Interesantna je stvar primetiti u Starom zavetu, negde u Postanju, gde se opisuje potop, da je Mojsije nabrojao razne životinjske vrste po imenu, ali da se nigde ne spominju kenguri, koale, kiviji, australijski nojevi, dingoi, tasmanijski đavoli, kljunari i ostali australijski torbari. Pošto je glupo reći da nekakav bog nije znao da postoji taj kontinent pre Kukovog otkrića Australije iz 1780-ih godina - jedini zaključak ovog mog teksta je da su golemi delovi Biblije odraz ljudskog neznanja, odnosno tadašnjeg jevrejskog znanja. Poređenja radi, za razliku od Jevreja, stari Rimljani su pretpostavljali da se na dalekom jugoistoku nalazi kontinent kome su dali ime “Terra Australis” ili “Nepoznata Zemlja”. I iz ovoga se, dakle, može zaključiti da Biblija nije nikakva božja reč, već skup ljudskih verovanja, sklona promenama.
Australija i biblijski potop
- Začetnik teme Demijurg
- Datum pokretanja
...bogami, duhovni Kolumbo, ozbiljno otkrivaš veliku manipulaciju jevrejštine...proćićeš ko Gipson - u institucija za lečenje od alkoholizma i ispiranje mozga, uterivanjem starog zaveta , kabale , tore i posle skončavanje kao palestinac !
- Poruka
- 7.211
Misliš? N Kako od alkoholizma kad ne konzumiram alkohol? 
....misliš da je to važno - onoliko...misliš da je inkviziciji bila važna stvar da nepostoje veštice, sotone i đavoli...veštice su izmišljane i spaljivane samo kao vaspitna mera za ostalo stanovništvo...danas se umesto spaljivanja podmeću kriminalni identiteti i lažni psihajatarski nalazi - zatvaraju čak i ubijaju nevini , a sve samo zarad vaspitnog delovanja na preostali svet...a tek kad se otkrije unutrašnji istino ljubivi nik , tek da vidiš tu hajku buraz...vlast se ne ispušta tek tako...
...gipson se sklonio od društveno političkih progona jevrejskih i katoličkih moćnika , u privatnu instituciju za lečenje od alkoholizma , jer je počeo značajno da zarotkriva starozavetne manipulacije i da objašnjava čemu one služe...naravno , otpočela je bitka za opstanak...vucerao se po sudovima i na kraju je njegova odbrana osmislila odstupnicu...proglasila ga alkosom neodgovornim pod dejstvom alkohola; čovek se javno izvinjavao i sklonio u sigurnu kuču...sad samo na tu temu ćuti i odmah donira velike sinagoge i katedrale...prati malo ituaciju --- ovo je balkan !
...gipson se sklonio od društveno političkih progona jevrejskih i katoličkih moćnika , u privatnu instituciju za lečenje od alkoholizma , jer je počeo značajno da zarotkriva starozavetne manipulacije i da objašnjava čemu one služe...naravno , otpočela je bitka za opstanak...vucerao se po sudovima i na kraju je njegova odbrana osmislila odstupnicu...proglasila ga alkosom neodgovornim pod dejstvom alkohola; čovek se javno izvinjavao i sklonio u sigurnu kuču...sad samo na tu temu ćuti i odmah donira velike sinagoge i katedrale...prati malo ituaciju --- ovo je balkan !
gost 198065
Poznat
- Poruka
- 7.720
Biblija je knjiga. Stiven King piše knjige. Ebote, Tolkin je pisao knjige; pa sam čula samo za zanemarljivu šačicu fantasta koji su pomislili da je pisao bilo šta drugo. A ja sam Tolkin nerd; u najautentičnijem amerikanskom smislu koji uopšte postoji.
Čak ni ja ne mislim da je to bilo šta osim knjige. Hoću da kažem, kad sam trezna a nisam uduvana.
Postojalo je vreme kad sam se zgražala nad faktom kako iko posle veoma ranog srednjeg veka može istinski, zaista verovati da je Biblija bukvalno istinita. Bilo je doba tokom kojih su ljudi verovali da će dočekati sledeću žetvu jedino ako žrtvuju device. To je ok. Bilo je doba tokom kojih je čovek verovao da je zapaljen grm misterija u rangu sa božanstvom. I nije se usuđivao da mu priđe, baš kako ne bi prišao ni bogu.
Onda je prošlo neko vreme, i čovek je shvatio da ga neće spržit munja ukoliko uzme zapaljenu granu da njome ogrije golo dupe. Na stranu šta ja mislim, koliko je to uopšte bilo pametno. Na stranu to. Govorim o svima onima koji dan danas, u eri početaka kolonizacije svemira; mogu verovati da je zapaljen grm - božanstvo. Zato što to tako piše u nekoj knjizi. Koju su napisali ljudi.
Knjige pišu ljudi, i Bibliju su napisali ljudi. Ljudi, sa svim strahovima, frustracijama, šizoidnim nastupima i halucinacijama koji su svim ljudima dostupni inače. Ne mogu uzet knjigu koju su pisali ljudi kao božanstvo, zato što bih isto tako mogla reć da su faraoni bili božanstva. A nisu. Isto kao što to nije bio ni Isus.
