Prošli životi - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Demijurg

Prošli životi

Oceni ovaj blog
U prošlim životima, koje ste živeli, samo sa različitim izborima u njima, vi ste ostavili neke znake koji će vas alarmirati u narednim životima šta treba da radite... i to je onaj osećaj - “Znam da treba to da radim, ne znam zašto, ali znam da moram uraditi to i to” - ili “Osećam da treba da radim to i to” - i kada uradite tako, vi jednostavno uspevate u svojim namerama i ciljevima. To je intuicija, koja je ostavljeno sećanje iz prošlih života, da ne bismo ponavljali iste greške, kao u tim životima, te da bismo prateći te znakove pored puta (alarme), mi sada mnogo bolje prolazili... Tako se učimo i penjemo sve više i više na lestvici duhovnog sazrevanja, odnosno sticanja novih iskustava i življenja samog sebe.



[IMG]http://i76.servimg.com/u/f76/14/07/52/42/univer11.jpg[/IMG]



To nam se stalno dešava. I onda neki misle kako neko povlači konce u našim životima, ali u stvari to je produkt naših sećanja iz prošlih života, koja su potisnuta u nama, ali se ispoljavaju kroz intuiciju.

Samo da vam kažem da ne postoji sudbina, nego naše delovanje u odnosu na ostavljene znakove pored puta.

Namaste.

Pošalji "Prošli životi" na Facebook Pošalji "Prošli životi" na Google Pošalji "Prošli životi" na My Yahoo! Pošalji "Prošli životi" na Live Pošalji "Prošli životi" na MySpace Pošalji "Prošli životi" na Twitter Pošalji "Prošli životi" na Digg Pošalji "Prošli životi" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. LJILJA MMM (avatar)
    Majkumu...
    Intuicija iz prošlih života te je naterala da budeš na FB i da se igraš na tom djavoljem igralištu?
  2. 123loncar (avatar)
    ...blgo ovima reinkerniranima; kad završe u duhovnoj septičkoj jami bitisanje( čitaj : debilisanje na facebook ), po njihovom računanju života, rodiće se potom u gradskoj biblioteci --- naravno, tu inituitivno otkrivaju da su u predhodnom životu bili nekakvi mudraci , današnjem svetu poznati kao kanalizatori iz gradske čistoće...
    ...nagraisali su ovi matrijalisti, oni brate iz ovog života pravac u smrt...a ona je nezalečiva i neizlečiva bolest - kaže jedan kanalizator ; povratnik iz pariškog metroa!

  3. Demijurg (avatar)
    Ha ha ha ha ha ha ha...
  4. gost 198065 (avatar)
    Kad bih verovala u prošle živote, morala bih da se upitam: zašto toliko volim sever?

    Zašto volim irsku tradicionalnu? Kad me pitaju kakve muškarce volim, ja uvek citiram Biljanu Vilimon i kažem ono što je ona rekla jednom kad su je isto pitali: kad su u pitanju muškarci, ja sam fašista. Volim visoke, bele i plavokose momke. I tačka. Zašto? Ne mislim na Biljanu. Mislim, [I]ja[/I], zašto?

    Zašto volim severni pejzaž? Većina ljudi zamišlja idealan odmor na Jamajci. Ili Ibici. Ili bilo gde tome shodno. Sasvim retko, ili skoro nikad čujem da ljudi kažu: pošaljite me na sever. U kakvu borovu šumu, međ lednička jezera, na ivicu provalije nad kojom se propinje snegom okovan vrh. U norveški fjord. Kad ja zamišljam sebe [I]sretnu[/I]; zamišljam kako zatvorenih očiju stojim na ivici Propovedaonice. Jeste čuli za Propovedaonicu, u Norveškoj?

    Zašto?


    Sad, mogla bih reći da sam se u stanju rasplakati na, naprimer, škotske gajde - što mi se desilo više nego jednom - zato što sam u nekom od (svojih) prošlih života išla za Vilijamom Volisom kad se ono mlatio s Englezima. Mogla bih pomisliti da imam žicu za plave momke i fjordove zato što je to sećanje iz prethodnih života; i onomad sam iščekivala svog Vikinga da se vrati iz pljačke stojeći na pramcu drakara. U seocetu u fjordu.


