Uzrok patnje, njegov najdublji uzrok, jeste neznanje. Od neznanja počinje lanac događaja kojim stvaramo sebi brda patnje. Ako se neznanje može iskoreniti, nestaće i patnja.
Kako da to učinite? Kako da prekinete lanac? Tok života, tok uma i materije je već počeo. Ne možete uništiti čula a da ne uništite sebe. Sve dok postoje čula mora doći do kontakta sa njihovim odgovarajućim objektima, a kad god postoji kontakt mora se javiti i osećaj u telu.
Ovde, kod karike osećaja, možete prekinuti lanac. Nekada je svaki osećaj izazivao reakciju dopadanja ili nedopadanja, što je prelazilo u veliku žudnju, ili averziju, ili veliku patnju. Ali sada, umesto da reagujete na osećaj, učite da ga samo smireno posmatrate, shvatajući i govoreći: “Ovo će se takođe promeniti.” Na taj način, kroz osećaj se podstiče mudrost. Prestajemo da okrećemo točak patnje u smeru stvaranja patnje i počinjemo da ga okrećemo u suprotnom smeru, u smeru oslobođenja.
U svakom trenutku u kome ne stvaramo nove sankhare (karmičke obrasce), jedna od naših starih sankhara javiće se na površini uma, a istovremeno javiće se i osećaj u telu. Ako ostanete smireni, on prolazi, a neka druga stara reakcija javiće se na njenom mestu. Nastavljate sa smirenošću prema fizičkim osećajima, stare sankhare nastavljaju da izlaze na površinu uma i prolaze... jedna za drugom. Ako iz neznanja reagujete na osećaje, onda umnožavate sankhare, odnosno umnožavate svoju patnju. Ali, ako razvijete mudrost i ne reagujete na osećaje, onda se sankhare brišu... i briše se sva patnja.
Da biste započeli posao, nije neophodno da prvo verujete u prošle i buduće živote. Sadašnjost je najvažnija.
Namaste.
Kako da to učinite? Kako da prekinete lanac? Tok života, tok uma i materije je već počeo. Ne možete uništiti čula a da ne uništite sebe. Sve dok postoje čula mora doći do kontakta sa njihovim odgovarajućim objektima, a kad god postoji kontakt mora se javiti i osećaj u telu.
Ovde, kod karike osećaja, možete prekinuti lanac. Nekada je svaki osećaj izazivao reakciju dopadanja ili nedopadanja, što je prelazilo u veliku žudnju, ili averziju, ili veliku patnju. Ali sada, umesto da reagujete na osećaj, učite da ga samo smireno posmatrate, shvatajući i govoreći: “Ovo će se takođe promeniti.” Na taj način, kroz osećaj se podstiče mudrost. Prestajemo da okrećemo točak patnje u smeru stvaranja patnje i počinjemo da ga okrećemo u suprotnom smeru, u smeru oslobođenja.
U svakom trenutku u kome ne stvaramo nove sankhare (karmičke obrasce), jedna od naših starih sankhara javiće se na površini uma, a istovremeno javiće se i osećaj u telu. Ako ostanete smireni, on prolazi, a neka druga stara reakcija javiće se na njenom mestu. Nastavljate sa smirenošću prema fizičkim osećajima, stare sankhare nastavljaju da izlaze na površinu uma i prolaze... jedna za drugom. Ako iz neznanja reagujete na osećaje, onda umnožavate sankhare, odnosno umnožavate svoju patnju. Ali, ako razvijete mudrost i ne reagujete na osećaje, onda se sankhare brišu... i briše se sva patnja.
Da biste započeli posao, nije neophodno da prvo verujete u prošle i buduće živote. Sadašnjost je najvažnija.
Namaste.
