Živeti zdravo - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Demijurg

Živeti zdravo

Oceni ovaj blog
Verujem da je mnogima prošlo kroz glavu - “Sve je to lepo što ti pričaš, i ja verujem da je sve to zdravo, ali otkud meni novac za svo to voće/povrce?” - ili - “U Srbiji ljudi nemaju novac ni za ’leba, a ovaj našao da pametuje o zdravoj ishrani.”

Srećom, na ishrani koju preporučujem nećete morati da kupujete hleb, pa ćete bar tu da uštedite. E, sad, šalu na stranu, da budemo praktični i da vidimo kako možete da se hranite zdravo, čak i ako ste na minimalcu, ili sa onoliko novca koliko i sada trošite na svoju redovnu ishranu. Ali, da prvo sami sebi postavimo pitanje: “Koliko vredi moje zdravlje?” Da li biste dali vaše zdravlje za 1.000€? A za 1.000.000€? Mislim da ovde možemo da se složimo oko prve tačke...

1. Vaše zdravlje nema cenu. Čak i kada bi voće i povrće bilo duplo skuplje nego što je to danas, ja bih i dalje tvrdio da je izuzetno jeftino. Iz prostog razloga što je neuporedivo zdravije od mesa i mesnih prerađevina, na kojima se bazira “standardna” ishrana. Kada biste to uzeli u obzir, dakle dejstvo hrane na vaše zdravlje i cenu lekova koji će vam biti potrebni da kasnije poništite te efekte (ako je to uopšte moguće) - ispalo bi da kilogram mesa, recimo, treba da košta 1 dinar (pošto je glupo da cena ide u minus, da je to moguće, svaki put kada kupite meso, prodavac bi trebalo da vam isplati 1000 dinara u ime odštete za narušavanje zdravlja). Da ovo uopšte nije preterivanje, govori podatak da je kompanija “Ferrero” 2012. godine morala da plati odštetu od 3 miliona dolara, jer je reklamirala svoje proizvode (Nutella) na TV kao zdrave i kao idealan doručak, pa je sud u Kaliforniji odlucio da moraju da plate odštetu i da prestanu sa takvim reklamiranjem. To je nešto što pre svega ostalog uvek treba da imate na umu. Neka vam vaše zdravlje i zdravlje vaše dece uvek bude prioritet, nevezano za finansije.

2. Postoji besplatna hrana. Ako bih ovu tačku ostavio bez objašnjenja, mnogi ljudi uopšte ne bi znali da ovo protumače, jer su toliko uslovljeni sistemom u kome novac ima veliku ulogu da uopšte više ne mogu ni da zamisle da mogu nešto da dobiju besplatno. Ali znate šta, pogledajte kroz prozor. Gde ste videli da i jedno drugo stvorenje na planeti mora da plati da bi jelo? Gorila, medved, veverica ili vuk - svi oni jedu ono što nađu u prirodi. I to su činili milionima godina. To isto je činio i čovek sve do novijeg doba. Oko 90% divljeg (samoniklog) bilja je jestivo, i ne samo da je jestivo, već je hiljadu puta bogatije vitaminima, mineralima i drugim hranjivim sastojcima, a takođe nije zagađeno pesticidima i drugim ljudskim faktorima. Samo jedan list maslačka ima više hranjivih materija nego 10 celih glavica salate iz prodavnice. Bilje koje bih ovde pomenuo da uspeva na našim prostorima je: kopriva, maslačak, bokvica, kupina, šipurak, glog, trnjina, bosiljak, jagorčevina, menta, razno divlje voće, jestive pecurke itd. Naravno, pre nego što odete da berete sve što stignete, obavezno se dobro informišite i budite sigurni da možete da prepoznate ono što berete, neke biljke ipak nisu za jelo, a neke su čak i otrovne. Ipak, većina nas će bez problema prepoznati koprivu, maslačak i kupinu, pa se držite sigurnih stvari dok ne naučite više o divljem bilju. Takođe treba izbegavati branje u naseljenim mestima, blizu prometnih puteva i drugih izvora zagađenja. Kao i do sad, nikako ne bih savetovao kuvanje ovih biljaka, jer ćete time uništiti sve što imaju da ponude. Jedite ono što možete sveže u salatama, ili cedite u zeleni sok. Na kraju, napomena, da iako neverovatno korisno, ovo bilje je nisko-kalorično i ne možete ga koristiti kao osnov iz koga dobijate energiju, već kao dodatak, iako vam preporučujem velike količine zeleniša. Dakle, nemoj da vas mrzi, nego pravac u prirodu, do najbliže šume, po hranu, i dobićete u isto vreme i dobru fizičku aktivnost i najbolju hranu na planeti, a sve to potpuno besplatno.