    S druge strane, ako krenem tim putem, moglo bi mi pasti na pamet da volim Tolkina zato što posedujem podsvesno sećanje na prizor zelenih obala Valinora pod iznenadnim izlaskom sunca. (sic.)

    Na svu sreću, ne mislim da su moje sklonosti proizvod intuitivnog sećanja na prošle živote isto koliko ne mislim da se, nekako, sećam Zapada Neumirućeg.

    To što volim irsku tradicionalnu, verovatno je kakva zapretena plemenska sklonost muzici na koju su moji preci igrali u kolu onomad. To što volim severni pejzaž, to je zato što mi je na suncu (s)mučno i loše, i peku me oči, i postajem nervozna na velikoj vrućini a postajem nervozna zato što moja fizička konstitucija nije najsretniji koegzistent sa suncem i vrućinom. To je skroz medicinski objašnjivo. A i objasnili su mi. To što volim plave momke, to je lični ukus. Neko voli latino zavodnike. Neko voli Antonija Banderasa. Ja, eto, ne. Mene to ne loži.

    Da argumentujem eventualnu nirvanu - ili od koje god vrste poslednji domet svog duhovnog i čovečanskog razvitka - faktom da se ložim na određen profil muškaraca, to mi je, onako nekako, fuj. I bezveze. Ja ulažem na kartu proste, klot ovozemaljske, materijalne i dosadne lične sklonosti određenom tipu momaka. Meni tu ništa ne izaziva ježenje hrbata - barem ne usled predosećaja prošlih života. :mrgreen:

    Da [I]kat d krep[/I]; ne verujem u sudbinu, intuiciju i prekogniciju. Verujem u oči u glavi, go razum i akciju i reakciju. Kolko para tolko muzike. Ja sam material girl. Stvari koje nam se učine da smo ih predosetili ili naslutili - a onako kako ja o njima sudim - samo su stvari u vezi kojih smo odreagovali sa - makar i neprimetno - stečenim iskustvom. [I]U ovom svetu i životu.[/I] Pa bi neko rekao da kad odbijem da se muvam sa muškarcem koji pri govoru koristi određene reči; ili koji opasač na farmerkama nosi na određen način; ili koji o taj isti opasač kači palčeve, stojeći u raskoraku i naglašavajući prepone; ili pravi od prstiju piramide dok govori ili još [I]desetine toga[/I] - neko bi rekao da je to treće oko, i prekognicija.

    Nije. To su samo oči u glavi. Malo određene literature, i malo iskustva. [I]U ovom životu.[/I]

    Najposle, moj me manir čini nepodesnom da pišem po maltene kompletnom tvom blogu. Ali ti me [I]insipirišeš[/I], makar i nemao nikakvu želju za tako šta, i možeš i da mi zabraniš. :D
  5. 123loncar (avatar)
    ...ma znaš ti šta pričaš . pobrojane zemlje gde bi živela nalaze se u vrh liste srećnih ljudi --- tako kažu istraživanja...pa sasvim je normalno da čovek sanja i priželjkuje sebi život međ srećnima...postavlja se pitanje kako si znala gde žive srećni ljudi ....verovatno kao i svi drugi iz priča ljudi -priča sa usta na usta stvara mitove koje ljudi u sebi obrađuju i sanjare....peočitaj ovaj članak : http://www.24sata.rs/vesti/aktuelno/vest/srbi-su-nesrecni-jer-brinu-za-buducnost/101017.phtml

    ....a to što voliš plavušane , e to je pomalo histopijski mit...bogovi su uvek predstavljani u likovima plavih ljudi ... arijevska stvar... fašistička nemačka samo je iskoristila - rekao bih grozno zloupotrebila tu mitološku stvar... ali stvar je takava...
  6. gost 198065 (avatar)
    Ne znam šta bih ti odgovorila na ovo, zato što bih možda samoj sebi skočila u usta.

