SAM ISPOD ŠLJIVE - Poglavlje šesto /1 - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Stipanov Dućan

SAM ISPOD ŠLJIVE - Poglavlje šesto /1

Oceni ovaj blog
.
.
Roman u nastajanju; u kolaboraciji sa Lazarom Janićem

Beograd, 1991. godine.



“Počeću priču od kraja, kako bih vam najbolje predstavio veličinu pogrešnih odluka koje ćete doneti do kraja dana, i kasnije, do sopstvenog političkog kraja!”
Aleksa Lakić kucnu jednom u nevidlivu tastaturu i pored njega se pojavi dvodimenzionalna slika, dijagonale veće od jednog metra. Na ekranu se videlo neko veliko dvorište i dvojica ljudi, snimanih iz visine, verovatno, iz helikoptera, kako koračaju, osvetljeni reflektorima sa zidova. Sa zaprepašcćenjem Slobodan Milosević prepozna, kao jednog od te dvojice, sebe, ruku vezanih pozadi lisicama, kako hoda pognutih ramena dvorištem! Pored njega je koračao uniformisani zatvorski stražar, držeći ga ispod ruke! Tad prepozna i znak CNN u gornjem desnom uglu ekrana. Ispod je na traci prolazio natpis “Special Report: Former Serbian President arrested!”.
“28. juna 2001. godine sve Svetske agencije i elektronski mediji objavili su vest da ste upravo izručeni Haškom tribunalu, specijalnom sudu za bivšu Jugoslaviju, formiranom po odluci Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, kako bi vam se sudilo za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti,” govorio je Aleksa Lakić, komentarišući sliku.“Ovaj snimak obišao je celu planetu.”
Slobodan Milošević je prvi put od početka razgovora ustao, obišao sto i došao do ekrana koji je visio u vazduhu na pola metra od njega, i uzbuđeno ga posmatrao. Snimak je trajao manje od jedne minute, i ponovo se ponavljao.
“Ali… to nije moguće… to je fotomontaža! Koji sud? Ne znam ja za takav sud! Koji genocid? I protiv koga? Kako to, bivšu Jugoslaviju? Ne verujem… ovo… u ovo ne mogu da poverujem!”
Aleksa Lakić se nasmejao, obrisao rukom snimak, a onda postavio novi.
Sad slika pokazuje ogromnu masu naroda na ulicama Beograda. I mladi i stari, i radnici i seljaci i gospoda pomešani, u rukama nose najrazličitije zastave mnogih političkih stranaka, i pogrdne parole na račun predsednika Slobodana Miloševića. Dominira parola “Gotov je!” sa stisnutom crnom pesnicom. Masa se sliva ka Saveznoj Skupštini Republike Jugoslavije. Pevaju: “Spasi Srbiju i ubij se, Slobodane, Slobodane…”
Sledeći kadrovi pokazuju juriš mase u samu zgradu. Malobrojni policajci izbacuju suzavac i povlače se. Sa krova i iz prozora zdanja počinju da ližu vatreni plamenovi i da se vijori crni dim. Sada su to kadrovi iz spaljene televizije. Novinar, iza koga se vidi izgorela tehnika, saopštava da televizija trenutno ne emituje program, jer je narod ušao u svoju televiziju. Moli vlast da prizna volju naroda i da odstupi.
A onda… Onda vidi sebe. Pogrbljen, stoji ispred zastave Republike Jugoslavije, i smrknutog lica saopštava da je obavešten kako je Savezni ustavni sud proglasio pobedu njegovog protivkandidata… Ovaj snimak se ponavlja više puta.
Slobodan Milošević sada ćuti, dok gleda snimak. Onda se polako okreće i vraća u svoju fotelju. Seda i nekoliko minuta ne može da dodje do reči. Onda tiho pita:
“Jesu li… jesu li se ova dva dogadjaja stvarno desila…?”
Aleksa Lakić ga gleda ozbiljno, pomalo sažaljivo. Ponovo pokretom dlana briše sve iz prostora. “A šta vi mislite?”, odgovara pitanjem.
Slobodan Milošević ćuti. A onda jedva čujno progovara:
“Podneću ostavku… Sutra… sutra ću podneti ostavku!”
“Nećete,” odgovara mu Aleksa Lakić. “Nije to vama svojstveno!”
“Pa… šta onda da radim…?” Slobodan Milošević se još više smanjio iza svog radnog stola.
“Doći ćemo i do toga…”, rekao je mirno Aleksa Lakić. “Ali, pre toga, moramo proći kroz jedno svojevrsno putovanje, mojom istorijom, a vašom budućnošću! Zvao sam vas da slobodno udjete u ovu sliku, kod mene… Ali, niste i sad ću ja doći kod vas! Uveravam vas da je to potpuno bezopasno!”
I Aleksa Lakić je nasmejan zakoračio prema radnom stolu Slobodana Miloševića! Zajedno sa njim, počela je da se primiče i ona bela soba! Stigavši do stola, mladić je seo na njega, okrenut desnim bokom prema sad već zgrčenom i zaprepašćenom čoveku! Belina ih je obišla, i odjurila u daljinu!
Slobodan Milošević je na nekoliko sekundi zatvorio oči, očekujući… pa, ni sam ne zna šta! Kad ih je ponovo otvorio, i pogledao oko sebe, oko njega ničega nije bilo, osim njegove fotelje, njegovog radnog stola i nasmejanog mladića koji je sedeo na samoj ivici, a svuda oko njih bio je beli prazan prostor bez kraja!
“Dobro je prošlo,” rekao je nasmejani mladić. “Ništa vam se nije dogodilo!”
Slobodan Milošević je još uvek zverao oko sebe, pokušavajući da pronikne kroz belinu, da joj odredi perspektivu i daljinu, ali nikakvog repera nigde nije bilo…
“Šta… šta je ovo?! Gde… gde smo mi…?!”
Aleksa Lakić se ponovo nasmejao: “Najjednostavnije rečeno, zamislite da smo mi sad u ekranu televizora, gde će upravo početi da se emituje trodimenzionalni film! Osećate li se skučeno, da nemate vazduha? Nema problema, sad ćemo malo izaći napolje, na vazduh!”
I izašli su! Oko njih se u trenutku stvorilo neko naselje, bila je tu prodavnica, apoteka i ambulanta, nizovi kuća oko asfaltiranih ulica, koje su, tu od njih, vodile na četiri strane! Bio je lep majski dan, oni su sedeli na raskršću dve ulice, na parking prostoru pored puta u centru naselja, Slobodan Milošević u svojoj fotelji, Aleksa Lakić na njegovom radnom stolu, a oko njih su prolazila vozila, pešačili ljudi, i niko na njih nije obratio pažnju!
.
.

Pošalji "SAM ISPOD ŠLJIVE - Poglavlje šesto /1" na Facebook Pošalji "SAM ISPOD ŠLJIVE - Poglavlje šesto /1" na Google Pošalji "SAM ISPOD ŠLJIVE - Poglavlje šesto /1" na My Yahoo! Pošalji "SAM ISPOD ŠLJIVE - Poglavlje šesto /1" na Live Pošalji "SAM ISPOD ŠLJIVE - Poglavlje šesto /1" na MySpace Pošalji "SAM ISPOD ŠLJIVE - Poglavlje šesto /1" na Twitter Pošalji "SAM ISPOD ŠLJIVE - Poglavlje šesto /1" na Digg Pošalji "SAM ISPOD ŠLJIVE - Poglavlje šesto /1" na del.icio.us

Oznake: sam
Kategorije
Roman

Komentari