...ima vrednost darovane kuce, poklonjenog dijamanta i misli cija je dobrobit neprocenjiva po velicini
*
Vidim,novi trend vlada a to je da se trazi misljenje o nekoj temi, problemu, ideji ali biva naglaseno da se trazi iskljucivo misljenje bez citiranja "imena" kao Hegel, Aristotel i ostali ucitelji sveta koji su nam doneli barem u nekim pogledima i preispitivanjima, napredak civilizacije.
Mada je i taj napredak relavantan.Narocito ljudima koji ne vole da im se citira ili citiranje uopsteno.
Ja imam problem kojem po mom skromnom,skolovanom misljenju, cesto obesim macku o rep.A u danima izuzetno plodne samokritike uopste gledam da se resim tog cuda zvanog "moje misljenje".Ne zato sto to nije dobro misljenje.Naprotiv.To je skolovano, zdravo i logicki jako misljenje u kojem ja tezim da uvek idem korak dalje i dublje, sire, plice, reflektivno, analiticno.
Od moje radne etike sam dobila povijena ledja od ucenja da bih mogla znati ko je sta bitno i kada rekao, ne da se pravim pametna nego da citatom ne objasnjavam( ne gubim vreme) sta je neko drugi hteo da kaze. Ucena sam da citiram. Na taj nacin stvarno ne gubim vreme i mogu dalje da gradim moje misljenje ako imam srece i nekog sagovornika koji voli dijalog..
Volim da citiram na latinskom.Takodje volim sve nase narodne mudrosti.
I smatram da misljenje koje nije potkovano skolovanjem ne vredi nicemu sem ako nije od izuzetno dobrih ljudi.A svi znamo da jako malo ima dobrih ljudi.Ako i nikako.
Takodje postoje i skolovana misljenja gde ljudi jos nisu naucili da misle nego frljakaju citatima da bi impresionirali.
Izmedju prvog ( neskolovanog) koji izbegava da mu se citira jer nije u stanju da razume i drugog, skolovanog koji nije naucio
da misli ( sto je problem u njegovoj logici- narod kaze:glup,nabubao; a ne u znanju) nema nikakve razlike.
U oba slucaja misljenje je bezvredno u intelektualnom smislu ali u emocijama je bitno samo njihovim vlasnicima- sto je lepo bacati po forumima,blogovima. Na kraju krajeva svi mi imamo neka mesta za emocionalna prepucavanja i praznjenje.
Ali.Taj novi trend, traziti od ljudi unapred da se ne koriste citatima, govori najvise o osobi koja je taj zahtev postavila.
To je poceti sahovsku partiju i reci drugima: Vi igrate bez kraljice!Ili topa!
To je isto sto i reci svim muskarcima visim od 1,80 da im nije dozvoljeno nositi sesir!
Odakle ta zelja da se drugi umanje?Odakle odsutnost volje da se nauci nesto iz citata.
Ljudi koji od vas traze da ne citirate i da se koristite svojim misljenjem, polaze od toga da ste vi a i oni kao stvarna tabula raza poceli vas zivot i sve naucili i kreirali misljenje sami o svemu kao i o postavljenom pitanju.Po toj osobi vi ste ljudi bez znanja primarnog i sekundarnog na neki tajnoviti, genijalan nacin oformili svoje misljenje.Osim toga takvi ljudi misle da su svi ljudi isti.
Da, postoje ti tipovi ljudi koji zive u totalno njihovom svetu iako oni sve posmatraju i misle o svemu.
Na zalost, nema funkciju njihovo misljenje. Sem da misle. Stvarno postoje ljudi koji misle da su oni sve sami naucili od sebe a ostali,koji citiraju ( ili su skolovani da citiraju) umanjuju vrednost tim prosecno-genijalnim misliocima.
Citala sam jednom negde ovde prepisku o nekim problemima iz kvantum mehanike gde covek citira jednog profesora ( koji je postavio tu teoriju) i tako jedan "prosecni genijalac koji je sve sam osmislio",kaze: De ne citiraj mi, daj mi tvoje misljenje?
Eto, to mi je malo uhvatilo "misljenje" u poslednje vreme.A i to obesite...