Ali danas se više ne zgražam. Zato što ljudi Bibliju doživljavaju bukvalno, hoću da kažem. Pre bih mogla reći da smatram zanimljivim do kojih dubina može saći čovečije apsolutno poverenje. U druge ljude. Neki koji znaju šta pišem, znaju da sam već pisala o Amišima, i njihovom apsolutnom ubeđenju da je svaki način na koji im njihovi biskupi tumače Bibliju - tačan, i jedini ispravan. Biskupi koji su ljudi. Koji tumače knjigu koju su napisali ljudi. Tu više nije čak ni u pitanju prvobitno poverenje prvih hrišćana, već poverenje u second hand učenje, u zalagaonicu. U kineske radnje!..
Oni u to veruju.
Bez obzira šta ja mislila o tom fenomenu - a ono što mislim, to je da su ljudi koji su pisali ono što je kasnije sabrano i skupljeno u Bibliju, revidirali istorijske fakte onako kako su čuli da su im pričali ili kako su mislili da treba da budu revidirani; i/ili su govorili o svojim sumnjivo labilnim vantelesnim iskustvima - koji su uglavnom skroz izvodljivi i usled slabe ishrane, loših zuba, straha zbog propagiranja ideja koje je zabranjeno i, ponekad, malo opijata; i/ili su, prosto, zbog ovakvih ili onakvih (često političkih) razloga lagali - dakle, bez obzira šta ja mislila; isto tako još uvek mislim da je slepo poverenje možda najintrigantnija činjenica u vezi ljudi.
Odakle čoveku vera za slepo poverenje?
Zašto verujemo u bilo šta? U Isusa, Budu ili Muhameda? U amerikanski imperijalizam? U nindža kornjače?
Biblija je kolateralna šteta u ogromnoj ljudskoj potrebi za verovanjem.
Čak ni ja ne mislim da je to bilo šta osim knjige. Hoću da kažem, kad sam trezna a nisam uduvana.
Postojalo je vreme kad sam se zgražala nad faktom kako iko posle veoma ranog srednjeg veka može istinski, zaista verovati da je Biblija bukvalno istinita. Bilo je doba tokom kojih su ljudi verovali da će dočekati sledeću žetvu jedino ako žrtvuju device. To je ok. Bilo je doba tokom kojih je čovek verovao da je zapaljen grm misterija u rangu sa božanstvom. I nije se usuđivao da mu priđe, baš kako ne bi prišao ni bogu.
Onda je prošlo neko vreme, i čovek je shvatio da ga neće spržit munja ukoliko uzme zapaljenu granu da njome ogrije golo dupe. Na stranu šta ja mislim, koliko je to uopšte bilo pametno. Na stranu to. Govorim o svima onima koji dan danas, u eri početaka kolonizacije svemira; mogu verovati da je zapaljen grm - božanstvo. Zato što to tako piše u nekoj knjizi. Koju su napisali ljudi.
Knjige pišu ljudi, i Bibliju su napisali ljudi. Ljudi, sa svim strahovima, frustracijama, šizoidnim nastupima i halucinacijama koji su svim ljudima dostupni inače. Ne mogu uzet knjigu koju su pisali ljudi kao božanstvo, zato što bih isto tako mogla reć da su faraoni bili božanstva. A nisu. Isto kao što to nije bio ni Isus.
Ali danas se više ne zgražam. Zato što ljudi Bibliju doživljavaju bukvalno, hoću da kažem. Pre bih mogla reći da smatram zanimljivim do kojih dubina može saći čovečije apsolutno poverenje. U druge ljude. Neki koji znaju šta pišem, znaju da sam već pisala o Amišima, i njihovom apsolutnom ubeđenju da je svaki način na koji im njihovi biskupi tumače Bibliju - tačan, i jedini ispravan. Biskupi koji su ljudi. Koji tumače knjigu koju su napisali ljudi. Tu više nije čak ni u pitanju prvobitno poverenje prvih hrišćana, već poverenje u second hand učenje, u zalagaonicu. U kineske radnje!..
Oni u to veruju.
Bez obzira šta ja mislila o tom fenomenu - a ono što mislim, to je da su ljudi koji su pisali ono što je kasnije sabrano i skupljeno u Bibliju, revidirali istorijske fakte onako kako su čuli da su im pričali ili kako su mislili da treba da budu revidirani; i/ili su govorili o svojim sumnjivo labilnim vantelesnim iskustvima - koji su uglavnom skroz izvodljivi i usled slabe ishrane, loših zuba, straha zbog propagiranja ideja koje je zabranjeno i, ponekad, malo opijata; i/ili su, prosto, zbog ovakvih ili onakvih (često političkih) razloga lagali - dakle, bez obzira šta ja mislila; isto tako još uvek mislim da je slepo poverenje možda najintrigantnija činjenica u vezi ljudi.
Odakle čoveku vera za slepo poverenje?
Zašto verujemo u bilo šta? U Isusa, Budu ili Muhameda? U amerikanski imperijalizam? U nindža kornjače?
Biblija je kolateralna šteta u ogromnoj ljudskoj potrebi za verovanjem.