Sreca - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Ljubav prema mudrosti

Sreca

Oceni ovaj blog
Srecu bi mogli okarakterisati kao idealno svesno stanje kojem tezi svako ljudsko bice. Iz tog razloga, sreca predstavlja neiscrpnu, vecito aktuelnu temu. U vezi toga sam dobila sledeci komentar, za kojeg smatram da bi mogao interesovati vise ljudi:

“Ove reči Donalda Walscha su me podstakle da ponovo postavim jedno pitanje
na vašem blogu. Prilažem iseček iz njegove knjige “Srećniji od boga”:

“The Good News is that you do not have to go through hell to get to heaven.
This does not mean that you’ll never be sad again, yet sadness and unhappiness are not the same thing. We’re going to explore that idea here, as we look deeply at how you can be happy all the time.

Am I happy all the time? No. I’d by lying if I said I was. Am I happy more of the time than ever before? Yes. Is this starting to feel like most of the time? Yes. Do I really think I can be happy all of the time? Yes. ”

E sad mene zanima, da li je biti srećan sve vreme zaista nešto što je uopšte za bilo
koga moguće a i potrebno? Dobro je poznato koliko patnja može biti lekovita. Naravno mnogo lekovitija je kada se dođe do toga da je patnja veoma dobar lični terapuet svakoga od nas. Naravno mora se tu onda i shvatiti od čega se lečimo i šta je svrha postojanja u ovoj dimenziji…kompleksna tema, no najkraće rečeno, ovde smo da bi upoznali sami sebe.

Da li postoje ljudi koji nisu morali patiti, koji su oduvek bili “srećniji od boga”.
Biti ceo život srecan i ne dotaći patnju bi značilo skoro kao i potpuni prekid procesa
duhovnog i mentalnog razvoja.
Šta vi mislite o tome?”
Mislim da je otvoren pristup prema svakoj novoj ideji neophodan za progresivan razvoj ljudi. Ali, to ne znaci da se svaka nova ideja treba “slepo”, bezrezervno ili nekriticki prihvatiti. Naprotiv, i te kako je potrebno svaku novu ideju podvrci detaljnoj analizi ili izvesnom balansiranju teoretskih i prakticnih elemenata, da bi dobili jasniji uvid u njenu valjanost. U protivnom se veoma lako moze zaneti i od toga imati vise stete nego koristi. Ne postoji savrsena ideja ili ideja koja se ne produbljuje, iz prostog razloga sto je ljudska svesnot aktivnost, pa zbog toga razumevanje ljudi predstavlja stalnu promenu ili razvoj.

Mada retko dajem procenu bilo cijeg misljenja, ukoliko nisam dovoljno informisana, ovaj put cu uciniti izuzetak i dati svoj utisak samo na osnovu glavnih ideja, koje ocigledno dominiraju u Walschovom ucenju. S tom napomenom, da se moje misljenje takodje treba prihvatiti s rezervom jer, je ipak neophodno procitati vise njegovih izlaganja da bi se dala adekvatnija procena.

“Take the idea that you can be happier than God.”
Zaista, podjimo od te ideje. Da li je uopste moguce poci od takve ideje? Jer, ko od nas zna koliko je Bog sretan? Ili sto je jos neverovatnije, ko ga je prevazisao da zna da je sretniji od njega? Ne samo sto je ovakva ideja besmislena i neosnovana vec, takodje zvuci arogantno i megalomanski.

To se vidi i po tome sto se ona namece kao jedina moguca preko ultimatum: ili verujes ili ne verujes u ideju da zivot treba biti sretan? Ako verujes – odlicno, znas kako se treba ziveti. Ako ne verujes, onda je takodje ok. jer postoji formula za to koja se moze dobiti kroz lekcije (koje se naravno, trebaju kupiti).

Dakle, u takvu ideju se ne moze sumnjati, cak ni po cenu katastrofa, patnje, tragicnih iskustava, itd. U nju se mora verovati jer je ona olicenje progresa, dok sve sto je protivno takvoj ideji predstavlja “mracnu silu covecanstva” i neznanja. U takvoj shemi ne ostaje mnogo mesta za zdrav razum.

Da li se stvarno moze ocekivati od zene koja umire od gladi i bolesti ( gledajuci svoje dete koje takodje, umire od gladi i bolesti) da veruje da je zivot sretan? Nece li takvo tvrdjenje njoj zvucati kao uvreda, a ne pomoc?

Pored toga, prisutna je izvesna ambivalencija i kontradiktornost. Mislim da se sledeca izjava ne bi trebala olako prihvatiti (bez adekvatnog obrazlozenja) jer spaja medjusobno iskljuciva osecanja:
“This does not mean that you’ll never be sad again, yet sadness and unhappiness are not the same thing.”
Kao sto covek ne moze u isto vreme biti suv i mokar, tako isto ne moze biti tuzan i sretan. Jer, ako si tuzan, onda nisi sretan i obrnuto. Sreca u potpunosti eliminise tugu, sto znaci da tuzan covek ne moze biti istinski sretan.

Isto tako, njegova sledeca izjava je takodje diskutabilna:
“Am I happy all the time? No. I’d by lying if I said I was. Am I happy more of the time than ever before? Yes. Is this starting to feel like most of the time? Yes. Do I really think I can be happy all of the time? Yes.
And you can be, too. You can be happier than God.”
Meni ovo izgleda kao prazno obecanje zasnovano na vestoj manipulaciji reci. Mada je pitanje: “Da li sam sretan svo vreme? ” postavljeno u sadasnjem vremenu, negativan odgovor je dat u proslom: “Ne. Lagao bih da kazem da sam bio.” To je ucinjeno s razlogom. Cilj ovih izjava je da se stekne uverenje o sreci koja ne prolazi, pa nije moguce reci: “Ne. Lagao bih da kazem da jesam”. Zato se teskoca izbegava proslim vremenom.

