АРНАУТИ
Као вуци кад их глад покрене,
Спустише се у Косово поље
И почеше оружје да плене;
Разграбише све што беше боље.
Поскидаше прстење са руку;
Одсекоше ћемере дуката;
Похиташе себе да обуку,
У доламе,блиставе од злата.
Где рањена јунака открише,
Да се бори самрт да га мине,
Јуначке му очи извадише,
И дивљачке починише чине.
Топузама мрвише им главе,
Орлушине да се мозгом хране
И звериње,из високе траве,
Гозби стигло са четири стране...
Такав зулум ни Турци не знаше,
А кад гласник страшне вести каза,
Од ужаса паше задрхташе;
У сну им се Арбанас приказа;
Змијска ока као неман нека,
чини им се да и на њих чека.
Владимир Васић
Као вуци кад их глад покрене,
Спустише се у Косово поље
И почеше оружје да плене;
Разграбише све што беше боље.
Поскидаше прстење са руку;
Одсекоше ћемере дуката;
Похиташе себе да обуку,
У доламе,блиставе од злата.
Где рањена јунака открише,
Да се бори самрт да га мине,
Јуначке му очи извадише,
И дивљачке починише чине.
Топузама мрвише им главе,
Орлушине да се мозгом хране
И звериње,из високе траве,
Гозби стигло са четири стране...
Такав зулум ни Турци не знаше,
А кад гласник страшне вести каза,
Од ужаса паше задрхташе;
У сну им се Арбанас приказа;
Змијска ока као неман нека,
чини им се да и на њих чека.
Владимир Васић
