10 stvari koje prerađivačka prehrambena industrija ne želi da znate
Već svi znaju da industrijski prerađena hrana obično ima višak šećera, soli, nezdravih masti, konzervansa i drugih aditiva. Ali ono što možda ne znate o takvoj hrani je opseg razaranja koga ona može iskaliti na vašem telu - samo to je strogo čuvana tajna koju prerađivačka prehrambena industrija ne želi da izađe na videlo. Ukratko, iako takva hrana možda može imati dobar ukus, i biti jednostavna za pripremu, kada je jedete vi u stvari menjate tu “praktičnost” za komadić svog zdravlja.
Članak “Donne Gates”, autorke knjige “The Body Ecology Diet”, govori o 10 razloga zašto možda želite razmisliti sledeći put kad budete u iskušenju da jedete industrijski prerađenu hranu.
Dakle...
1. Stvara zavisnost i uzrokuje prejedanje...
Prerada namirnica modifikuje ili uklanja važne komponente hrane, kao što su vlakna, voda i hranjive materije, menja način na koji se probavljaju i asimiluju u telu. Za razliku od celovitih namirnica, koje sadrže mešavinu ugljenohidrata, masti, proteina, vlakana i vode, koji će vam pomoći da se osećate zadovoljno, prerađene namirnice stimulišu dopamin, neurotransmiter koji čini da se dobro osećamo iako hrani nedostaje hranjivih materija i vlakana. Ovaj veštački stimulisani dopamin može dovesti do prejedanja i zavisnosti od takve hrane.
2. Povezana je s gojaznošću...
Prerađena hrana sadrži aditive koji su povezani sa gojaznošću. To uključuje monosodium glutamat (MSG), kukuruzni sirup s puno fruktoze, veštačke zaslađivače i još mnogo toga. Plus, rafinisani ugljeni hidrati, kao što su prerađene žitarice, peciva, vafli, perece, kao i većina drugih peciva, brzo se razgrađuju u šećer. To povećava nivo insulina i leptina, i doprinosi otpornosti na insulin, što je primarno temeljni element gotovo svake hronične bolesti i stanja poznatog čoveku, uključujući i debljanje.
3. Narušava načela kombinovanja hrane...
Neki nutricionisti, kao što su Wayne Pickering, veruju da konzumiranje hrane u određenim kombinacijama pomaže vašem telu, odnosno njegovom digestivnom traktu, da radi bolje i da apsorbuje više hranjivih materija. Prema jednoj njegovoj tezi, jesti proteine i skrob zajedno, što je uobičajeno kod prerađene hrane, inhibira probavu i dovodi do truljenja hrane u crevima, kiselim uslovima u krvi, i prouzrokuje patogene bakterije u crevima koje uzrokuju bolest.
4. Dovodi do neuravnoteženog telesnog eko-sistema...
Mikroorganizmi koji žive u vašem digestivnom traktu vrlo su važan deo “unutrašnjeg ekosistema” koji utiče na bezbroj aspekata vašeg zdravlja. Prerađena hrana remeti ovaj sistem, potiskujući blagotvornu mikrofloru, što dovodi do probavnih problema, žudnje za hranom i hroničnih bolesti. Blagotvorni organizmi u vašim crevima napreduju na celovitoj, neprerađenoj hrani.
5. Štetna je za vaše raspoloženje i vaš mozak...
Promene raspoloženja, problemi s memorijom, pa čak i depresija, često su posledica ishrane koja se sastoji od prerađene hrane. U stvari, najveća koncentracija serotonina, koji je odgovoran za kontrolu raspoloženja, depresije i agresije - je u vašim crevima, a ne u mozgu. Vaša creva i mozak zapravo rade u tandemu, utičući jedan na drugoga. To je razlog zašto vaše crevno zdravlje može imati tako snažan uticaj na vaše mentalno zdravlje, i obrnuto, jer konzumacija prerađene hrane može naštetiti vašoj crevnoj flori i imati duboko negativan uticaj na vaše raspoloženje, psihičko zdravlje i ponašanje.
6. Izaziva “jedenje usput” i “na brzinu”...
Prerađena hrana je brza i jednostavna, “savršena” da je zgrabite kada ste u pokretu. No, jesti na putu, ili dok ste u “multi-tasking”-u, može uzrokovati da izgubite dodir sa vašim telom i njegovim prirodnim signalima, koji vam govore da ste siti, što dovodi do prejedanja i debljanja. Takođe je teže za vaše telo da vari hranu pravilno kada se užurbano bavite drugim poslovima.
