Tatjanino pismo Onjeginu - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

iamblond

Tatjanino pismo Onjeginu

Oceni ovaj blog
Svatko svojeg Onjegina ima....kome srce leti..pred kim se srce srami.....teško diše..

Tatjanino pismo Onjeginu

Pišem vam – šta bih znala bolje?
I šta vam više mogu reći?
Sad zavisi od vaše volje
prezrenje vaše da l’ ću steći.
Al’ ako vas moj udes hudi
bar malo trone i uzbudi,
vi me se nećete odreći.

Da ćutim ja sam prvo htjela,
i za sramotu mojih jada
ne biste znali vi ni sada,
bar da se nadam da sam smjela
da ćete opet k nama doći
i da ću bar i rijetko moći
u selu da vas vidim našem,
da se veselim glasu vašem,
da vam što kažem, pa da zatim
o istom mislim i da patim
dane i noći duge sama
dok ne dođete opet k nama.
Al’ osobenjak vi ste, znamo,
i teška vam je selska čama,
a mi… mi ničim ne blistamo,
no iskreno smo radi vama.
Što dođoste u naše selo?
U stepi, gdje moj život traje,
ja ne bih srela vas zacijelo
i ne bih znala patnja šta je.
Smirivši burne osjećaje,
možda bih jednom (ko će znati?)
po srcu našla druga vjerna
i bila bih mu žena smjerna,
a svojoj djeci dobra mati.

Drugi!… A ne, ja nikom ne bi’
na svijetu dala srce svoje!
Oduvijek tako pisano je…
Nebo je mene dalo tebi;
moj život sav je jamstvo bio
da ću te sresti izmeđ’ ljudi;
znam, bog je tebe uputio,
moj zaštitnik do groba budi…
U snove si mi dolazio,
i neviđen si bio mio,
tvoj pogled me je svud proganj’o,
u duši davno glas odzvanj’o…

Ne, nije mi se san to snio,
jer čim si uš’o, ja sam znala,
sva premrla i usplamsala,
i rekla: on je ovo bio!
Ja tebe često slušah sama;
govorio si sa mnom jednom
kad prosjaku pomagah bijednom
i kada blažih molitvama
buru i jad u srcu čednom.
Zar nisi ti i onog trena,
o priviđenje moje drago,
promak’o kroz noć kao sjena,
nad uzglavlje se moje sag’o
i šapnuo mi riječi nade
ljubavi pune i iskrene?
Ko si ti? Čuvar duše mlade
il’ kobni duh što kuša mene?
Utišaj sumnje što me guše.
Možda su sve to sanje moje,
zablude jedne mlade duše,
a sasvim drugo suđeno je…
Nek bude tako! Što da krijem?
Milosti tvojoj dajem sebe,
pred tobom suze bola lijem
i molim zaštitu od tebe…
Pomisli: ja sam ovdje sama
i nikog nema da me shvati,
sustajem i moj um se slama,
a nijemo moje srce pati.
Čekam te: nade glas u meni
bar pogledom oživi jednim,
ili iz teškog sna me preni
prekorom gorkim i pravednim.
Završih! Da pročitam strepim…
Od stida više nemam daha…
Al’ vaša čast mi jamči lijepim
i predajem se njoj bez straha…

Pošalji "Tatjanino pismo Onjeginu" na Facebook Pošalji "Tatjanino pismo Onjeginu" na Google Pošalji "Tatjanino pismo Onjeginu" na My Yahoo! Pošalji "Tatjanino pismo Onjeginu" na Live Pošalji "Tatjanino pismo Onjeginu" na MySpace Pošalji "Tatjanino pismo Onjeginu" na Twitter Pošalji "Tatjanino pismo Onjeginu" na Digg Pošalji "Tatjanino pismo Onjeginu" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. zxy (avatar)
  2. RiadaT. (avatar)
  3. zxy (avatar)
    Citat Original postavio RiadaT.
    Ha,ovo nije pismo ,nego već osveta nego šta ,tako svakom Onjeginu treba
  4. RiadaT. (avatar)
    Citat Original postavio zxy
    Ha,ovo nije pismo ,nego već osveta nego šta ,tako svakom Onjeginu treba
    Pa naravno, to ja htjela da ukrasim Tanjin blog, jer obično "šlag dolazi na kraju" i srevira se hladan hahaha
    Pozdrav za oboje i ne zamjerite na maloj šali
  5. orfej sa ibra (avatar)
    ANA KARENJINA U BEOGRADU
    /odlomak/


    ....Ali...da je Tolstoj nekim slučajem zamislio Anu Karenjinu u Beogradu, prepuštajući je njenim neurozama i da je ona pojurila u opisanom stanju na beogradsku železničku stanicu, možda se ne bi ni ubila. Možda bi se zaustavila, gledajući vojne regrute od pre devetnaest godina kako samrtno euforično odlaze na front. Možda bi je zaustavila rodbina regruta,koja manje-više lažira patriotizam. Možda bi shvatila da rat i nije neka stvar kao što ga Vronski predstavlja- za uzvišene muške porive. Shvatila bi ona da rat u Srbiji nije ništa posebno...već da je to ćorsokak frustriranih, inferiornih sistema i ljudi, kakvi god da su bili njihovi sveti razlozi...

    .