Da li je "bog" filozofski pojam? - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

Da li je "bog" filozofski pojam?

Oceni ovaj blog
Citat Original postavio Аристократа Pogledaj poruku
Бог је такође филозофски појам, и ја више волим да причам о Богу на филозофски начин него на неки уметнички. Ти сматраш да је филозофија све оно где нема Бога и хришћанства. Да те подсетим да постоје античка и средњовековна филозофија. Вероватно си чуо за Августина, Аквинског, Паскала. Они су такође филозофи.
Да, чуо сам за њих али ти изглeда ниси чуо да је у то време црква имала један веома "убедљив аргумент" у филозофским расправама а који је она потезала вековима, тј аргумент ломаче.Што значи да ко се не слаже са њеним догмама бива кажњен благо и мило...баш попут Ђордана Бруна:

„Казнити дакле брата Ђордана благо и без проливања крви “.

Овако гласи пресуда инквизиције што значи бити спаљен на ломачи јер се при томе крв не пролива него испарава.

Тако да су филозоофи ,да би преживели, морали да своје метафизичке контемплације некако удену у те наивне црквене догме које су им наметнуте. Па тако рецимо Спиноза своју метафизичку супстанцију зове "бог" и слично.

Али то је било пре неколико векова. Чим се филозофија једном ослободила тог ЈАРМА... оставила је теологију тамо где припада....на ђубриште историје. За филозофа је она одавно тамо, још од времена када је Кант уништио сваку спекулативну метафизику и теологију уопште.

А надам се да ће једном бити тамо и за све остале људе.

Pošalji "Da li je "bog" filozofski pojam?" na Facebook Pošalji "Da li je "bog" filozofski pojam?" na Google Pošalji "Da li je "bog" filozofski pojam?" na My Yahoo! Pošalji "Da li je "bog" filozofski pojam?" na Live Pošalji "Da li je "bog" filozofski pojam?" na MySpace Pošalji "Da li je "bog" filozofski pojam?" na Twitter Pošalji "Da li je "bog" filozofski pojam?" na Digg Pošalji "Da li je "bog" filozofski pojam?" na del.icio.us

Ažurirano 07.05.2013. u 22:26, autor: oziman

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. JA KOJI JESAM (avatar)
    Ozimane,

    Previše pridaješ značaj obaranju pojmova a u pojmovima ionako ne leži istina. Sam pojam treba da služi a njegova služba se jedino može usmjeriti njegovim objašnjenjem pri komunikaciji. Zašto onda, pitam te, riječ-pojam 'bog' ne bi mogla-mogao biti prikladan za ono što se želi predstaviti-objasniti? Zašto, ako većina ljudi koji postoje na Zemlji i danas kao i oni koji su postojali tokom znane istorije, misle i govore, govoraše o 'božnstvima' i o 'bogu' kao svojoj suštini. Zašto onda ne pristupiti tom pojmu-pojmovima otvoreno, bez predrasude, bez osjećanja da pojam pripada dogmi, i s tim mu dati njegovo istinsko značenje? To se može desiti jedino kroz iscrpno i predano objašnjenje bez predrasuda. Odvajati se, znači stvarati sebe (manjinu) elitom, pa bilo to kroz religiju ili filozofiju ili čistu ignoranciju. To, samo po sebi, ukazuje na nepotpuno Znanje-o-Sebi-koji-jesmo.

    Filozofija je nauka, disciplina, kojom se bavi manjina i kao takva uvijek će ostati u domenu manjine. Manjina stoga, jedino za sebe može da određuje šta pojam uistinu znači ali ne i za većinu. Za većinu se istine serviraju kao već obrađene u krugovima manjine. Zato, pošto je većina već upućena u značenje pojma 'bog' i svaki filozof bi trebao da se istinski posveti prosvjetljenju istine o tom pojmu a ne njegovoj negaciji. Istina oslobađa.

    Zato, bez obzira na svako iskustvo u koje se projektujemo, zvali mi iz njega svoju osnovu iz koje to činimo i u kojoj uvijek jesmo, 'bog', 'biće, 'transendentno', 'Stvar po Sebi', 'apsolut', 'Svijest'... itd. važno je da shvatamo o čemu mi to govorimo. Iz toga slijedi da pojmove treba koristiti onakvim kakvi postoje u masi (u kolektivu) ali ih kolektivu takođe treba i prosvijetliti Znanjem koje, iz onog istog bića-koje-jesmo, jedino i može da mu dođe kroz individuu. Boreći se protiv značenja već upotrijebljivog pojma, odbacivanje pojma iz upotrebe (iako se pojam još uvijek uveliko koristi), ne pokazuje mudrost onoga koji to čini. To pokazuje samo njegovu opoziciju postojećem objašnjenju a koja ne služi svrsi, svrsi proširenja svjesnosti mase kroz Znanje koje je dostupno individui-manjoj grupi, koja je-koji su neposredno povezana-i sa tim Znanjem. Suprotstavljanje postojećem objašnjenju i jeste osnova stvaranju elite. Svrha filozofije bi trebala da bude proširenje te individualne svjesnosti na nivo kolektiva a ne stvaranje frakcije koja je u opoziciji sa već postojećom frakcijom-religijskom institucijoma, i s tim stvaranje sopstvene elitnosti.
  2. oziman (avatar)
    Citat Original postavio JA KOJI JESAM
    Ozimane,

    Previše pridaješ značaj obaranju pojmova a u pojmovima ionako ne leži istina. Sam pojam treba da služi a njegova služba se jedino može usmjeriti njegovim objašnjenjem pri komunikaciji. Zašto onda, pitam te, riječ-pojam 'bog' ne bi mogla-mogao biti prikladan za ono što se želi predstaviti-objasniti? Zašto, ako većina ljudi koji postoje na Zemlji i danas kao i oni koji su postojali tokom znane istorije, misle i govore, govoraše o 'božnstvima' i o 'bogu' kao svojoj suštini.
    Filozofija je nauka, disciplina, kojom se bavi manjina i kao takva uvijek će ostati u domenu manjine. Manjina stoga, jedino za sebe može da određuje šta pojam uistinu znači ali ne i za većinu. Za većinu se istine serviraju kao već obrađene u krugovima manjine. Zato, pošto je većina već upućena u značenje pojma 'bog' i svaki filozof bi trebao da se istinski posveti prosvjetljenju istine o tom pojmu a ne njegovoj negaciji. Istina oslobađa.

    Zato, bez obzira na svako iskustvo u koje se projektujemo, zvali mi iz njega svoju osnovu iz koje to činimo i u kojoj uvijek jesmo, 'bog', 'biće, 'transendentno', 'Stvar po Sebi', 'apsolut', 'Svijest'... itd. važno je da shvatamo o čemu mi to govorimo. Iz toga slijedi da pojmove treba koristiti onakvim kakvi postoje u masi (u kolektivu)
    Реч "бог" је толико компромитована тим догмама кроз историју да је потпуно неупотребљива ако желимо некако назвати ту метафизичку суштину изван појавног света а коју нам је разоткрила филозофија.

    Јер појам "бог" садржи у својој основи неко антропоморфно, лично биће негде тамо, које нам обећава нека блаженства ако смо добри и казне ако нисмо. Ко у томе не може препознати обичну пројекцију ауторитета.
    А колико је таква представа заправо наивна види се када је очистимо од примеса метафизике и презентујемо је у њеној основи. А то се најбоље може видети из овог видео клипа.



    Како човек може рецимо разумети шта је Шопенхаурова метафизичка воља ако је назовемо "бог" и тако његовој свести презентујемо слику чиче са белом брадом на небу док је воља по себи нешто далеко од тога.
  3. Kulkiver (avatar)
    Бог није филозофски појам, он је космичка правда.
    Бог није ,,лично биће" већ смо ми део њега тј. он је господар свих нас.
    Није ствар у блаженствима већ у човекољубљу и љубави оца према сину и обрнуто. То је једино блаженство које отвара очи душе.
    Ово личи на романтисање и на догму али с моје стране могу да кажем да то никако није случај.
    Иначе, Бог се тешко може доказати рационалистички али то не значи да га нема само зато што га не видимо.
    Егзактније од овога нисам могао јер нисам филозоф а и живот често не трпи филозофију јер честа склоност томе доноси сумњу у научено док на крају и апсолутне чињенице постану непоуздане за неког филозофа.
  4. oziman (avatar)
    Citat Original postavio Kulkiver
    Бог није филозофски појам, он је космичка правда.
    Бог није ,,лично биће" већ смо ми део њега тј. он је господар свих нас.
    Кажеш "господар"свих нас. А ми смо ваљда ,испада по томе, његове слуге? Оно рабови и слуге божји?

    Није ствар у блаженствима већ у човекољубљу и љубави оца према сину и обрнуто. То је једино блаженство које отвара очи душе.
    То је пројекција ауторитета родитеља из детињства. Та пројекција чак не делује из несвесног,чак није ни скривена. Ево, ти отворено тај ауторитет зовеш "отац".

    Писао сам о већ томе ..о тим темељима религиозности и вере ..пренећу и овде:
    Извор религиозности јесте човекова немоћ пред силама природе, пред перспективом смрти и патњама које му прете у овом свету. Као одговор на то човек је прибегао оној психологији која га је водила и у детињству када је био исто тако немоћан и када је његов опстанак зависио од заштите родитеља који су у то време за њега били нешто као богови.

    Сада, сусревши се поново са немоћи, али сада пред силама природе и самог живота, човек је прибегао поново том средству или пројекцији ауторитета родитеља коју зове „бог“,и која ће га пазити, која ће га волети, штитити од недаћа и обећавати рај и блаженства. Такође, да би слика била потпуна такође ће га и кажњавати батинама ако није послушан и добар.
    Ето, то сада људи зову „вера“ . Умотавају у омоте духовности и метафизике иако у свему томе нека ни "м" од метафизике или праве духовности.


    Иначе, Бог се тешко може доказати рационалистички али то не значи да га нема само зато што га не видимо.
    Шта мислиш о овом видеу клипу:

    Да ли тако некако замишљаш тог твог бога ,господара, кога има тамо негде и коме се ви скрушени рабови и слуге божји молите ?