja ljubavi”, “ljubavi za sve i svakog”, i na sve ostale parole koje se u Srbiji poslednjih godina, naročito svakog septembra, sve učestalije i agresivnije vrte na tv ekranima. Postojanje paralela između magijske okultne prakse Alistera Kroulija i njegovog reda, i zvanične politike zapada po pitanju “ljudskih sloboda i prava”, je očigledno, a neznanje glasnogovornika ovih “prava i sloboda” ni u kom slučaju ih ne lišava odgovornosti pred bogom i pokoljenjima koja će ispaštati zbog njihovih grešaka.