Isidorina tišina - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Demijurg

Isidorina tišina

Oceni ovaj blog
„Danas vidim da nije trebalo toliko da se zanosim književnim stvaranjem. Bolje da ništa nisam ni pisala, ni prevodila, nego gledala kad mi je vreme bilo da zasnujem porodicu, da imam dete, jer to je prava sreća. Ženi se najviše mora priznati materinstvo. Sve ostalo je kod nje u drugom planu. Da sam imala dete, život bi mi bio mnogo sadržajniji. Negovala bih jedino dobro i sreću na ovom svetu - svoju decu. Bože, kad samo pomislim koliko mi je to nedostajalo u životu ispunjenom samoćom i neprestanim kapanjem nad hartijom s perom u ruci i knjigom...“

Isidora Sekulić, Autobiografija

Godinama maštamo o nekim ljudima, pričamo sve najbolje o njima, hvalimo ih gde god stignemo u nadi da će naše reči dodatno uveličati njihovu veličanstvenost. Pričamo kako su najbolji u onome što rade, preuveličavamo njihove zasluge. Onda nas život spoji, provedemo sa njima određeno vreme i ispadnu sve suprotno od onoga što smo mislili da jesu. I ne samo to, sve ono što smo veličali shvatimo da je samo jedna odbrana od sveta, od svega, i da su sva ta silna znanja samo maske za ono što im stvarno nedostaje - život u svim svojim oblicima, život u punom smislu te reči.

Njihova pamet postaje njihova nesreća, jer umesto da ih povezuje sa ljudima, da pruža ruku, ona ih izvlači, ograđuje i postavlja kilometrima daleko od svih. Život postaje udaljeno ostrvo a svakodnevica beskrajno davljenje bez izgleda za spasenjem i smislom.

I zato upravo oni koji najviše pričaju o zatvorenosti u svoje okvire umeju da budu najzatvoreniji. Oni koji najviše pričaju o slobodi u stanju su da zakucaju takav zatvor u sebi, i oko sebe, da razbijaju i najmanju moguću inicijativu.

Pamet bez života je kao pesma bez reči. Jedna nedodirljiva i nepregledna praznina u koju sve može da stane, koja može sve da znači, ali najčešće da ne znači ništa. Odgovori su u stvari izgovori, a sve te ispričane priče samo strah od ćutanja.

Isidora je ipak pobedila, nevažno šta mislila tada o svom životu, važno je ono što mi mislimo sada. Važno je ono što je ostavila. Ali koliko takvih Isidora je zaboravljeno, a iza sebe nisu ostavile ni najmanji mogući trag. Da li čovek treba da zida zidove oko sebe ili da pušta ljude u svoj život? Da li treba da živi za sadašnjost, za danas ili za budućnost? Za sebe ili za druge ljude? Da li treba da rađa svet ili dete, i za njega sebično da se bori, kao da je ono jedina vredna stvar na svetu?

Šta čovek da izabere i čemu da se posveti?

Pošalji "Isidorina tišina" na Facebook Pošalji "Isidorina tišina" na Google Pošalji "Isidorina tišina" na My Yahoo! Pošalji "Isidorina tišina" na Live Pošalji "Isidorina tišina" na MySpace Pošalji "Isidorina tišina" na Twitter Pošalji "Isidorina tišina" na Digg Pošalji "Isidorina tišina" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. hakim bej (avatar)
    "NAJGORE JE KADA TE UBEDE DA SI VAŽNIJI OD DRUGIH" - Stefan Simic
  2. LJILJA MMM (avatar)
    Šta čovek da izabere i čemu da se posveti?

    Onome u čemu se oseća dobro, ali da pri tom ne povredi druge
  3. 123loncar (avatar)
    ...i kao što se ženi najpre priznaje materinstvo, tako kod muškaraca biva sa očinstvom...i kad se čovek iskaže / ispuni biološkim roditeljstvom , on može da se dopuni delatnim roditeljstvom...ako se pak desi da ovo drugo roditeljstvo bude prvo i jedino , čovek je skrajcovan za veliki deo sebe . a sa njim i sa velikim delom života...to mu dođe, kao živ a da i ne živi.... Brut je bio živ a da nije ni živeo, kao i mnogi drugi - naročito oni sa krvavim rukama...hoću da kažem, da ovo delatno roditeljstvo ako je skončano sa krvavim rukama , ubija i ono prvo i čovek postaje zversko ništavilo... dakle, mnim da su oba roditeljstva važna ....a ako čovek odbaci ova roditeljstva , kao Ahil , onda može da jarca za junačkom slavom; koja, zaista vam kažem jede svu decu i sa njima velika i mala dela....t...ja....tako je to !