    Govoreći o prošlim životima, mislila sam. :mrgreen:

    To da severni narodi ulaze u vrh liste najsretnijih ljudi na svetu, to je znanje kojim raspolažem tek odnedavno. Ako ćeš iskreno, ja nikada za veka nisam o tome razmišljala. To [I]što volim sever[/I], nikad za veka nije imalo nikakve skrivene motive. Moraš priznati da je dete relativno nesposobno za takvu jednu kalkulaciju, jer, kao prvo, tad kad sam ja počela da slušam irsku tradicionalnu, ili kad sam shvatila da ne volim da idem na more leti - ne na južnjačka mora - već bih radije da me šalju u planinu,i šumu - to je bilo tako davno da se praktično i ne sećam kad sam se počela tako osećati.

    Kao drugo, informacija o najsretnijim ljudima na planeti na idiotsko bukvalni način mi je poznata tek od skora.

    Ja se nikada nisam pitala da li su ljudi koji žive na severu Evrope, eventualno, sretni, ili ne. Ja nikada nisam [I]razmišljala[/I] o tim ljudima, ne u tom kontekstu. Iskreno govoreći, baš me briga da li su sretni ili nisu. Znam da moraju bit, hoću da kažem, [I]sada[/I] znam - zato što imam stotine razloga koji me podržavaju - ali u vreme kad sam počela da osećam za sever, tu se uopšte nije radilo ni o Skandinavcima ni o njihovim zemljama.

    I nikad nisam ni pomislila da odem da živim u Skandinaviju.


    Temperature koje volim i krajolik koji mi prija pukim je slučajem ispao severni. Poštujem Skandinavce više nego bilo koje narode na planeti, ali [I]ne zato[/I] što bih da odselim da živim među njih ili sam ikada imala takve želje. Poštujem ih zbog načina na koji rezonuju, zbog načina na koji vode svoje države, zbog inteligencije. To su skroz politikanske stvari. Ovde nisam govorila o njima.

    Ovde sam se zezala navodeći sklonosti koje imam u kontekstu toga da ih najveći broj ljudi oko mene [I]nema.[/I] Ako upitaš dve trećine ljudi u ovoj zemlji kako zamišljaju idealan odmor, ili idealan krajolik, oni će ti reći grčka, ili italija. I isto će ti reći ako ih pitaš za temperament, hranu i muziku. (Da, zaboravila sam: turska. :mrgreen:) To nije nešto čemu sam ja sklona, i nema nikakve veze s tim da li italiju ili tursku smatram boljim mestom za život nego Srbiju. To je prosto u vezi sa onim kako se ja [I]lično[/I] i skroz nepolitički i nedruštveno osećam. To je moja privatna stvar. Čudna je jer nije uobičajena, a nije uobičajena zato što joj nisam postala sklona kao punoletna i razumna, i kad sam odrasla i shvatila gde i kako žive najsretniji ludi na planeti.

    Možda ima veze s tim što sam ko dete volela [I]Europe.[/I] :zcepanje:


    Što je odgovor i na tvoju konstataciju o plavokosim muškarcima.

    Jer, u vreme kad su mi se uopšte počele javljati takve želje i potrebe; arijevski koncept u mojem okruženju bio je anatamisan isto koliko i u izraelu. Učena sam da su nacisti najveće zlo koje je planeta ikada videla. Kad si predadolescent, i proveo ceo detinjstvo slušajući u školi, na tv-u, na štafetama i priredbama takve stvari; postoji praktično nikakva mogućnost da se upecaš na hićinu onaniju.

    U to sam vreme pasionariano čitala grčke mitove, i veruj mi na reč da mi ni jednog momenta nije na um palo da li su bogovi plavokosi. U trenutku kad sam se srela sa nordijskim panteonom, moj je ukus već odavno bio izgrađen. Ja nisam toliko drevni fan Skandinavije koliko se ponekad čini.

    Naravno, uvek postoji verovatnoća da je [I]mit[/I] preduboko u mojoj podsvesti da bih ga uopšte bila svesna. To iziskuje da se upitam o svetu u [I]celini.[/I] Da li svi trpimo od uticaja koje svešću i ne primećujemo? Naravno da trpimo!..

