Srecu bi mogli okarakterisati kao idealno svesno stanje kojem tezi svako ljudsko bice. Iz tog razloga, sreca predstavlja neiscrpnu, vecito aktuelnu temu. U vezi toga sam dobila sledeci komentar za kojeg smatram da bi mogao interesovati vise ljudi:
Ne postoji savršena ideja, odnosno ideja kojoj se ništa ne može oduzeti ili dodati, iz prostog razloga što je potencijal ljudi za razumevanje bezgraničan. Zato se uvek spoznaje nešto novo što uslovljava da se i ideje stalno dopunjavaju, proširuju i menjaju. Ponekad se čak i odbace, jer se shvati da su pogrešne. Kada se neka ideja nastoji predstaviti kao potpuna i apsolutna istina tada je potreban naročiti oprez.
Mada retko dajem procenu bilo cijeg misljenja, ukoliko nisam dovoljno informisana, ovaj put cu uciniti izuzetak i dati svoj utisak samo na osnovu glavnih ideja, koje ocigledno dominiraju u Walschovom ucenju. S tom napomenom, da se moje misljenje takodje treba prihvatiti s rezervom, jer je ipak neophodno procitati vise njegovih izlaganja da bi se dala adekvatnija procena.
“Take the idea that you can be happier than God.” Zaista, podjimo od te ideje. Da li je uopste moguce poci od takve ideje? Jer, ko od nas zna koliko je Bog sretan? Ili sto je jos neverovatnije, ko ga je prevazisao da zna da je sreciji od njega? Ne samo sto je ovakva ideja besmislena i neosnovana, vec zvuci arogantno i megalomanski.
Sreca se namece kao jedina alternativa zivota: ili verujes ili ne verujes u ideju da zivot treba biti sretan? Ako verujes – odlicno, znas kako se treba ziveti. Ako ne verujes, onda je takodje ok. jer postoji formula za to koja se moze dobiti kroz lekcije (koje se naravno, trebaju kupiti).
Dakle, u takvu ideju se ne moze sumnjati, cak ni po cenu katastrofa, patnje, tragicnih iskustava, itd. U nju se mora verovati, jer je ona olicenje progresa, dok sve sto je protivno takvoj ideji predstavlja “mracnu silu covecanstva” i neznanja. U takvoj shemi ne ostaje mnogo mesta za zdrav razum.
Da li se stvarno moze ocekivati od zene koja umire od gladi i bolesti ( gledajuci svoje dete koje takodje, umire od gladi i bolesti) da veruje da je zivot srecan? Nece li takvo tvrdjenje njoj zvucati kao uvreda, a ne pomoc?
Pored toga, prisutna je izvesna ambivalencija i kontradiktornost. Mislim da se sledeca izjava ne bi trebala olako prihvatiti (bez adekvatnog obrazlozenja) jer spaja medjusobno iskljuciva osecanja. “This does not mean that you’ll never be sad again, yet sadness and unhappiness are not the same thing.”
Kao sto covek ne moze u isto vreme biti suv i mokar, tako isto ne moze biti tuzan i sretan. Jer, ako si tuzan, onda nisi sretan i obrnuto. Sreca u potpunosti eliminise tugu, sto znaci da tuzan covek ne moze biti istinski sretan.
Isto tako, njegova sledeca izjava je takodje diskutabilna:
“Am I happy all the time? No. I’d by lying if I said I was. Am I happy more of the time than ever before? Yes. Is this starting to feel like most of the time? Yes. Do I really think I can be happy all of the time? Yes.
And you can be, too. You can be happier than God.”
Meni ovo izgleda kao prazno obecanje zasnovano na vestoj manipulaciji reci. Mada je pitanje: “Da li sam sretan svo vreme? ” postavljeno u sadasnjem vremenu, negativan odgovor je dat u proslom: “Ne. Lagao bih da kazem da sam bio.” To je ucinjeno s razlogom. Cilj ovih izjava je da se stekne uverenje o sreci koja ne prolazi, pa nije moguce reci: “Ne. Lagao bih da kazem da jesam”. Zato se teskoca izbegla proslim vremenom.
