Budi me...

Budi me zvuk telefona... Ko li me zove u ovo doba?! Otvaram ochi i gledam u plafon... ne zelim da se javim... u sobi je mrak... ustajem i odlazim do kupatila... potreban mi je hladan tush... silazim u dnevnu sobu i stavljam kafu... Bacam pogled na sat... 15 do 8... uf,kasnim! Pochinjem uzurbano da se spremam i navlachim farmerke... a onda pomislih: Ma koga je briga? Pushtam radio... Prljavo Kazalishte, jedna od mojih omiljenih... Uzimam vrucu sholju kafe i otvaram prozor... Vetar mi duva u lice... Posmatram nebo dok uzimam prvi srk... prelepo plavo nebo prosharano oblacima iza kojih se sakriva sunce... Sedim na ogradi terase dok pijem kafu i slusham Moody Blues... Sunce se ponovo pojavljuje i obasjava mi lice... a onda pomislih, bilo bi shteta da sam ovakav prizir propustila sedeci u skolskoj klupi i slushajuci dernjanje istoricharke... zivot je lep... zivot je samo jedan... (:

 

[wild_child]

Lepo.
Zivot jeste samo jedan i lep je.
Treba ga cuvati od pogresnih ljudi.

 

[Sibil Vejn]

Svidja mi se,lepo napisano (:

 

[wind_of_change]

Hvala.

 

[Funny!]

Ovo mi nesto poznato...

Stvarno je lepo, Nato...

 

[wind_of_change]

Čitao si ovo već. =))

I znam. Hvala. :*

 

[wind_of_change]

Čitao si ovo već. =))

I znam. Hvala. :*