Psihosocijalni razvoj – od 4. godine do početka formalnog školovanja
Životni ciklus – osam stupnjeva psihosocijalnog razvoja, Erik Erikson
Osam faza u teoriji razvoja Erika Eriksona ili životnom ciklusu, koje karakterišu specifični problemi sa kojima se jedinka susreće u odnosima sa stvarnošću tokom razvoja
priredio prof. dr Ljubomir Erić
Treći stupanj razvoja “inicijativa nasuprot krivici” odgovara Frojdovom falusnom stadiju, traje od četvrte godine života do početka formalnog školovanja i naziva se dobom igre i igranja igara. Na ovom stupnju dominira inicijativnost deteta kojom ono proširuje i povećava vlast nad okolinom uz istovremeni porast njegove odgovornost, i konflikt između inicijative i osećanja krivice.
Na ovom stupnju dete traži, sledi, planira i usmerava svoju aktivnost prema određenim ciljevima. U igrama ono preuzima određene uloge i određenu odgovornost i pokušava da učini nove stvari. Njegove lokomotorne i jezične sposobnosti omogućavaju mu da se međusobno sporazumeva, udružuje i na taj način proširuje krug svojih socijalnih veza izvan porodice. U tom dobu dete se već oseća kao socijalna osoba i ima određen stepen identiteta.
Kao i u prethodnim stupnjevima razvoja ishod konflikta između inicijative i krivice zavisi od postupaka i ponašanja roditelja, tj. kako oni reaguju na inicijativu deteta. Kada roditelji ohrabruju dete i njegovu aktivnost ono se oseća nagrađivano i podržavano. Suprotno, kada se roditelji kritički odnose prema inicijativi deteta, guše je ili ismevaju, ono oseća da je kažnjavano. Rezultat je pojava osećanja krivice i gubitak ili izbegavanje inicijative.
Kriza na ovom stupnju približava se Frojdovom shvatanju Edipovog kompleksa i u osnovi je seksualne prirode. Reč je o krizi identifikacije sa seksualnom ulogom, jer dete mora da je stekne, a za to je nužno da se oslobodi Edipovog kompleksa i vezanosti za roditelja suprotnog pola.
Krizu ovog doba Erikson ipak vidi drugačije od Frojda, kao više socijalnog nego seksualnog karaktera. Dete koje razvija osećanje krivice inhibirano je u svom ponašanju, postaje rezignirano, sklono je odustajanju i razvoju osećanja bezvrednosti. Takvo dete postaje bojažljivo u društvu vršnjaka i u grupi, drži se po strani i postaje zavisno od odraslih. Nedostaje mu hrabrost da nešto preduzme, da se usmeri prema određenim ciljevima, da se ponaša celishodno. Takvo osećanje krivice utiče na kasniji život, na pojavu patoloških oblika ponašanja kao što su pojava simptoma opšte pasivnosti, psihopatski oblici ponašanja, seksualna neuspešnost, impotencija i sl.
Životni ciklus – osam stupnjeva psihosocijalnog razvoja, Erik Erikson
Osam faza u teoriji razvoja Erika Eriksona ili životnom ciklusu, koje karakterišu specifični problemi sa kojima se jedinka susreće u odnosima sa stvarnošću tokom razvoja
priredio prof. dr Ljubomir Erić
Treći stupanj razvoja “inicijativa nasuprot krivici” odgovara Frojdovom falusnom stadiju, traje od četvrte godine života do početka formalnog školovanja i naziva se dobom igre i igranja igara. Na ovom stupnju dominira inicijativnost deteta kojom ono proširuje i povećava vlast nad okolinom uz istovremeni porast njegove odgovornost, i konflikt između inicijative i osećanja krivice.
Na ovom stupnju dete traži, sledi, planira i usmerava svoju aktivnost prema određenim ciljevima. U igrama ono preuzima određene uloge i određenu odgovornost i pokušava da učini nove stvari. Njegove lokomotorne i jezične sposobnosti omogućavaju mu da se međusobno sporazumeva, udružuje i na taj način proširuje krug svojih socijalnih veza izvan porodice. U tom dobu dete se već oseća kao socijalna osoba i ima određen stepen identiteta.
Kao i u prethodnim stupnjevima razvoja ishod konflikta između inicijative i krivice zavisi od postupaka i ponašanja roditelja, tj. kako oni reaguju na inicijativu deteta. Kada roditelji ohrabruju dete i njegovu aktivnost ono se oseća nagrađivano i podržavano. Suprotno, kada se roditelji kritički odnose prema inicijativi deteta, guše je ili ismevaju, ono oseća da je kažnjavano. Rezultat je pojava osećanja krivice i gubitak ili izbegavanje inicijative.
Kriza na ovom stupnju približava se Frojdovom shvatanju Edipovog kompleksa i u osnovi je seksualne prirode. Reč je o krizi identifikacije sa seksualnom ulogom, jer dete mora da je stekne, a za to je nužno da se oslobodi Edipovog kompleksa i vezanosti za roditelja suprotnog pola.
Krizu ovog doba Erikson ipak vidi drugačije od Frojda, kao više socijalnog nego seksualnog karaktera. Dete koje razvija osećanje krivice inhibirano je u svom ponašanju, postaje rezignirano, sklono je odustajanju i razvoju osećanja bezvrednosti. Takvo dete postaje bojažljivo u društvu vršnjaka i u grupi, drži se po strani i postaje zavisno od odraslih. Nedostaje mu hrabrost da nešto preduzme, da se usmeri prema određenim ciljevima, da se ponaša celishodno. Takvo osećanje krivice utiče na kasniji život, na pojavu patoloških oblika ponašanja kao što su pojava simptoma opšte pasivnosti, psihopatski oblici ponašanja, seksualna neuspešnost, impotencija i sl.