U svemu je takodje znacajna iskrenost i to je postignuto, ali s vesto postavljenim pitanjima. Poslednje pitanje nije : “ Da li sam sretan svo vreme?” vec: “Da li stvarno mislim da mogu biti sretan svo vreme? Odgovor je naravno da, iz cega sledi zakljucak: “ I vi isto tako mozete to biti. Mozete biti sretniji od Boga”
Hm, suvise samouveren zakljucak bez adekvatnog obrazlozenja ili argumentovanih dokaza. Jer, jedno je misliti, a drugo je stvarno postici/odrzati srecu u neprijatnim, tragicnim situacijama koje u potpunosti “izbace iz koloseka” i poremete mir i duhovnu ravnotezu.
Ipak, Walschova ideja srece nije u potpunosti bez osnove. Sreca ne dolazi sama od sebe, vec smo mi ti koji je postizemo vlastitim izborom i stavom prema zivotnim okolnostima. Dosta ljudi bi mogli biti srecniji uz pravilnije izbore, nacin ponasanja i drugacijim odnosom prema sebi i drugima.
Medjutim, zivot u sebi nosi beskonacnu dubinu mudrosti koja se ne moze u potpunosti shvatiti. Otkrivamo je samo delimicno. Zato razumevanje i predstavlja neprekidan proces razvoja i ucenja kojim postizemo bolju adaptaciju koja nas moze uciniti srecnijim. Mozda u Walschovom izlaganju ima korisnih informacija koje vredi razmotriti, ali se ,ipak, celom konceptu treba pristupiti s zdravim razumom i kritickim osvrtom.
– Treba imati otvoren pristup prema svakoj novoj ideji ili učenju. Ali ne tako da se “slepo”, bezrezervno i nekritički usvoji. Nove ideje zahtevaju ispitavanje i proveravanje pre nego što se u potpunosti prihvate. U protivnom se još više može udalji od istine i formirati nove zablude.“Ove reči Donalda Walscha su me podstakle da ponovo postavim jedno pitanje
na vašem blogu. Prilažem iseček iz njegove knjige “Srećniji od boga”:
“The Good News is that you do not have to go through hell to get to heaven.
This does not mean that you’ll never be sad again, yet sadness and unhappiness are not the same thing. We’re going to explore that idea here, as we look deeply at how you can be happy all the time.
Am I happy all the time? No. I’d by lying if I said I was. Am I happy more of the time than ever before? Yes. Is this starting to feel like most of the time? Yes. Do I really think I can be happy all of the time? Yes. ”
E sad mene zanima, da li je biti srećan sve vreme zaista nešto što je uopšte za bilo koga moguće a i potrebno? Dobro je poznato koliko patnja može biti lekovita. Naravno mnogo lekovitija je kada se dođe do toga da je patnja veoma dobar lični terapuet svakoga od nas. Naravno mora se tu onda i shvatiti od čega se lečimo i šta je svrha postojanja u ovoj dimenziji…kompleksna tema, no najkraće rečeno, ovde smo da bi upoznali sami sebe.
Da li postoje ljudi koji nisu morali patiti, koji su oduvek bili “srećniji od boga”.
Biti ceo život srecan i ne dotaći patnju bi značilo skoro kao i potpuni prekid procesa
duhovnog i mentalnog razvoja.
Šta vi mislite o tome?”
Ne postoji savršena ideja, odnosno ideja kojoj se ništa ne može oduzeti ili dodati, iz prostog razloga što je potencijal ljudi za razumevanje bezgraničan. Zato se uvek spoznaje nešto novo što uslovljava da se i ideje stalno dopunjavaju, proširuju i menjaju. Ponekad se čak i odbace, jer se shvati da su pogrešne. Kada se neka ideja nastoji predstaviti kao potpuna i apsolutna istina tada je potreban naročiti oprez.
Mada retko dajem procenu bilo cijeg misljenja, ukoliko nisam dovoljno informisana, ovaj put cu uciniti izuzetak i dati svoj utisak samo na osnovu glavnih ideja, koje ocigledno dominiraju u Walschovom ucenju. S tom napomenom, da se moje misljenje takodje treba prihvatiti s rezervom, jer je ipak neophodno procitati vise njegovih izlaganja da bi se dala adekvatnija procena.
“Take the idea that you can be happier than God.” Zaista, podjimo od te ideje. Da li je uopste moguce poci od takve ideje? Jer, ko od nas zna koliko je Bog sretan? Ili sto je jos neverovatnije, ko ga je prevazisao da zna da je sreciji od njega? Ne samo sto je ovakva ideja besmislena i neosnovana, vec zvuci arogantno i megalomanski.
