Sreli smo se.Slucajno.Krv mi se uzburkala,srce je htelo da mi iskoci iz grudi...Gledala sam u njegove oci dugo,dugo...Da li su ostale iste ili ih je vreme promenilo?
"Prosli su dani,godine..." Kao da sam proletela kroz vreme,kroz uspomene,kroz osecanja...Sve se vratilo.Naivni pocetak,Igra macke i misa.Skidanje maski.Blizina i poverenje.Strast.Neznost.Smisao.Kraj. Led.Neprihvatanje.Mali signali.Molitve.Suze u hladnim nocima.Budjenje ugasene vatre.Neocekivane situacije.Rusenje sna.Sunce na kraju tunela....Sve...
Ponekad,posle svega sam se budila sa pitanjem "Ko je on?Ja ga vise ne poznajem...Ne osecam...Ne volim?"To su bila jutra posle snova o njemu,o nama,o snovima...Shvatala sam da mi je tako dalek,da me je vreme promenilo,da je sigurno promenilo i njega...Da li je sve to samo slika stare ljubavi?Ali nikada nisam prestala da mu bezuslovno verujem....Lomila sam se,pitala da li je sve to bila velika laz,ili samo ponesto,da li su njegove suze bile iskrene...Moje srce je verovalo da je to ljubav i cuvalo uspomenu na nju,lepu i idealnu kao prvog dana...
Kada sam ga ugledala,tada vise nisam bila ja kakvu me je znao...U medjuvremenu se desio zivot...Nisam vise bila ona devojcica puna snova i ideala,zaljubljena u zivot i njega...Ali sam znala da sam jos uvek njegova.Zauvek.Gutala sam bol i nostalgiju.Tada sam mu bila bliza nego ikad...Iako nas je razdvajalo nekoliko metara,dosta vremena,par neuspelih pokusaja i puno suza...Znala sam da zna sta osecam.Neizgovorene reci su vristale iz nasih pogleda...Zamor oko nas.Smeh.Svadje.Muzika.Motori...Zauvek cu se pitati zasto...
Htela sam da ga scepam,zagrlim,izljubim,vratim u svoj zivot...Htela sam ponovo da se budim u njegovom narucju,gledam svoj odraz u njegovim ocima,pijem njegove suze...Htela sam da ponovo jurimo na motoru kroz ovaj nas grad,slobodni kao vetar...Htela sam da svima ponosno pokazem da smo ponovo zajedno,da osetim zapanjene poglede...Htela sam...
Ali sam se samo nasmesila,okrenula i otisla...Drhtala sam,oci su mi se napunile suzama...Zelela sam da pojuri za mnom,da me uhvati za ruku,snazno okrene ka sebi i poljubi...Ali on to nije uradio....
"Prosli su dani,godine..." Kao da sam proletela kroz vreme,kroz uspomene,kroz osecanja...Sve se vratilo.Naivni pocetak,Igra macke i misa.Skidanje maski.Blizina i poverenje.Strast.Neznost.Smisao.Kraj. Led.Neprihvatanje.Mali signali.Molitve.Suze u hladnim nocima.Budjenje ugasene vatre.Neocekivane situacije.Rusenje sna.Sunce na kraju tunela....Sve...
Ponekad,posle svega sam se budila sa pitanjem "Ko je on?Ja ga vise ne poznajem...Ne osecam...Ne volim?"To su bila jutra posle snova o njemu,o nama,o snovima...Shvatala sam da mi je tako dalek,da me je vreme promenilo,da je sigurno promenilo i njega...Da li je sve to samo slika stare ljubavi?Ali nikada nisam prestala da mu bezuslovno verujem....Lomila sam se,pitala da li je sve to bila velika laz,ili samo ponesto,da li su njegove suze bile iskrene...Moje srce je verovalo da je to ljubav i cuvalo uspomenu na nju,lepu i idealnu kao prvog dana...
Kada sam ga ugledala,tada vise nisam bila ja kakvu me je znao...U medjuvremenu se desio zivot...Nisam vise bila ona devojcica puna snova i ideala,zaljubljena u zivot i njega...Ali sam znala da sam jos uvek njegova.Zauvek.Gutala sam bol i nostalgiju.Tada sam mu bila bliza nego ikad...Iako nas je razdvajalo nekoliko metara,dosta vremena,par neuspelih pokusaja i puno suza...Znala sam da zna sta osecam.Neizgovorene reci su vristale iz nasih pogleda...Zamor oko nas.Smeh.Svadje.Muzika.Motori...Zauvek cu se pitati zasto...
Htela sam da ga scepam,zagrlim,izljubim,vratim u svoj zivot...Htela sam ponovo da se budim u njegovom narucju,gledam svoj odraz u njegovim ocima,pijem njegove suze...Htela sam da ponovo jurimo na motoru kroz ovaj nas grad,slobodni kao vetar...Htela sam da svima ponosno pokazem da smo ponovo zajedno,da osetim zapanjene poglede...Htela sam...
Ali sam se samo nasmesila,okrenula i otisla...Drhtala sam,oci su mi se napunile suzama...Zelela sam da pojuri za mnom,da me uhvati za ruku,snazno okrene ka sebi i poljubi...Ali on to nije uradio....
