Dragi andjele,zelim da ti kazem ovim putem nesto,
Da sam spreman cekati dokle god me dragi Bog bude drzao na ovom svetu,jer ti si moja sudbina............pa ako za to budu bile potrebne ne godine,vec decenije,ja sam spreman......znam da sve sto u zivotu sto sam stekao,ja sam morao jako dugo na to da cekam......to je moja sudbina na ovom svetu..............ovim putem ti stavljam do znanja,da ja sam covek za tebe............Znam da se plasis,znam da ne zelis nista da mi obecas.........znam da volis....ali ja te necu terati,da mi to kazes prostim recima......ti ces mi vec nekako to izjaviti na jedna bozanstven nacin.........Jako i dugo sam patio dok nisam nasao tebe,sada isto tako se i ja iskreno plasim..........plasim se,tako je...........toliko sam dugo sam.............da me je strah da mi se srce vec polako pocelo pretvarati u kamen.........mislis da se ti jedina plasis?hm........grdno si se prevarila,ali evo nije me sramota da kazem i da je mene strah.........hvata me malo nervoza i panika.........znoj hladan obliva me dok ti pisem ovo pismo........da li je zbog toga sto imam temperaturu,ili zbog toga sto se bojim da cu te opet izgubiti...........da ce te zlehuda sudbina ponovo uzeti od mene............ja zelim da idemo jako polako..........decijim koracima...........ako je potrebno.....jer u ovakve stvari ne treba srljati....pogotovo ne kada si tako blizu necega predivnog..........vec treba biti smiren i hladnokrvan..........ja cu biti takav............nadacu se i verovacu i za oboje............toliko toga sam spreman da ucnim.i obecavam da cu ti biti oslonac stabilan poput stena.......znam i verujem
da cemo se se jednoga dana oboje slatko smejati ovome svemu................kada se budemo drzali za ruke,i setali obalom reke.........ispod lipe...i breze...........videces moju klupu......na kojoj sam sedeo...........i cekao na svog andjela plavih ociju..................
Tvoj uvek,
Marko
Da sam spreman cekati dokle god me dragi Bog bude drzao na ovom svetu,jer ti si moja sudbina............pa ako za to budu bile potrebne ne godine,vec decenije,ja sam spreman......znam da sve sto u zivotu sto sam stekao,ja sam morao jako dugo na to da cekam......to je moja sudbina na ovom svetu..............ovim putem ti stavljam do znanja,da ja sam covek za tebe............Znam da se plasis,znam da ne zelis nista da mi obecas.........znam da volis....ali ja te necu terati,da mi to kazes prostim recima......ti ces mi vec nekako to izjaviti na jedna bozanstven nacin.........Jako i dugo sam patio dok nisam nasao tebe,sada isto tako se i ja iskreno plasim..........plasim se,tako je...........toliko sam dugo sam.............da me je strah da mi se srce vec polako pocelo pretvarati u kamen.........mislis da se ti jedina plasis?hm........grdno si se prevarila,ali evo nije me sramota da kazem i da je mene strah.........hvata me malo nervoza i panika.........znoj hladan obliva me dok ti pisem ovo pismo........da li je zbog toga sto imam temperaturu,ili zbog toga sto se bojim da cu te opet izgubiti...........da ce te zlehuda sudbina ponovo uzeti od mene............ja zelim da idemo jako polako..........decijim koracima...........ako je potrebno.....jer u ovakve stvari ne treba srljati....pogotovo ne kada si tako blizu necega predivnog..........vec treba biti smiren i hladnokrvan..........ja cu biti takav............nadacu se i verovacu i za oboje............toliko toga sam spreman da ucnim.i obecavam da cu ti biti oslonac stabilan poput stena.......znam i verujem
da cemo se se jednoga dana oboje slatko smejati ovome svemu................kada se budemo drzali za ruke,i setali obalom reke.........ispod lipe...i breze...........videces moju klupu......na kojoj sam sedeo...........i cekao na svog andjela plavih ociju..................
Tvoj uvek,
Marko