    [I]Ko[/I] trpi? Koje su boje bogovi u Africi? U Aziji? Da li američki Indijanci uopšte imaju bogove, i koje su oni boje kože? I ako su i svi njihovi plavokosi i beli, [I]zašto jesu?[/I]

    Postavio si mi vrlo zanimljivu ideju.
  7. 123loncar (avatar)
    ...každu da čovek oseća zadovoljstvo kad realizuje svoju zamisao ,a da su srećni kad su ispunjeni osećajem da u bliskoj i dalekoj budućnosti ništa ne može ugroziti njihovu životnu egzistenciju i njenu izvesnost ....takav čovek živi sad , ovde; kao takav nema potrebe da život odlaže za neke druge prostore i vremena --- on nije ponavljač ; životni ponavljač...
    ....samo ljudi koji ne žive / a to su oni koji su biološki živi ali život ne žive - stalno su prepuni strahovanja i neizvesnosti / , dakle takvi od reinkarnacije očekuju čudo , odnosno život bar u jednom ciklusu...jer ta doktrina kaže , kad se u jednom beskonačnom ciklusu reinkarnacije doživi život , kako se to kaže - pravi život , onda se ciklus reinkarnacije prekida....dakle , ipak treba živeti sad bez straha i depresije...
    ....dakle, zadovoljstvo i sreća se razlikuju , mada sreće neće biti ako smo stalno nezadovoljni....a opet , za realizaciju gotovo svake svoje zamisli ( od one obične , do onih važnih za sve u zajednici pa i za nas same ) potrebno je podosta znanja , umeća , veštine , ljudskosti , samopoštovanja , volje , upornosti , istrajnosti / istraživačkog duha i optimistički slobodnog duha...a sve ovi narodi sa severa ,nekako , ovoga imaju na pretek...i postavlja se otkuda to njima ...
    ....zašto su pak , nekako ovi narodi sa juga i jugoistoka pesimističko u strahu , tupavo pokvareni - sebični . lažni , licemerni i gmazno poltronski raspoloženi / rekao bih život odlažu za neka nebeska onostrana vremena /...
    ...verovatno je , da to pitanje ima odgovore duboko u nama zakopane i povezani su sa religioznim semenom praduhovnosti - koje kod nekih proklijava , a kod drugih stalno se ztrpava i prska pesticidima novoverske duhovnosti...

    ...arijevci, krenuli su iz azije na sever , kao veliki istraživači ( neki vole da kažu kao osvajači )... njihov bog , oslobodio ih svog tutorstva i dao im sve moći za samostalnu egzistenciju u vaseljeni ...pored tih moći dobili su i večnu odgovornost za sebe same ...dakle , bez tutora moćni i odgovorni, oni žive.... i nezavisno od daljih razvoja istorijskih događaja , svak od njih to saznanje nosi , neguje i s' njim živi....

    ...i tu leži odgovor na pitanje srećnog severnog i nesrećnog južnog života ....

    ...sloveni su po nekim istoričarima, pripadali arijevskom svetu , ako ništa drugo ono po duhovnom religijskom ustrojstvu...slovenski bog, oslobodio je svoje narode svog tutorstva i dao im mnoštvo polubožanstava za ovo i ono / kojr jr svak bez griže savesti i bilo kakve kazne moga da zameni ako nije delotvoran /...to nebesko slovensko ustrojstvo više od XX vekoba uništava se , počev od misije Savla/Pavla na balkanu , preko Ćirila i Anfreja sa bratijom - do današnjih dana....
    ...jako je interesantno srpstvo u celoj toj igri ubijanja sreće...da, to je ubijanje sreće !
  8. gost 198065 (avatar)
    Ovaj će blog da ode tamo kuda postavljač nije ni sanjao. :mrgreen:

    Južnije, tužnije, da, i ja sam o tome često razmišljala. U čemu je stvar? Srbima je pet vekova pod Turcima odgovor, i izgovor, za sve i svja. U smislu da bi verovatno bili Islanđani da nije bilo [I]prokletih Turaka.[/I] E, sad, ti možeš odgovoriti na to onako kako sam ja odgovarala godinama; da je Islanđana otprilike koliko i Crnogoraca, i da to nije nikakav izgovor. Ljudi kažu: šta se tu uopšte moglo uraditi, bilo ih je [I]previše.[/I] Bili su [I]prejaki.[/I] I ko da smo mi krivi što živimo na j.ebenoj raskrsnici, kroz koju svaka žgadija mora da projaše kad pođe u pljačku.

    Kog boli dupe da ide da osvaja Island? Tamo nema ničeg osim gejzira.