U svemu je takodje znacajna iskrenost i to je postignuto, ali s vesto postavljenim pitanjima. Poslednje pitanje nije : “ Da li sam sretan svo vreme?” vec: “Da li stvarno mislim da mogu biti sretan svo vreme? Odgovor je naravno da, iz cega sledi zakljucak: “ I vi isto tako mozete to biti. Mozete biti sretniji od Boga”

Hm, suvise samouveren zakljucak bez adekvatnog obrazlozenja ili argumentovanih dokaza. Jer, jedno je misliti, a drugo je stvarno postici/odrzati srecu u neprijatnim, tragicnim situacijama koje u potpunosti “izbace iz koloseka”, usled toga sto nadrastaju duhovni razvoj ili ostvareni stepen razumevanja.

Ipak, Walschova ideja srece nije u potpunosti bez osnove. Sreca ne dolazi sama od sebe vec, smo mi ti koji je omogucavamo ili sprecavamo vlastitim izborom ili stavom prema zivotnim okolnostima. Zato bih se slozila s njim da zivot ima svoje zakonitosti koje je neophodno otkriti da bi ostvarili funkcionalniji, samim tim i sretniji nacin zivota. Vecina ljudi bi mogla biti mnogo sretnija, nego sto jeste, uz pravilnije izbore, nacin ponasanja ili drugacijim odnosom prema sebi i drugima.

Medjutim, zivotne zakonitosti predstavljaju beskonacnu dubinu mudrosti, pa zbog toga nikada nisu u potpunosti dostizne ljudskoj svesnosti ili razumevanju, vec se uvek delimicno otkrivaju. Zato nase razumevanje i predstavlja neprekidan proces razvoja i ucenja kojim postizemo bolju adaptaciju, a time i visi i postojaniji stepen srece, sto je i Walsch uocio. Verujem, da Walschovo izlaganje ima korisnih informacija koje vredi razmotriti, ali da se ipak, celom konceptu treba pristupiti s dozom zdravog razuma i kritickog osvrta.

Pošalji "Sreca" na Facebook Pošalji "Sreca" na Google Pošalji "Sreca" na My Yahoo! Pošalji "Sreca" na Live Pošalji "Sreca" na MySpace Pošalji "Sreca" na Twitter Pošalji "Sreca" na Digg Pošalji "Sreca" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. hakim bej (avatar)
    Sreca i nesreca su samo sinonimi za opisivanje iskrenosti i lazi.
    Cak i ako ponekad zaboli, iskrenost leci.
    Postoje ljudi koji obicnom iskrenoscu lece.
    Lako ih je prepoznati; cesto govore "Srce me je uvek vodilo".
    Njih srce, oni nas. Taj put, na kraju, ponovo vodi do srca. Taj put je krug.
    Ko ne moze da pronadje svoje srce, treba da sledi one koji govore istinu.
    Kad-tad ce ponovo cuti kucanje.
  2. orfej sa ibra (avatar)
    Kao sto covek ne moze u isto vreme biti suv i mokar, tako isto ne moze biti tuzan i sretan. Jer, ako si tuzan, onda nisi sretan i obrnuto. Sreca u potpunosti eliminise tugu, sto znaci da tuzan covek ne moze biti istinski sretan.




    Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite – možda ste već srećni.
    Sreća je mala, obična i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide.

    Duško Radović
  3. sofija06 (avatar)
    Lepo receno hakim bej. Iskrenost je jedan od osnovnih elemenata srece za razliku od obmane i samoobmane koje predstavljaju klicu nesrece. Srz srca ili osecanja je dusa, zato osecanja koja dopiru iz takve dubine uvek dostignu visinu duha, koji osposobljava razum da dobije potrebnu ostrinu za dopiranje do istine.
    Dusa i duh su yin i yang svesti koji medjusobnom interakcijom kao i transformacijom stvaraju, odrzavaju i razvijaju jedno drugo. Zato se nikada ne mogu u potpunosti sagledati vec, uvek ostaju neshvatljivi i nedostizni u izmaglici nesvesnog.
  4. sofija06 (avatar)
    Hvala za citat orfej sa ibra.
    Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite – možda ste već srećni.
    Sreća je mala, obična i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide.

    Duško Radović
    Kljuc srece nije izvan nas vec, u nama. Zato je nju uzaludno traziti u spektakularnom sjaju izvan sebe. Ona se uvek pronalazi u blagoj svetlosti otvorenog srca i ciste savesti.
  5. LJILJA MMM (avatar)
    Citat Original postavio sofija06
    Hvala za citat orfej sa ibra.

    Kljuc srece nije izvan nas vec, u nama. Zato je nju uzaludno traziti u spektakularnom sjaju izvan sebe. Ona se uvek pronalazi u blagoj svetlosti otvorenog srca i ciste savesti.
    Apsolutno tačno. Biti izvor sam sebi mogu samo uravnoteženi duh i duša....što nikako ne znači da moraju biti i mirni
  6. sofija06 (avatar)
    Bas tako. Da nema nemira, ne bi bilo ni razvoja mira. Visi stepen mira se uvek ostvari preko nemira, koji razgradjuje nizi stepen. Na taj nacin nemir takodje ima funkciju u procesu progresivnog razvoja.