Mojim dahom

Mojim dahom ja te puštam dalje
idi, leti, pusti sve misli što ti šaljem!
Okreni se samo i nastavi bezbrižan let
Ja ću da te pustim da vidiš taj svet!

Dahom mojim nastaviću da te volim
jer ne vredi ništa, ne mogu da prebolim!
Pustiću te da odeš na svetlosti dana
iako još više boli što ostajem sama!

Jedino ću svetlost da pustim da uđe
i udahnuću sve moje suze kao da su tuđe!
Podići ću bradu najhrabrije što umem
uzdahnuti tiho, praveći se da život razumem.

.....bez tebe....

 

[poetessa]

To je poput mirisa bosiljka,
koji škrto miriše sve dok se ne dodirne ili ne zalije.

Upravo tako, neke emocije oživljavamao dodirom svojih misli
Umesto da ih pustimo da izblede, mi rečima kopamo po stazama našeg srca
Ali ja više ne osećam bol....šta se dešava kad otupimo...kako onda dalje......

....Hvala na susretu..............