    Na stranu to što su Vikinzi našli za shodno da idu na Island (na kome nema ništa osim gejzira). Na stranu to što je [I]zaista[/I] - onako klot, prirodno, logično - sretna okolnost ukoliko si naselio kakvo daleko severno ostrvo na kraj sveta - poput Engleske ili, jelte, Islanda. Teško da će neko uzet da se poteže da ide da osvaja skroz tamo. Najposle, sve velike sile onomad kretale su [I]s juga ka severu.[/I] I to je zanimljiva odrednica, ne misliš li? Od Egipta preko Rima do Osmanlija. Prosto kao da postoje faze, civilizacijske faze u ljudskoj vrsti. Svi potičemo iz Afrike; prvi centri moći potiču iz Egipta, i iz Rima, ili čak i iz Kine. Sever je poslednja odstupnica, master Elronde; zadnje što je (bilo) opstalo u svojoj varvarskoj čistoti.

    Dok štafeta nije pošla dalje.

    Ali na stranu to. Idu mi na živce petovekovni izgovori na Osmanlije prosto zato što - a kako ja sudim - Osmanlije [I]nisu[/I] uzrok petovekovnog srpskog ropstva. Uoči Osmanlija, Srbi su imali velike vladare i velike zemlje. Carstvo. Da li bi bilo Kosovskog boja da je na njega izašao Dušan umesto Lazara?


    Ja ne kažem da Lazar nije svetac i mučenik, samo kažem da je Dušan bio Silni.


    Sve to izgleda ko da se neki panteon bogova urnebesno zajebav.a s nama. Zar ne? Prvo imaš Imperiju u začetku, i onda ti se desi Uroš Nejaki i sve tome shodno. Onda izađeš na popravni, na Prvi svetski rat; i dvajst si godina građansko društvo, država koja stoji na ramenima svetski priznatih heroja i velikana, i koja počinje da hvata korak sa ostatkom sveta. I onda ti dođe drugi svetski, i komunizam.


    Možda smo stvarno anatemisani zato što smo imali takvu jeben.u sreću da tokom migracija iselimo na raskršća svih puteva, umesto na Island. Možda bismo danas bili Island da nismo došli na Balkan. S druge strane, Island nikad nije imao Dušana. Island nikad za veka nije bio respektabilna pretnja Grčkoj - koja je kostur Evrope; kičma na kojoj kompletna Evropa danas počiva. [I]Mi[/I] smo imali Dušana koji bi - ubeđena sam - osvojio ne kompletnu [I]Grčku,[/I] već verovatno i severnu Afriku, da mu se dalo, ko i Rim onomad.


    Ali nije. Nije mu se dalo. Nije [I]nam[/I] se dalo. Nama se rodio Uroš.

    Jel za to kriva karma? Jesu Osmanlije krive?

    Ono što je naročito zanimljivo, jeste da ovaj narod još uvek ima potencijal. Ne vidimo ga mi, vide ga drugi. Pre nekako čitam nešto na mreži, i tamo piše: (na engleskom, i ne od naše strane napisano): jedine slovenske države koje su bile - pa, [I]države[/I] - i slobodne otkako se moderna istorija računa, tamo negde od 19. veka, jesu Rusija i Srbija i Crna Gora. Ne govorim o tome da li je to proverena činjenica. Jedino što govorim, jeste da su neki tamo [I]stranci i tuđi,[/I] došli do zaključka da je tako [I]bilo.[/I]
    Rusija zato što je - pa, [I]Rusija,[/I] i uvek je bila svoja i slobodna i država; i mi ovde nesretnici koji smo se sami oslobodili Turaka. Naravno, bilo je to na izdisaju Osmanlija, onda kad im je imperiju drmao i malo jači vetar - ali nećemo se sad praviti nobles. I gledati u zube poklonjenom konju. Fakt je da nam niko nije ništa [I]poklonio[/I] po tom pitanju, i da mi [I]sami[/I] nismo stisli zube i jaja, ne bi nam službeni ruski protesti i podrška baš ništa značili. I fakt je da je onaj nesretnik ubio austrijskog prestolonaslednika. Nije ga ubio isto tako ugnjeten Hrvat, koji je pod austrijskom čizmom bio još i mnogo duže nego Srbi; ubio ga je jedan od nas. Ubistvo princa je ubistvo u svakom slučaju, ali postoji momenat u društvu kad neke stvari postanu važnije od ubistva. Nekad prosto moraš da kažeš šta misliš, pa makar to bilo i krvavo. Marš [I]kući[/I], valceri. Plešite u [I]svojoj zemlji.[/I]

