Još dok je Djordje mali bio, govorila sam mu ono što je meni i braći moj otac govorio:
– Deco, veli, kad jedna krava, rep posere, sva goveda okalja.
Uvek u pravicu da budeš. Čovek je od krvi i mesa, al iza sebe ne ostavlja ni krv ni meso, no reč. Kad govoriš uvek isto da zboriš: i u kući, i na drumu, i pred kadijom kad svedočiš, i kad se kuneš, i u crkvi kad se Gospodu moliš. Reč čovekova mora da bude teška i tvrda ko hrastov dub što iz zemlje izrasta.
Uvek pogledaj uza se i niza se. Sam se čovek gradi da valja, sam se gradi da ne valja. Sve se plaća. Samo prelivoda oljagava čoveka. Krv se ne pije poganijska dok trpila ne puknu. Ne može da se radi zlo, a da se od Gospoda čeka dobro.
Tako je nama moj otac govorio, tako sam ja Djordju, a posle i svoj deci govorila. I kad je hajdukovao i četu vodio, na srpsko udarao nije. A poganijsko, i kad se oteo ispod moje brige, nisam mu dala da žali.
KATANA, monodrama
– Deco, veli, kad jedna krava, rep posere, sva goveda okalja.
Uvek u pravicu da budeš. Čovek je od krvi i mesa, al iza sebe ne ostavlja ni krv ni meso, no reč. Kad govoriš uvek isto da zboriš: i u kući, i na drumu, i pred kadijom kad svedočiš, i kad se kuneš, i u crkvi kad se Gospodu moliš. Reč čovekova mora da bude teška i tvrda ko hrastov dub što iz zemlje izrasta.
Uvek pogledaj uza se i niza se. Sam se čovek gradi da valja, sam se gradi da ne valja. Sve se plaća. Samo prelivoda oljagava čoveka. Krv se ne pije poganijska dok trpila ne puknu. Ne može da se radi zlo, a da se od Gospoda čeka dobro.
Tako je nama moj otac govorio, tako sam ja Djordju, a posle i svoj deci govorila. I kad je hajdukovao i četu vodio, na srpsko udarao nije. A poganijsko, i kad se oteo ispod moje brige, nisam mu dala da žali.
KATANA, monodrama