3. Zdrava jeftina zamena. Mogu da primetim da ljudi problem nedostatak novca resavaju na dva različita načina u vezi sa ishranom. Jedni, pošto nemaju dovoljno za svakodnevnu kupovinu mesa, kupuju jeftine mesne prerađevine (kobasice, paštete), koje su na samom dnu naše liste hrane, i kao takve užasno nezdrave. Drugi, pak, umesto toga, povećavaju unos hleba, krompira i pirinča, uz mnogo manju količinu proizvoda od mesa, i time (nehotice) postignu zdraviju ishranu. Sad, pošto već znamo ponešto o tome šta je zdravo, želimo dakle da budemo kao ovi drugi, samo sa maksimalnim unosom pirinča i krompira, dok hleb i proizvode od mesa potpuno eliminišemo. Testenina je takođe jeftina opcija; samo, ako ste vegan, vodite računa da bude bez jaja. Da zaključimo: za isti novac koji trošite na vašu nezdravu jeftinu ishranu možete imati zdravu jeftinu ishranu. Kad kupujete pirinač najbolje je da to bude braon (integralni) pirinač, jer je od celog zrna i sadrži sve minerale i vitamine, dok je u belom pirinču samo skrob, bez većine ovih sastojaka. Ako možete da nađete slatki krompir (batat, čičoka) po razumnoj ceni - on je još bolji od običnog krompira, ali i običan je sasvim ok. Mahunarke takođe možete povremeno konzumirati ako vam dosade pirinač i krompir. Nije bitno da budete 100% raw, neka to bude onaj procenat koji vama odgovara i koliko ste u mogućnosti. Ono što je jako bitno jeste da unosite dovoljno hrane da biste imali energije za svakodnevne aktivnosti. Pirinač i krompir su vaši prijatelji, i jako je velika greška misliti da oni goje. Stvar je samo u tome što ljudi većinom jedu krompir pržen na brdu masti ili ulja, uz dodatak mesa i soli, pa faktički ubiju sav krompir i sve u njemu, i onda okrive krompir da goji (a uopšte ne vide ulje na kome prže i mast koja se nalazi u mesu). Možete bukvalno da se davite u kuvanom pirinču i krompiru, nema apsolutno nikakvih štetnih efekata, daće vam čistu energiju, a što je najbolje - imaćete i dobru liniju. Voće jeste bolje i lakše se vari, ali ovo je tema o zdravoj ishrani, ako nemate dovoljno novca za 100% raw, što bi po mojoj proceni izašlo negde na minimum 15€ dnevno za jednu osobu, za raznovrsnu i količinski dovoljnu 100% sirovu ishranu. Ako možete da izdvojite 450€ mesečno za to - onda apsolutno preporučujem da pređete na 100% raw; ako ne, i dalje možete biti idealno zdravi i sa ovim jeftinim zamenama, i u onom procentu koliko vam to mogućnosti dozvoljavaju. Ipak, smatram da je za većinu ljudi apsolutno izvodljivo 50% sirove hrane i 50% kuvanog pirinča/krompira, za otprilike istu količinu novca koje ste i ranije davali za standardnu ishranu.

