Draga moja,
Pisem ti ovo pismo,dok ispijam casu Vranca........nisam ti dugo pisao ljubavi,nesto sam ti ubijen,svako lice,svaki pogled dok koracam uvece,pogadja me poput kakve otrovne srele,probada mi srce,zato spustam pogled dole,i gledam u zemlju ispred mene..........Nekako sve imam neki osecaj,da je ovo pismo koje ti pisem,poslednje koje cu ti napisati.Umoran sam ljubavi,od sebe,od slabosti koju osecam......Nosim bol 1000 ljudi.U mome uglu nema nikoga.Sam, sam.Sam protiv svih! I dok koracam,oko mene nasmejana lica,na prvi pogled srecni su.Drze se za ruke,nezno sapucu jedno drugom na uvo,neznosti slatke.Nesto sto mozda ja vise nikada vise necu doziveti.Mozda je moja sudbina,da hodam i dalje ovim propalim experimentom zvanim Zemlja, sam? Kiseo osmeh mi prelazi preko usana,sa svakim zdravo,cao........Jednom recju,TI se neces pojaviti ljubavi moja,dosta je bilo.Umoran sam.S'toga ovo je sve uzaludan pokusaj.Zivot me nije mazio,ja sam se nadao tvom neznom dodiru.Makar samo na jedan dan;Jedan dan Boze,ako me slusas. je sve sto zelim! Trudio sam se da te ne opterecujem,kroz ceo moj dosadasnji zivot,samo veceras cu te zamoliti sledece: Podari mi JE na samo jedan dan!Da moj svet,njenom svetloscu budem obasjan.Nakon toga mozes me imati,moja dusa pripasce tebi............Da osetim sunce njenog osmeha,toplinu njenih usana,miris njene kose.......Zar njenog pogleda.........Bez TEBE draga moja,nema vise smisla pisati,i drzati ovo ludo srce otvorenim,necu vise da te trazim ni cekam...............Zaklinjem ti se mojom besmrtnom dusom.Ostaj mi pozdravljena zlato moje,sreco jedina,ne dosanjani snu i zeljo moja ne ispunjena.
Tvoj,
Marko
Pisem ti ovo pismo,dok ispijam casu Vranca........nisam ti dugo pisao ljubavi,nesto sam ti ubijen,svako lice,svaki pogled dok koracam uvece,pogadja me poput kakve otrovne srele,probada mi srce,zato spustam pogled dole,i gledam u zemlju ispred mene..........Nekako sve imam neki osecaj,da je ovo pismo koje ti pisem,poslednje koje cu ti napisati.Umoran sam ljubavi,od sebe,od slabosti koju osecam......Nosim bol 1000 ljudi.U mome uglu nema nikoga.Sam, sam.Sam protiv svih! I dok koracam,oko mene nasmejana lica,na prvi pogled srecni su.Drze se za ruke,nezno sapucu jedno drugom na uvo,neznosti slatke.Nesto sto mozda ja vise nikada vise necu doziveti.Mozda je moja sudbina,da hodam i dalje ovim propalim experimentom zvanim Zemlja, sam? Kiseo osmeh mi prelazi preko usana,sa svakim zdravo,cao........Jednom recju,TI se neces pojaviti ljubavi moja,dosta je bilo.Umoran sam.S'toga ovo je sve uzaludan pokusaj.Zivot me nije mazio,ja sam se nadao tvom neznom dodiru.Makar samo na jedan dan;Jedan dan Boze,ako me slusas. je sve sto zelim! Trudio sam se da te ne opterecujem,kroz ceo moj dosadasnji zivot,samo veceras cu te zamoliti sledece: Podari mi JE na samo jedan dan!Da moj svet,njenom svetloscu budem obasjan.Nakon toga mozes me imati,moja dusa pripasce tebi............Da osetim sunce njenog osmeha,toplinu njenih usana,miris njene kose.......Zar njenog pogleda.........Bez TEBE draga moja,nema vise smisla pisati,i drzati ovo ludo srce otvorenim,necu vise da te trazim ni cekam...............Zaklinjem ti se mojom besmrtnom dusom.Ostaj mi pozdravljena zlato moje,sreco jedina,ne dosanjani snu i zeljo moja ne ispunjena.
Tvoj,
Marko