    Fakt je da nijedan germanizovan Slovenac nije bio toliko kivan na Austriju da bi Francu došao glave; što - iskreno govoreći - više govori o Slovencima nego o Habsburzima. Osvajač ide gde mu se ukaže prilika - na drugoj je strani da kaže šta o tome misli. Slovenci nisu mislili ništa, očigledno, a ni Hrvati se baš nisu pretrgli. Fakt je da su to bili Srbi za koje su i Slovenci i Hrvati pomislili: e, [I]nek si im kazo.[/I]

    Doduše, u sebi. Nikad na glas. :mrgreen:

    Čak i ovaj kretenski miloševićev rat s amerikom je šizoidni nastup na koji se niko drugi u celoj jebeno.j Evropi ne bi usudio. Što je toliko urnebesno da se i dan danas smejem. S jedne strane, koja budala danas ratuje s amerikom - a nije Kina (koja nije budalasta uopšte)? [I]S druge strane[/I], ko se danas usuđuje da ratuje s amerikom (a nije Kina)? Upiš živi od paradoksa. A zbog tog patetičnog "rata" koji smo pokušali, [I]Lakote[/I], indijansko pleme s druge strane bare, je zaključilo da smo jedna od [I]retkih[/I] zemalja na planeti kojoj će podneti manifest za priznavanje samosvojne države u sad-u. Lakote zahtevaju da ih priznaju Francuzi i Finci i štatijaznam; [I]i Srbi. [/I] Ima jedno šest zemalja kojima su podneli zahtev. U tom spisku Srbija štrči ko semafor; jer je ubedljivo najmanja, najsirotija, ni od kakvog političkog uticaja i na prvi pogled totalno kretenski izbor bilo kojeg naroda koji traži podršku za svoju revoluciju.

    Kako je ikome na planeti palo na um da se obrati Srbiji za podršku u priznavanju svoje državnosti? Kako je ikome u svemiru uopšte palo na um da je Srbija zemlja koja će imati razumevanja, i snage, i biti od koristi - kad neki narod zahteva [I]oslobođenje od amerike?[/I]


    Zašto Lakote misle o nama bolje nego mi o sebi?
  9. 123loncar (avatar)
    ...mnoga su pitanja pokrenuta...no da odgovorim na poslednje....u nama je s'novom pismenicom , koju su nam austro ugri podmetnuli ( jer jedan narod se pobeđuje , osvaja i uništava za vjek vjekova silom iznutra , a ne spolja - a ta večna sila koja uništava narod je govor i duhovnost ), stvorena takva pamet koja uvek i samo uvek radi protivu sebe same...dakle, genocidirani indijanci s'tim računaju...naravno, iza toga stoje ameri ( potomci onih evropljana, koje su ondašnje evropske države zajurile / proterale / iselile - kad su otpočele čuvene projekte pročišćenja nacije....tako je nastala viktorijanska imperija )...strategija , ako nemaš probleme ili neprijatelja / protivnika / suparnika ti ga napravi , organizuj i koristi za svoj boljitak i prosperitet...poznaza je stvar da smo mi te somine...
    ...ne vidim razloga da mladobosance mi danas svojetamo - pa čak ni nobelovca ,koji je kao mladobosanac bio prvi evropski zaštićeni svedok ; jer svi su utamničeni i ubijeni na noge , a on je utamničen , čuvan u zatvorskoj bolnici , čuvan za vreme rata , čuvan posle rata - čuvan od svih....konačno mladobosanci , svi pa i nesretni gavran , bili su austrougarski državljani...čovek kad je blesav i protivu sebe ,uvu činjenicu zatura i ove svojata...dakle, na takvog indijanci računaju ( čitaj ameri )...prvi svetski rat hteli su svi...austrougarska monarhija - nemci ; kao i englezi , sa francuzima i amerima...taj rat je rat za naftu i sirovine....trebalo je da počne, i našli su ludake koji mrze svoj narod karađorđeviće i apisovce...encleske , kao i ugarske obaveštajbe službe preko ovih ludaka organizovale su ovah sarajevski atentat...to ceo svet zna osim srba...u tom ratu šumadija i npomoravlje / kneževina srbija/ okupane su olovom i čelikom,,,posle toga bilo je olovno/čelično kupanje u II i slobističkom ratu...a da smo bili izloženi rukovodstvu mentalno obolelom koje nas je mrzelo iz dna duše - u svim tim ratovima oni su tražili od naših "saveznika" sa nas bombarduju - streljaju i tretiraju kao aktivne svoje neprijatelje ( mislim na tu teritoriju koja se nekad zvala kneževina ).... i ova istina o genocidima koje su nad nama vršili saveznici krije se - to je tabu tema ; kao što je tabu tema streljanje građana od strane zveri iz bivših austrougarskih županija - naravno sa braćom crnogorcima....i te masovne grobnice i ti zločibci kriju se i dan danas / a neki primaju i nacionalne penzije za zločine koje su ovde počinili /....
    ....neki zločinci sad ovde propovedaju zafrobne živote i reinkarnacije , verovatno da ublaže ili potisnu tverska činjenja svoja ...ispatda da su još žrtvama i dobro činili...
  10. gost 198065 (avatar)
    Nisam o tome govorila.

