Draga moja,
Pisem ti ovo u pismo u nadi da ce te pronaci sa osmehom na licu.Jos jedna duga noc je predamnom,Dok sedim I pisem ti ovo pismo,razmisljam o tebi,znam da ces me pronaci.Draga jasno sam ti objasnio,gde se nalazim,dao sam ti jasne upute,cekacu te ispod one lipe, koja je postala moja druga kuca.Gledam na svet oko mene kako prolazi,isto tako I moj zivot prolazi.Sa svakim danim koji protekne,bliza si mi TI ljubavi moja,na koju toliko dugo vec cekam.Nadam se da ces,uspeti da oslobodis svoje srce,iz okova koji te guse.Pitaju me moji stari: “Marko gde ides,svaki dan oko 5 posle podne”! Ja im samo odgovorim,Idem na jedno posebno mesto,mesto gde znam da ce me ONA pronaci.Oni I dalje u neverici,razmisljaju,o kome se radi.Ne znaju.Nije ni bitno,cak su me pa puta pitali: "da li ti je dobro sine"? Ja im se samo nasmesim,I mahnem I izadjem iz izgrade,ali svaki put mi se javi neki cudan osecaj u stomaku,kao neki leptirici,svaki misic je zategnut,srce lupa sa svakim korakom kojim se priblizavam reci I lipi,dlanovi postaju sve vlazniji I vlazniji.Uopste ne obracam paznju,na druge ljude a ni na dosadan pseci lavez.,vec hrabrim I odlucnim koracima dolazim do mog konacnog odredista, I svaki put se osecam kao da prelazi u jednu drugu dimenziju,ili neki novi svet,svoj svet odnosno NAS svet.Sedam na klupicu ispod lipe,I gledam u reku,Ta predivna bozija tvorevina,ubija u meni svu anksioznost,I strepnju.Sedim mirno.Pustio sam muziku u glavi,I sedim I cekam NJU.Mog nebeskog andjela,na koga sam toliko dugo cekao.I svaki dan mislim,to je to Marko,budi spreman,sada ce se ONA pojaviti,samo sto nije,ali nista se ne desava.
Nema je. Ni danas se nije pojavala.
I onda krecu neke crne misli da mi se formiraju u glavu,kao da mi se necastivi smeje.I tada, kao da je kao porucen,neki glas u meni govori: "Ne odustaj,sutra je novi dan,doci ce ONA tvoj andjeo,da te spase kao sto je I obecala".
Kazu da nada umire poslednja.Moja je pri kraju ljubavi,molim te pozuri,zelim te,trebas mi vise od sunceve svetlosti.Jer tvoj osmeh je jedino sunce koje mi je potrebno,tvoj glas je moja hrana,tvoj poljubac je moja voda.Miris tvoje kose je moj vazduh,tvoje telo je zemlja po kojoj hodam.Svrha mog zivota na ovoj Zemlji je da mi se pojavis.Sa tobom cu izgraditi nas novi vrli svet.Gde ce ljubav gospodariti u koegzistenciji sa nama.Nikada te necu povrediti,radije cu sebi odseci tu ruku ili taj jezik ako bi oni bili uzrok tvojih suza.Trudicu se, da se moje sunca, koje nalazi u tvom osmehu, nikada ne ugasi.Moja misija ce biti da uvek budes srecna,da se sa osmeh budis i sa istim lezes kraj mene.
Zauvek Tvoj,
Marko
Pisem ti ovo u pismo u nadi da ce te pronaci sa osmehom na licu.Jos jedna duga noc je predamnom,Dok sedim I pisem ti ovo pismo,razmisljam o tebi,znam da ces me pronaci.Draga jasno sam ti objasnio,gde se nalazim,dao sam ti jasne upute,cekacu te ispod one lipe, koja je postala moja druga kuca.Gledam na svet oko mene kako prolazi,isto tako I moj zivot prolazi.Sa svakim danim koji protekne,bliza si mi TI ljubavi moja,na koju toliko dugo vec cekam.Nadam se da ces,uspeti da oslobodis svoje srce,iz okova koji te guse.Pitaju me moji stari: “Marko gde ides,svaki dan oko 5 posle podne”! Ja im samo odgovorim,Idem na jedno posebno mesto,mesto gde znam da ce me ONA pronaci.Oni I dalje u neverici,razmisljaju,o kome se radi.Ne znaju.Nije ni bitno,cak su me pa puta pitali: "da li ti je dobro sine"? Ja im se samo nasmesim,I mahnem I izadjem iz izgrade,ali svaki put mi se javi neki cudan osecaj u stomaku,kao neki leptirici,svaki misic je zategnut,srce lupa sa svakim korakom kojim se priblizavam reci I lipi,dlanovi postaju sve vlazniji I vlazniji.Uopste ne obracam paznju,na druge ljude a ni na dosadan pseci lavez.,vec hrabrim I odlucnim koracima dolazim do mog konacnog odredista, I svaki put se osecam kao da prelazi u jednu drugu dimenziju,ili neki novi svet,svoj svet odnosno NAS svet.Sedam na klupicu ispod lipe,I gledam u reku,Ta predivna bozija tvorevina,ubija u meni svu anksioznost,I strepnju.Sedim mirno.Pustio sam muziku u glavi,I sedim I cekam NJU.Mog nebeskog andjela,na koga sam toliko dugo cekao.I svaki dan mislim,to je to Marko,budi spreman,sada ce se ONA pojaviti,samo sto nije,ali nista se ne desava.
Nema je. Ni danas se nije pojavala.
I onda krecu neke crne misli da mi se formiraju u glavu,kao da mi se necastivi smeje.I tada, kao da je kao porucen,neki glas u meni govori: "Ne odustaj,sutra je novi dan,doci ce ONA tvoj andjeo,da te spase kao sto je I obecala".
Kazu da nada umire poslednja.Moja je pri kraju ljubavi,molim te pozuri,zelim te,trebas mi vise od sunceve svetlosti.Jer tvoj osmeh je jedino sunce koje mi je potrebno,tvoj glas je moja hrana,tvoj poljubac je moja voda.Miris tvoje kose je moj vazduh,tvoje telo je zemlja po kojoj hodam.Svrha mog zivota na ovoj Zemlji je da mi se pojavis.Sa tobom cu izgraditi nas novi vrli svet.Gde ce ljubav gospodariti u koegzistenciji sa nama.Nikada te necu povrediti,radije cu sebi odseci tu ruku ili taj jezik ako bi oni bili uzrok tvojih suza.Trudicu se, da se moje sunca, koje nalazi u tvom osmehu, nikada ne ugasi.Moja misija ce biti da uvek budes srecna,da se sa osmeh budis i sa istim lezes kraj mene.
Zauvek Tvoj,
Marko