Nego,sta ste pametno uradili?Ili dobro? Ili lepo?
*
Vidim,novi trend vlada a to je da se trazi misljenje o nekoj temi, problemu, ideji ali biva naglaseno da se trazi iskljucivo misljenje bez citiranja "imena" kao Hegel, Aristotel i ostali ucitelji sveta koji su nam doneli barem u nekim pogledima i preispitivanjima, napredak civilizacije.
Mada je i taj napredak relavantan.Narocito ljudima koji ne vole da im se citira ili citiranje uopsteno.
Ja imam problem kojem po mom skromnom,skolovanom misljenju, cesto obesim macku o rep.A u danima izuzetno plodne samokritike uopste gledam da se resim tog cuda zvanog "moje misljenje".Ne zato sto to nije dobro misljenje.Naprotiv.To je skolovano, zdravo i logicki jako misljenje u kojem ja tezim da uvek idem korak dalje i dublje, sire, plice, reflektivno, analiticno.
Od moje radne etike sam dobila povijena ledja od ucenja da bih mogla znati ko je sta bitno i kada rekao, ne da se pravim pametna nego da citatom ne objasnjavam( ne gubim vreme) sta je neko drugi hteo da kaze. Ucena sam da citiram. Na taj nacin stvarno ne gubim vreme i mogu dalje da gradim moje misljenje ako imam srece i nekog sagovornika koji voli dijalog..
Volim da citiram na latinskom.Takodje volim sve nase narodne mudrosti.
I smatram da misljenje koje nije potkovano skolovanjem ne vredi nicemu sem ako nije od izuzetno dobrih ljudi.A svi znamo da jako malo ima dobrih ljudi.Ako i nikako.
Takodje postoje i skolovana misljenja gde ljudi jos nisu naucili da misle nego frljakaju citatima da bi impresionirali.
Izmedju prvog ( neskolovanog) koji izbegava da mu se citira jer nije u stanju da razume i drugog, skolovanog koji nije naucio
da misli ( sto je problem u njegovoj logici- narod kaze:glup,nabubao; a ne u znanju) nema nikakve razlike.
U oba slucaja misljenje je bezvredno u intelektualnom smislu ali u emocijama je bitno samo njihovim vlasnicima- sto je lepo bacati po forumima,blogovima. Na kraju krajeva svi mi imamo neka mesta za emocionalna prepucavanja i praznjenje.
Ali.Taj novi trend, traziti od ljudi unapred da se ne koriste citatima, govori najvise o osobi koja je taj zahtev postavila.
To je poceti sahovsku partiju i reci drugima: Vi igrate bez kraljice!Ili topa!
To je isto sto i reci svim muskarcima visim od 1,80 da im nije dozvoljeno nositi sesir!
Odakle ta zelja da se drugi umanje?Odakle odsutnost volje da se nauci nesto iz citata.
Ljudi koji od vas traze da ne citirate i da se koristite svojim misljenjem, polaze od toga da ste vi a i oni kao stvarna tabula raza poceli vas zivot i sve naucili i kreirali misljenje sami o svemu kao i o postavljenom pitanju.Po toj osobi vi ste ljudi bez znanja primarnog i sekundarnog na neki tajnoviti, genijalan nacin oformili svoje misljenje.Osim toga takvi ljudi misle da su svi ljudi isti.
Da, postoje ti tipovi ljudi koji zive u totalno njihovom svetu iako oni sve posmatraju i misle o svemu.
Na zalost, nema funkciju njihovo misljenje. Sem da misle. Stvarno postoje ljudi koji misle da su oni sve sami naucili od sebe a ostali,koji citiraju ( ili su skolovani da citiraju) umanjuju vrednost tim prosecno-genijalnim misliocima.
Citala sam jednom negde ovde prepisku o nekim problemima iz kvantum mehanike gde covek citira jednog profesora ( koji je postavio tu teoriju) i tako jedan "prosecni genijalac koji je sve sam osmislio",kaze: De ne citiraj mi, daj mi tvoje misljenje?
Eto, to mi je malo uhvatilo "misljenje" u poslednje vreme.A i to obesite...
Nego,sta ste pametno uradili?Ili dobro? Ili lepo?
