Košmari - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Demijurg

Košmari

Oceni ovaj blog
Noćas sam imao neke košmare. Istorija se ponavlja čak i u snovima. Toliko poznat ambijent. Da li je to zato što sam nekada davno, u nekom od prošlih života, namerno ili nenamerno, bio umešan u sve to, ili pak zato što puno razmišljam o tome - tek, nađoh se u omanjoj grupi logoraša koje obesni esesovci dovukoše u konclogor. Sledi pedantno pretresanje i oduzimanje svih naših stvari, a potom razdvajanje na ove i one, odnosno na sposobne i nesposobne. Među prisutnima sam prepoznao i neke ljude iz školskih, studentskih i vojničkih dana. Stražar u crnoj uniformi viče da će se samo svaki drugi izvući, dakle živeti duže od godinu dana. Osetih takmičarski duh, kao u školi; poželeh isto što i oni - da umrem posle njih. Najednom sve počinje da se ubrzava. Surovo kažnjavanje zatvorenika (zbog toga što su se slučajno rodili kao pripadnici nekog naroda) i iživljavanje nad njima u dvorištu. Bosi ljudi primorani su da trče u krug po oštrim, sitnim kamenčićima. I ja sam među njima. Sve vreme muči me meni nepoznato osećanje krivice. Ljudi se sapliću, padaju jedan preko drugog, kukaju, plaču na sav glas, proklinju svoje majke i dan kad su se rodili... Gazim ih, kao da su bube a ne ljudi. Zaokuplja me samo jedna misao: šta ću ja ovde? I kao odgovor na ovo veoma smisleno pitanje, budući da meni ovde nije mesto čak i da sam živeo u to vreme, odnekuda se pojavljuje neki oficir i zove me po imenu. Odvojivši me od ostalih, povede me u neku lepu salonsku prostoriju i kad uđoh u nju osetih kako ležim u svom krevetu.

Pošalji "Košmari" na Facebook Pošalji "Košmari" na Google Pošalji "Košmari" na My Yahoo! Pošalji "Košmari" na Live Pošalji "Košmari" na MySpace Pošalji "Košmari" na Twitter Pošalji "Košmari" na Digg Pošalji "Košmari" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. wirdz (avatar)