Sreca se namece kao jedina alternativa zivota: ili verujes ili ne verujes u ideju da zivot treba biti sretan? Ako verujes – odlicno, znas kako se treba ziveti. Ako ne verujes, onda je takodje ok. jer postoji formula za to koja se moze dobiti kroz lekcije (koje se naravno, trebaju kupiti).
Dakle, u takvu ideju se ne moze sumnjati, cak ni po cenu katastrofa, patnje, tragicnih iskustava, itd. U nju se mora verovati, jer je ona olicenje progresa, dok sve sto je protivno takvoj ideji predstavlja “mracnu silu covecanstva” i neznanja. U takvoj shemi ne ostaje mnogo mesta za zdrav razum.
Da li se stvarno moze ocekivati od zene koja umire od gladi i bolesti ( gledajuci svoje dete koje takodje, umire od gladi i bolesti) da veruje da je zivot srecan? Nece li takvo tvrdjenje njoj zvucati kao uvreda, a ne pomoc?
Pored toga, prisutna je izvesna ambivalencija i kontradiktornost. Mislim da se sledeca izjava ne bi trebala olako prihvatiti (bez adekvatnog obrazlozenja) jer spaja medjusobno iskljuciva osecanja. “This does not mean that you’ll never be sad again, yet sadness and unhappiness are not the same thing.”
Kao sto covek ne moze u isto vreme biti suv i mokar, tako isto ne moze biti tuzan i sretan. Jer, ako si tuzan, onda nisi sretan i obrnuto. Sreca u potpunosti eliminise tugu, sto znaci da tuzan covek ne moze biti istinski sretan.
Isto tako, njegova sledeca izjava je takodje diskutabilna:
“Am I happy all the time? No. I’d by lying if I said I was. Am I happy more of the time than ever before? Yes. Is this starting to feel like most of the time? Yes. Do I really think I can be happy all of the time? Yes.
And you can be, too. You can be happier than God.”
Meni ovo izgleda kao prazno obecanje zasnovano na vestoj manipulaciji reci. Mada je pitanje: “Da li sam sretan svo vreme? ” postavljeno u sadasnjem vremenu, negativan odgovor je dat u proslom: “Ne. Lagao bih da kazem da sam bio.” To je ucinjeno s razlogom. Cilj ovih izjava je da se stekne uverenje o sreci koja ne prolazi, pa nije moguce reci: “Ne. Lagao bih da kazem da jesam”. Zato se teskoca izbegla proslim vremenom.
U svemu je takodje znacajna iskrenost i to je postignuto, ali s vesto postavljenim pitanjima. Poslednje pitanje nije : “ Da li sam sretan svo vreme?” vec: “Da li stvarno mislim da mogu biti sretan svo vreme? Odgovor je naravno da, iz cega sledi zakljucak: “ I vi isto tako mozete to biti. Mozete biti sretniji od Boga”
Hm, suvise samouveren zakljucak bez adekvatnog obrazlozenja ili argumentovanih dokaza. Jer, jedno je misliti, a drugo je stvarno postici/odrzati srecu u neprijatnim, tragicnim situacijama koje u potpunosti “izbace iz koloseka” i poremete mir i duhovnu ravnotezu.
Ipak, Walschova ideja srece nije u potpunosti bez osnove. Sreca ne dolazi sama od sebe, vec smo mi ti koji je postizemo vlastitim izborom i stavom prema zivotnim okolnostima. Dosta ljudi bi mogli biti srecniji uz pravilnije izbore, nacin ponasanja i drugacijim odnosom prema sebi i drugima.
Medjutim, zivot u sebi nosi beskonacnu dubinu mudrosti koja se ne moze u potpunosti shvatiti. Otkrivamo je samo delimicno. Zato razumevanje i predstavlja neprekidan proces razvoja i ucenja kojim postizemo bolju adaptaciju koja nas moze uciniti srecnijim. Mozda u Walschovom izlaganju ima korisnih informacija koje vredi razmotriti, ali se ,ipak, celom konceptu treba pristupiti s zdravim razumom i kritickim osvrtom.
Poslednja izmena:
