Kućica za ptice

Tiha muzika,skrajnut separe,dva crvena martinija sa ledom i kriškom limuna i sjajni reset mogao je da počne.Godine kao poludeli brojčanik su se vrtele unazad.Šašavile smo se,pretresale,protresale i provetravale uspomene kao stare dunje pune guščijeg perja.
Uvek sam se šminkala kod nje u skučenom kupatilu pre izlazaka,dodavala po koju kap "fatalnih" parfema koje joj je slala tetka iz Amerike i pravila strategiju za "značajna osvajanja" ...Doputovala je na sedam dana i jedno veče, oteto od rodbine poklonila meni.
Dobrodušna,nasmejana,moja visoka drugarica zbog koje sam počela da nosim prve štikle i "nabadala" u njima do škole niz predugu ulicu...
Vlasnica čuvene izjave - "Imala sam ludu sreću da me u životu nisu hteli oni koje sam ja htela."
Meri.
U ponoć smo se razišle,sa džepovima punim čarolije koja ,za razliku od Pepeljugine, ne prestaje.