НЕСАНИЦА...
Ноћас сам опет бројао звезде
пустио снове да по небу језде
на твоју косу су мирисале брезе
у крошњама где се чежње гнезде
Ноћас сам опет пустио сузу
на остављену твоју блузу
у њој си била код смо се срели
дивне снове о срећи плели
Ноћас си опет повредила мене
поцепала срце да туга крене
отворила старе ране
сећање на давне дане
Данас сам опет проклињао себе
што сваке ноћи сетим се тебе
што спокојну душу немам
већ сваке ноћи о теби опет сневам...
Ноћас сам опет бројао звезде
пустио снове да по небу језде
на твоју косу су мирисале брезе
у крошњама где се чежње гнезде
Ноћас сам опет пустио сузу
на остављену твоју блузу
у њој си била код смо се срели
дивне снове о срећи плели
Ноћас си опет повредила мене
поцепала срце да туга крене
отворила старе ране
сећање на давне дане
Данас сам опет проклињао себе
што сваке ноћи сетим се тебе
што спокојну душу немам
већ сваке ноћи о теби опет сневам...