    Nemam blagodaran stav prema ratovima iz bilo kojeg i kakvog razloga da se vode; zato što je razlog oduvek bio, i uvek će biti, samo jedan, a to je zemlja. [I]Ne[/I] zemlja u smislu epike, već zemlja u smislu prostora za život. Klot naturalno. Ljudi ratuju ili kad se žele širiti na novo stanište, ili kad trebaju da odbrane stanište na kojem već jesu. I to je sva priča. Sad bi mi neko mogao reći da to nije tačno, jer amerikanci, naprimer, vode ratove zbog naftnih polja, a ne zato što im je namera da žive u Iraku ili brane ameriku [I]od[/I] Iraka. Međutim, ono što neka grupa ljudi smatra svojim nužnim i svrsishodnim širenjem, nije isto što bi zaključila neka druga grupa. Teritorija se osvaja i bukvalnim zauzimanjem tokom kojeg ćeš istrebiti domicilno stanovništvo ne bi li napravio prostor za sebe; i može se osvojiti tako da pošalješ goniče robova koji će domicilno stanovništvo zaulariti da radi za tebe [I]koji i dalje ostaješ kući.[/I] To je, naprimer, radila Engleska. I amerika danas. Kombinaciju te dve stvari pokušao je Hitler onomad.

    To je, ukratko, moje mišljenje o ratovima. Ja u njima ne pronalazim ništa herojsko i nadnaravno. Vidim golu svrhu, dobit i korist.

    Korist je i kad braniš svoju rođenu teritoriju, zato što je čovek teritorijalan. Negde mora da živi, na nekoj negde zemlji mora da seje polja i tovi stoku da bi mu deca imala šta jest. Velike priče visoko u vazduhu ničiji stomak još nisu nahranile. Zato i kad ideš u rat da bi branio svoje, ti samo braniš mesto koje ti je nužno potrebito za život. Ne treba ti zemlja kao imaginarno nasleđe, zbog sećanja na pretke, zato što je i moj čukundeda tamo imo šupu pa, tako mi boga!.. Ima da i moja stoji na istom mestu. Jerbo je to tradicija. Ne treba ti zemlja da bi verovao u bog/a/ove niti da bi ti, sam, znao kako se zoveš i odakle potičeš - niti jer bi, možda, duhovno umro ako je izgubiš. Zemlja ti treba zato što nečim moraš da se na'raniš.