7. Sastav na kutiji može biti zavaravajući...
Prerađena hrana može biti označena kao “prirodna” ili “bez šećera”, ali to ne znači da je zdrava. Na primer, oznaka “prirodna hrana” na dekleracijama prerađene hrane nema standardne definicije, i stvarno nema značaj. “Prirodno” je tu besmisleno, jer pravno gledajući ta hrana može biti genetski modifikovana, puna pesticida ili s kukuruznim sirupom, puna aditiva, konzervansa i veštačkih sastojaka. Američka Agencija za hranu i lekove (FDA) takođe omogućuje takvim proizvođačima hrane da koriste oznake za apsurdno male servirne porcije na kutijama, što vam stvara lažni osećaj sigurnosti kada je reč o određivanju koliko masnoće, šećera ili toksina, kao što su trans-masnoće, zapravo konzumirate.
8. Mesne prerađevine su povezane s karcinomom...
Mesne prerađivine su one koje su konzervirane dimljenjem, soljenjem ili dodavanjem hemijskih konzervansa, što uključuje pršutu, slaninu, šunku, parizer, salamu, mortadelu, čajnu kobasicu, paštete, viršle, kobasice i hamburgere... Naročito su problematični nitrati koji se dodaju tom mesu kao konzervans, boja i ukus. Nitrati koji se nalaze u prerađenom mesu često se pretvaraju u nitrozamine, koji su jasno povezani s povećanim rizikom pojavljivanja određenih vrsta raka. Takvo meso se obično kuva na visokim temperaturama i može sadržavati čak 20 različith vrsta heterocikličkih amina, ili HCA, a te tvari su takođe povezane s rakom.
9. Može povećati rizik od neplodnosti i pothranjenosti...
Budući da su prerađenoj hrani oduzeti hranjivi nutrijenti, koji su potrebni vašem telu, vi možete jesti veliki broj kalorija, ali će vaše telo i dalje biti pothranjeno. U samo tri generacije, nutrijentima manjkava prehrana može dovesti do neplodnosti, koja je danas u porastu. Plus, prerađene namirnice često sadrže genetski modifikovane sastojke, koji su takođe povezani sa reproduktivnim problemima.
10. Ima dugi rok trajanja, ali vi ga možda nećete imati...
Prerađena hrana može trajati dugo vremena zahvaljujući svojim hemijskim koktelima, sačinjenim od konzervansa i drugih aditiva. Na žalost, njihovi proizvođači ulažu mnogo novca i vremena u strategije za povećanje trajnosti i dizajniranja atraktivne ambalaže, a malo ili ništa pažnje stavljaju na samu hranu, hranjive vrednosti i razmišljanje kako će takva hrana zapravo narušiti vaše zdravlje.
Pamet u glavu dok još ima pameti i glave...
Već svi znaju da industrijski prerađena hrana obično ima višak šećera, soli, nezdravih masti, konzervansa i drugih aditiva. Ali ono što možda ne znate o takvoj hrani je opseg razaranja koga ona može iskaliti na vašem telu - samo to je strogo čuvana tajna koju prerađivačka prehrambena industrija ne želi da izađe na videlo. Ukratko, iako takva hrana možda može imati dobar ukus, i biti jednostavna za pripremu, kada je jedete vi u stvari menjate tu “praktičnost” za komadić svog zdravlja.
Članak “Donne Gates”, autorke knjige “The Body Ecology Diet”, govori o 10 razloga zašto možda želite razmisliti sledeći put kad budete u iskušenju da jedete industrijski prerađenu hranu.
Dakle...
1. Stvara zavisnost i uzrokuje prejedanje...
Prerada namirnica modifikuje ili uklanja važne komponente hrane, kao što su vlakna, voda i hranjive materije, menja način na koji se probavljaju i asimiluju u telu. Za razliku od celovitih namirnica, koje sadrže mešavinu ugljenohidrata, masti, proteina, vlakana i vode, koji će vam pomoći da se osećate zadovoljno, prerađene namirnice stimulišu dopamin, neurotransmiter koji čini da se dobro osećamo iako hrani nedostaje hranjivih materija i vlakana. Ovaj veštački stimulisani dopamin može dovesti do prejedanja i zavisnosti od takve hrane.
2. Povezana je s gojaznošću...
Prerađena hrana sadrži aditive koji su povezani sa gojaznošću. To uključuje monosodium glutamat (MSG), kukuruzni sirup s puno fruktoze, veštačke zaslađivače i još mnogo toga. Plus, rafinisani ugljeni hidrati, kao što su prerađene žitarice, peciva, vafli, perece, kao i većina drugih peciva, brzo se razgrađuju u šećer. To povećava nivo insulina i leptina, i doprinosi otpornosti na insulin, što je primarno temeljni element gotovo svake hronične bolesti i stanja poznatog čoveku, uključujući i debljanje.
3. Narušava načela kombinovanja hrane...
Neki nutricionisti, kao što su Wayne Pickering, veruju da konzumiranje hrane u određenim kombinacijama pomaže vašem telu, odnosno njegovom digestivnom traktu, da radi bolje i da apsorbuje više hranjivih materija. Prema jednoj njegovoj tezi, jesti proteine i skrob zajedno, što je uobičajeno kod prerađene hrane, inhibira probavu i dovodi do truljenja hrane u crevima, kiselim uslovima u krvi, i prouzrokuje patogene bakterije u crevima koje uzrokuju bolest.
