U potrazi za ravnotežom... (čovek je uvek sam) – nastavak - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

U potrazi za ravnotežom

U potrazi za ravnotežom... (čovek je uvek sam) – nastavak

Oceni ovaj blog
Ovo pišem u vreme kada je protekla zima, zajedno sa mojom operacijom iza nas. Pročitavši sve što sam do sad napisao, shvatih da sam za sve to vreme pisanja, ne samo znao šta će me snaći, nego sam i kroz svo to pisanje proživeo kompletan scenario svoje bolesti, operacije i oporavka, koji još uvek traje. Nisam jedino, bio svestan da je to upravo to. Šta će nam skora budućnost doneti, u pogledu moga zdravlja, ipak ostaje neizvesno, isto kao i što je to bilo i pre, jer pisanje mi nije pomoglo da niti da osetim, niti da proreknem, a ponajmanje da predupredim bolest - pomoglo mi je, kako se čini, samo u jednom, shvatio sam da je rastanak sa ovim svetom, kada jednom za to dođe vreme, mnogo jednostavniji i lakši nego što čovek to za života misli. April 2013. MP McB m.t.



Jecaji nekakvog olakšanja potresali su grudi našeg deteta dok je ridala, čvrsto me zaglivši. Olakšanja što se tata robudio, počeh da shvatam. Buđenje iz narkoze posle operacije je takvo. Prvo primetite samo par detalja i sve vam je potpuno svejedno, ćak lepo, a potom dođe i ostatak realnosti po svoje utiske.
Osetih tada koliko sam slab. Ovih par izgovorenih reči, oslabilo me je da nisam imao snage ni da je pustim iz zagrljaja. Ležao sam u bolničkom krevetu podignutog uzglavlja, hvatajući vazduh za sledeću rečenicu. Odjednom mi postade važno, da dobro razume ono što joj nameravam reći.
-Ne boj se tragaču, kada si znala i tamo da me pronađeš, ne mogu ja tako lako da ti pobegnem.
- Kako si me prepoznao? –upita, osmeh u očima se već nazirao kroz slapove. Uvideh sa olakšanjem, da ipak neću morati mnogo da joj objašnjavam
- Kako smo ono rekli? Kompletno telo dvojnika može poprimiti bilo koji oblik osim?
- Očiju. (šmrc) Oči se ne mogu....
- A kako misliš, da bi tata mogao da zaboravi te tvoje plave oke Lina dušo?
- Lina Brodareva? – pogleda me odjednom ozbiljno.
- Moja Tijana, mamino prasence i tatin tragač. Ko drugi?
- Kako je njen život bio težak, tata, jedva sam se izborila sa tim uspomenama.
- A, ko te terao da osetiš baš sve, i koliko puta sam ti govorio da si premlada? Zato ćeš sad to lepo sve da zaboraviš večeras kad legneš.
- Baš sve? –uzela je maramicu.
- Možda ne baš sve, ali, izbledeće kao sećanje na običan san. To se obično tako dešava, kad ptićica hoće rano da peva, pa da ne uradi nešto u gnezdo, kako se obično kaže.
Više nisam imao snage da izuztim ni slovca, samo sam ležao na tom uzdignutom uzglavlju, a realnost je počela da se širi.
Nedokučivo plavetnilo, kao mir mirnih dubina, u pogledu sa lepog skladnog lica, stisak ruke, čvrst, a nežan u isti mah, uvek bez suvišnih reči, a sada i bez slova, jer znamo, sva su suvišna. Tatin sanjač. Znala je da će me dočekati i zato me je čekala. Ne, nije tata ovog puta ispao pametan, kao i uvek ne moram ništa da objašnjavam. Tražio sam šta sam morao i sada smo opet svi na broju. Biće pričanja kao i uvek, ali u poslednje vreme, čini mi se da imam sve manje interesantnih priča za tebe i tvoju sestru. Ipak, prvo bih trebao da se malo odmorim.
- Odmori se tata. –reče i uz tihi uzdah otre suzu iz levog oka. Izvori dubina su kao i dubine same, tihi i skriveni, podsetih se.
Naravno, da smo sada svi na broju.
Kako mi se svest bistrila, postadoh svestan zvezdanog neba nad nama. Ono je uvek tu. Bilo je tu i pre nego što sam ga primetio i nikad mi nije zamerilo, što sam to samo u retkim trenucima primećivao. Znalo je biti i sivo i olovno i gromoglasno i mirno, plavo, ali to sve iz nekih drugih, trivijalnih razloga, jer nebo je ustvari uvek isto, uvek poput njenih očiju, duboko, zvezdano i uvek tu gde treba. Udahnuh duboko, da skupim snagu i predupredim izdajnički jecaj.
- Kako je lepo, što smo još uvek zajedno. – rekoh joj.
- Spavaj sad, sve je prošlo kako treba. Profesor mi je rekao da sve išlo po planu.
Zaspah.

Pošalji "U potrazi za ravnotežom... (čovek je uvek sam) –  nastavak" na Facebook Pošalji "U potrazi za ravnotežom... (čovek je uvek sam) –  nastavak" na Google Pošalji "U potrazi za ravnotežom... (čovek je uvek sam) –  nastavak" na My Yahoo! Pošalji "U potrazi za ravnotežom... (čovek je uvek sam) –  nastavak" na Live Pošalji "U potrazi za ravnotežom... (čovek je uvek sam) –  nastavak" na MySpace Pošalji "U potrazi za ravnotežom... (čovek je uvek sam) –  nastavak" na Twitter Pošalji "U potrazi za ravnotežom... (čovek je uvek sam) –  nastavak" na Digg Pošalji "U potrazi za ravnotežom... (čovek je uvek sam) –  nastavak" na del.icio.us

Komentari

  1. LJILJA MMM (avatar)
    Snaga je u njoj Generacijo....velika.
    Snaga ljubavi i poštovanja....ona jedina dušu može da nadje
    kada ova iz slabog tela izadje
    i da je nazad svima vrati
    a znaš zašto?
    zato što duša duši ruku da
    i prati je... da nazad vrati je

    Generacijo.....živ bio
    Ažurirano 24.04.2013. u 17:44, autor: LJILJA MMM
  2. Aribi (avatar)
    bice sve ok
  3. MPMcB (avatar)
    Citat Original postavio LJILJA MMM
    Snaga je u njoj Generacijo....velika.
    Snaga ljubavi i poštovanja....ona jedina dušu može da nadje
    kada ova iz slabog tela izadje
    i da je nazad svima vrati
    a znaš zašto?
    zato što duša duši ruku da
    i prati je... da nazad vrati je

    Generacijo.....živ bio
    Hvala Generacijo!

    Svi mi to znamo naravno, ali svima nam treba neko da nas na to podseća

    Nekog manje, a nekog malo i poviše.

    Živela
  4. MPMcB (avatar)
    Citat Original postavio Aribi
    bice sve ok
    Hvala.
    Zasad, sve ide u tom pravcu.