    Ja nisam govorila koje su, eventualno pogrešne, nametnute ili bilo koje od te vrste razloge imali Srbi koji su se - ikada - hvatali mača. Rekla sam samo da su se Srbi - hvatali. I da je to izrodilo određene posledice. Srbi nisu započeli Prvi svetski, jer je Prvi svetski bio gotov da započne bilo Srba il ne bilo - imaš razlog, i imaš povod, jelte - ali su Srbi bili ti koji su bili na pobedničkoj strani u tom ratu. Kao što su bili na pobedničkoj i u Drugom svetskom. [I]Ne pričam[/I] o tome da se radilo o božjem proviđenju, pa su Srbi ti koji uvek znaju koja je strana u nekom ratu jedina pravedna i pobednička - prvo zato što je malo kretenski misliti tako uzimajući u obzir zadnjih dvajst godina (tokom kojih nismo bili na pobedničkoj strani); a nešto zato što je to samo puka sreća: oni koji su se borili na istoj strani kao i mi - a koji su od mnogo većeg uticaja nego mi - prosto su ispali jači. Da je hića bio veštiji s Englezima i amerikom, teško da bi [I]Srbi[/I] bili na pobedničkoj strani; ma koliko slobodarski verovali da razmišljamo i u ma kolikoj urođenoj pravednosti nesprestano pronalazili izgovore. U principu, vrlo je malo važno šta mi sami mislili zašto nešto radimo i zašto u neke ratove polazimo - jači od nas odlučuju o tome. I time ne mislim jači duševno; ni lepše duše; ni plavljih očiju. Prosto, klot, [I]jači.[/I] Onako kako su siledžije u školskom dvorištu jače. Na mišiće i bojeve glave.

    Mada, postojalo je vreme kad je Dušan bio nabildan. Kad su Srbi bili siledžije u školskom dvorištu. Fakt je da u su to vreme neki okolo Srba već nosili germanski ili hunski ili venecijanski jaram; što prosto znači da su ga, u globalu, nosili duže nego su Srbi ikada nosili svoje. Duže od čuvenih pet vekova. Ne kažem da je Dušan imao bogzna kako plemenit motiv - jer, naravno, nije - nijedan osvajač ga nema. Prosto kažem da neki okolo nisu imali osvajače [I]uopšte.[/I]

    Što nosi određenu težinu. Da bi imao bilo kakvu (svoju) zemlju, prvo je moraš osvojiti; obzirom da uvek ima nekih ljudi pre tebe na tom mestu. To ič nije human razlog, ali je [I]skroz human.[/I] Ako me pratiš. Fakt je da su Srbi jednom razumevali taj rezon; i da su ga razumevali isto kao i svi drugi centri moći ikada pre i posle.

    Posle su zaboravili kako se to radi.


    Htedoh, najposle, reći da Lakote nisu amerikanci, ali to nije tačno, i ugrizla sam se za jezik. Stvar je u tome što Lakote [I]jesu[/I] Amerikanci; zato što su jedini Amerikanci indijanska plemena. Ostali su evropski škart kojeg su oterali jer je bio lopov, ili plaćenik, ili religiozni fanatik. Ko god u americi može da broji svoje poreklo par stotina godina, a beo je, deda mu je najverovatnije bio konjokradica, ili fanatik. Ali ako su Lakote - ili bilo koje drugo pleme u (obe) amerike - pokušale da upotrebe belačke načine da svetu daju neke stvari do znanja; to ne znači da su i oni propali, i podlegli, i postali beli takođe. To samo znači da razumeju da moraju da koriste belačke načine u svetu danas. Jer belački (zapadnjački?) način diktira sve načine na planeti. Možemo mi sad svi da sedimo i plačemo jer je to tako, ali bio bi budala da ignorišeš, ili tvrdiš da nije.

    Austrougari su možda znali zašto su računali na nas onomad, ali ne mislim da Lakote motivišu isti razlozi. Mada si možda svakako u pravu za [I]posledicu[/I] takvog jednog rezona. Jer, i Austrougari i Lakote mogli su doći do zaključka da ima usijanijih glava da im se obrate.

    Kad eto, oni nisu. Šta god navelo druge da o nama zaključuju kako već zaključe - da li to što upravo nas iznađu kao najjednostavniji povod da pokrenu svetski rat; ili zato što, možda, pomisle kako će u nama naći saveznike jerbo smo se onomad i sami pokušavali tuć s amerikom (s belom amerikom) - činjenica je da [I]svi[/I] u nama prepoznaju usijane glave.

    Što je otprilike sve što imam reći o prošlim životima. :mrgreen:

    Izvinjavam se postavljaču bloga.