4. Dovodi do neuravnoteženog telesnog eko-sistema...
Mikroorganizmi koji žive u vašem digestivnom traktu vrlo su važan deo “unutrašnjeg ekosistema” koji utiče na bezbroj aspekata vašeg zdravlja. Prerađena hrana remeti ovaj sistem, potiskujući blagotvornu mikrofloru, što dovodi do probavnih problema, žudnje za hranom i hroničnih bolesti. Blagotvorni organizmi u vašim crevima napreduju na celovitoj, neprerađenoj hrani.
5. Štetna je za vaše raspoloženje i vaš mozak...
Promene raspoloženja, problemi s memorijom, pa čak i depresija, često su posledica ishrane koja se sastoji od prerađene hrane. U stvari, najveća koncentracija serotonina, koji je odgovoran za kontrolu raspoloženja, depresije i agresije - je u vašim crevima, a ne u mozgu. Vaša creva i mozak zapravo rade u tandemu, utičući jedan na drugoga. To je razlog zašto vaše crevno zdravlje može imati tako snažan uticaj na vaše mentalno zdravlje, i obrnuto, jer konzumacija prerađene hrane može naštetiti vašoj crevnoj flori i imati duboko negativan uticaj na vaše raspoloženje, psihičko zdravlje i ponašanje.
6. Izaziva “jedenje usput” i “na brzinu”...
Prerađena hrana je brza i jednostavna, “savršena” da je zgrabite kada ste u pokretu. No, jesti na putu, ili dok ste u “multi-tasking”-u, može uzrokovati da izgubite dodir sa vašim telom i njegovim prirodnim signalima, koji vam govore da ste siti, što dovodi do prejedanja i debljanja. Takođe je teže za vaše telo da vari hranu pravilno kada se užurbano bavite drugim poslovima.
7. Sastav na kutiji može biti zavaravajući...
Prerađena hrana može biti označena kao “prirodna” ili “bez šećera”, ali to ne znači da je zdrava. Na primer, oznaka “prirodna hrana” na dekleracijama prerađene hrane nema standardne definicije, i stvarno nema značaj. “Prirodno” je tu besmisleno, jer pravno gledajući ta hrana može biti genetski modifikovana, puna pesticida ili s kukuruznim sirupom, puna aditiva, konzervansa i veštačkih sastojaka. Američka Agencija za hranu i lekove (FDA) takođe omogućuje takvim proizvođačima hrane da koriste oznake za apsurdno male servirne porcije na kutijama, što vam stvara lažni osećaj sigurnosti kada je reč o određivanju koliko masnoće, šećera ili toksina, kao što su trans-masnoće, zapravo konzumirate.
8. Mesne prerađevine su povezane s karcinomom...
Mesne prerađivine su one koje su konzervirane dimljenjem, soljenjem ili dodavanjem hemijskih konzervansa, što uključuje pršutu, slaninu, šunku, parizer, salamu, mortadelu, čajnu kobasicu, paštete, viršle, kobasice i hamburgere... Naročito su problematični nitrati koji se dodaju tom mesu kao konzervans, boja i ukus. Nitrati koji se nalaze u prerađenom mesu često se pretvaraju u nitrozamine, koji su jasno povezani s povećanim rizikom pojavljivanja određenih vrsta raka. Takvo meso se obično kuva na visokim temperaturama i može sadržavati čak 20 različith vrsta heterocikličkih amina, ili HCA, a te tvari su takođe povezane s rakom.
9. Može povećati rizik od neplodnosti i pothranjenosti...
Budući da su prerađenoj hrani oduzeti hranjivi nutrijenti, koji su potrebni vašem telu, vi možete jesti veliki broj kalorija, ali će vaše telo i dalje biti pothranjeno. U samo tri generacije, nutrijentima manjkava prehrana može dovesti do neplodnosti, koja je danas u porastu. Plus, prerađene namirnice često sadrže genetski modifikovane sastojke, koji su takođe povezani sa reproduktivnim problemima.
10. Ima dugi rok trajanja, ali vi ga možda nećete imati...
Prerađena hrana može trajati dugo vremena zahvaljujući svojim hemijskim koktelima, sačinjenim od konzervansa i drugih aditiva. Na žalost, njihovi proizvođači ulažu mnogo novca i vremena u strategije za povećanje trajnosti i dizajniranja atraktivne ambalaže, a malo ili ništa pažnje stavljaju na samu hranu, hranjive vrednosti i razmišljanje kako će takva hrana zapravo narušiti vaše zdravlje.
Pamet u glavu dok još ima pameti i glave...