4. Hrana se kupuje na pijaci. Zdravu hranu nećete naći u prodavnicama, u sekciji “Zdrava/dijetalna hrana”. Nećete je naci ni u sekciji “Voće i povrće”. Ja ponekad prođem kroz supermarket i ne uspem da nađem ništa što bih stvarno hteo da pojedem. Jednostavno, skoro svo voće i povrće tamo izgleda nikakvo, ili zeleno ili prezrelo, osušeno, i nikako te ne privlači. A i ono koje te privlači - veliko lepo i sjajno - je hibridno gajeno, sa pesticidima, da izgleda takvo, a ukus mu je nikakav. Zato, zaobiđite prodavnice i pravac na pijacu. Nađite ljude koji izgledaju kao da sami gaje to povrće, upoznajte se s njima, i siguran sam da će vam uvek izaći u susret. Podržite ljude koji lokalno gaje hranu za vas, jer posao seljaka nije lak posao. Ono što je najvažnije jeste da kupujete sveže voće i povrće, koliko god je to moguće. Postoje tvrdnje da se 50% hranjivih sastojaka zapravo izgubi 1 sat posle branja. Dakle, želite maksimalno moguće sveže.

5. Kupujte na veliko. Prosto pravilo, ako nešto kupujete na veliko, na kutiju ili na gajbu, dobićete i značajno nižu cenu. Ako se sprijateljite sa ljudima koji to rade, možete čak robu dobiti i po nabavnim cenama. Ovo važi za bilo koji proizvod, a savetujem da isto primenite i u nabavci hrane.

6. Hrana kojoj istice rok. Ovo je zanimljiv naslov. Naravno, ne mislim ovde na čokolade, paštete i mleko kojima ističe rok, već na zrelo voće. Stvar je u tome da će prodavci često, da im ne bi propala roba, prosto spustiti cenu voća, kako bi ga prodali po nižoj ceni i time ipak nešto zaradili, što se srećom poklapa sa našim načinom ishrane, gde želimo da jedemo zrelo voće koje sadrži visok procenat šećera u sebi, za maksimalnu energiju. Tako ćete često (paradoksalno) dobiti najbolje zrelo voće za najnižu moguću cenu. Banane su ovde dobar primer, i često ćete videti da imaju sniženu cenu kad počnu da dobijaju pege po kori, a mi baš takve i želimo da jedemo. Jedina je stvar to što morate u kratkom roku da ih pojedete, ali dobra hrana se kvari brzo, jer nema u sebi gomilu konzervansa koji bi mogli da je sačuvaju mesecima, kao što je slučaj sa “hranom” na policama u prodavnici.

7. Nađite posao koji vas ispunjava. Ako ste drastično potcenjeni, i ako vas plaćaju minimalno za ono što radite - sve su šanse da ne volite posao koji radite. Edukujte se, nađite na Internetu sve mogućnosti, poslove koje biste voleli da radite u životu, šta god to bilo, i idite ka tom cilju. Siguran sam da će to usloviti i poboljšanje vaše finansijske situacije, samo ako se potrudite i ako imate jaku volju i želju da nežto promenite u svom životu. Nemojte koristiti izgovore, jer gde postoji želja uvek postoji i način. Nemojte nikada misliti da je potrebno da se mučite non-stop da biste imali nešto u životu. Uvek verujte da ćete imati sve što vam treba sa najmanje naprezanja. Uvek postoje načini. Svako od nas je doneo nešto posebno na ovaj svet, svoj poseban talenat. Na vama je da ih nađete, ono što vi volite da radite i što je vasa svrha u životu.

Nadam se da će vam ovi saveti praktično koristiti. Prosto je - jedite više svežeg voća i povrća. Zdravo živo.

Pošalji "Živeti zdravo" na Facebook Pošalji "Živeti zdravo" na Google Pošalji "Živeti zdravo" na My Yahoo! Pošalji "Živeti zdravo" na Live Pošalji "Živeti zdravo" na MySpace Pošalji "Živeti zdravo" na Twitter Pošalji "Živeti zdravo" na Digg Pošalji "Živeti zdravo" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari