Neka razmišljanja o svetu kao predstavi - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

Neka razmišljanja o svetu kao predstavi

Oceni ovaj blog
Указаћу на овом блогу на нека факта о спољашњем свету која се умногоме превиђају иако их свакодневно, буквално, имамо пред очима.

Узмимо дакле спољашњи свет ткз. реалност. Од чега се он састоји? Од чега је састављен?

Одговор је јасан. Састављен је из мојих перцепција, из слика које су испред мене. Те слике зовемо "предмети" и сматрамо да они постоје као такви и када их не опажамо. (Баркли је показао сву апсурдност тога , али пустимо овде свет који не опажамо и обратимо пажњу само на предмете када их опажамо).

Шта се тада дешава?

Видимо да предмети не остају исти, да само у апстракцији имамо мисао која каже "Овај предмет је одређене величине и својстава " док у реалности заправо имамо предмет који се мења. Који мења своја својства од дна до врха зависно од положаја мог тела. Довољно је да се неком предмету приближиш и да се он увећа десетинама пута и обрнуто. Цео космос се на тај начин мења , повећава или смањује ешалонирајући се око нечијег тела. То је факт опажања..јасан по себи када се узме независно од сваке апстракције.

Узмимо рецимо неку зграду. Када сам удаљен 100 метара и када мерим оно што видим, величина те зграде биће неколико сантиметара . Када се приближим њена величина се повећава на рецимо двадесет метара.
Сада, нема везе што ће та зграда бити увек висока три сантиметра ако је мерим са даљине од 100 метара. Или бити увек висока рецимо 20 метара ако јој се приближим.У оба случаја ради се о мојој представи зграде која се мења зависно од положаја мог тела и о мом мерењу тога што опажам, и једино од конвенције, од договора зависи коју ћемо величину узети за ону која наводно увек остаје иста независно од положаја мога тела? Иако нема такве апсолутне величине! Свака величина неког предмета мора се променити зависно од положаја мог тела и даљине са које је мерим из простог разлога јер се ради о представи а не о нечему што само по себи постоји.

Вероватно се неко сада пита. "Па мора да постоји нека стварна величина зграде која је апсолутна и која се не мења зависно од положаја мог тела.?"

Не постоји тако нешто. Јер да би нешто опазили неопходан је простор.. Неопходна је подела на субјекат и објекат и РАСТОЈАЊЕ између њих. И сваки предмет који опажамо биће промењиве величине зависно од тог растојања.
Тек када би се теоријски приближили предмету на 0 растојања могли бисмо наводно доћи до његове стварне величине. Али, то је заблуда, јер са тим потпуним приближењем телу губимо и саму перцепцију истог, и губимо и сам појам величине. Јер губимо основну форму која чини опажање тј.субјекат који нешто опажа ИСПРЕД себе и то нешто мери. Субјекат који је на растојању од од тог нечег и мери то што опажа.
Ако нема тог растојања нема ни опажања, нити сазнања, па ни мерења било чега! Јер меримо наше опажаје а они су на неком растојању и на неком растојању морају бити.

Дакле, ако имамо и морамо имати растојање приликом сваког мерења, имамо самим тим и промењиву величину тога што меримо...зависно од растојања.

Јер ту очито имамо посла једино са својим представама а не са нечим што постоји као такво само по себи независно од нашег опажања.

ps. Управо оваква размишљања о свету када га опажамо (чак и када склонимо на страну Барклијева размишљања о свету када га не опажамо) воде оном основном ставу идеалистичке филозофије:

"Свет је моја представа".

Pošalji "Neka razmišljanja o svetu kao predstavi" na Facebook Pošalji "Neka razmišljanja o svetu kao predstavi" na Google Pošalji "Neka razmišljanja o svetu kao predstavi" na My Yahoo! Pošalji "Neka razmišljanja o svetu kao predstavi" na Live Pošalji "Neka razmišljanja o svetu kao predstavi" na MySpace Pošalji "Neka razmišljanja o svetu kao predstavi" na Twitter Pošalji "Neka razmišljanja o svetu kao predstavi" na Digg Pošalji "Neka razmišljanja o svetu kao predstavi" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. wirdz (avatar)
  2. MathPhysics (avatar)
    Fizika poznaje mnoge stvari analogne ovom tvom primeru. Recimo, brzina voza u različitim referentnim sistemima nije ista.
    Uopšte, kada se analizira neka pojava, ona se uvek opisuje u odnosu na dati referenti sistem.
    Dužina je prema specijalnoj teoriji realtivnosti zavisna od referentnog sistema...

    Tako da nauka vodi računa o tome da sve proučava iz ugla onog koji opaža...
    Uprkos tome, prirodni zakoni ostaju univerzalni...

    A zanimljivo je pomenuti da postoje veličine koje su inverijantne...
    Brzina svetlosti u vakuumu, (prostorno-vremenski) interval...
  3. oziman (avatar)
    Ево једног уобичајеног одговора на оваква размишљања

    Citat Original postavio Tension Pogledaj poruku
    Svet je TVOJA predstava...
    aj promeni je ako je tvoja
    Ништа лакше. Довољно се мало померити па да цео универзум промени своју величину и да та промена важи само за мене.

    Али ти вероватно сада мислиш да иако се величина премдета које опажамо мења, да се то мењају наше перцепције истих а не сами предмети.

    Међутим, то је твоја заблуда јер осим перцепеција у свом искуству немамо ништа друго од предмета. А те перцeпције се мењају....зависно од мог кретања. Зашто? Па зато јер су то моје представе, зар не?
  4. aleksa ndar (avatar)
    ajde onda zgradu vidi u jajastom obliku, vidi energiju neke osobe ... ajde digni viljusku snagom svoga uma ... kapiram ja da mi vidimo stvari kako ih vidimo, zato sto smo tako 'nauceni' i nasa percepcija je suzena, ogranicena ... i znam da se iz toga moze iskociti, ali nemas ti tu moc
  5. oziman (avatar)
    Citat Original postavio aleksa ndar
    ajde onda zgradu vidi u jajastom obliku,
    То могу урадити ако ту четвртасту зграду срушим, па од тих цигли направим зграду као ову у Кини рецимо:



    Одакле си извео да ако је свет представа, као што јесте, самим тим би требало да престану да важе сви природни закони које откривамо у њему?

    Узимимо пример Платонове пећине:

    .

    Свет као представа или оно што зовмео "реалност" јесу сенке на зиду ове пећине. Свезани људи смо ми као индивидуе.

    Гледајући те сенке ови људи откривају нека правила, неке законитости и они немају моћ то мењати. Па ипак, то су и даље сенке на зиду пећине.

    Исто тако, посматрајући наше перцепеције ми откривамо неке законитости. Те законитости не можемо мењати. Па и поред тога...то су само наше перцепције или свет као представа.