Primordijalni zakonodavci - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Demijurg

Primordijalni zakonodavci

Oceni ovaj blog
Primordijalni, prvobitni zakonodavci imaju veoma slična imena u različitim kulturama - Manu (Indija), Mina ili Menes (Egipat), keltski Menve ili grčki Minoj. Ovi zakonodavci nisu istorijske ličnosti, i po pravilu nisu smrtnici, već su “više od ljudi”. No, Tradicija, prve predstave ljudi o metafizičkom, ne proističu od njih, niti možemo znati od koga potiču. Zakonodavci su samo primenili prvobitno na određenu kulturnu zajednicu, koja od njih postoji. Sveta tradicija je “neljudskog” porekla, Apaurusheyatva i primordijalna mudrost se prenosi onima koji su u stanju da je prime. Pomenuti pojam se odnosi na Vede (u prevodu Znanje, no može se reći i Uvidi, pa je onda etimologija jasnija - od glagola videti). Vede su znanje “bez autora”. To je razlog zašto autoriteti u proučavanju Tradicije, Rene Genon i Julijus Evola, nikada ne govore o njenom poreklu. Stekoh utisak da tako nešto praktično nije pristojno. Osim definicije Veda, postoje bar još dva razloga, jer šta ako bismo postavili hipotezu o poreklu ljudske duhovnosti (praktično svih religija)?

Možemo reći da Znanje potiče od boga, ali kog? Odnosno pitanja koja se nameću, na koja mnogi nevešto odgovaraju sa: “Ko? Kad? Kako? Kome?” Različiti su odgovori na ova pitanja... i eto nepotrebnih raspri, verskih ratova i progona. Može se i drugačije postaviti, kako danas neki rade, pa pričati o tome da su prve predstave čovečanstva došle od vanzemaljaca. Sama po sebi, ta hipoteza je sasvim logična, ali tu se toliko preteruje, dovoljno je pogledati serijal na “History channel”. Zato ne treba insistirati na tezama o poreklu Tradicije, odnosno prve duhovnosti.

Ipak, u nekim kulturama se navodi poreklo, i tu imamo zanimljive podudarnosti, divovi ili “nebeski posetioci” - Nefilimi, Anunaki.

A kakva je bila ta prva religija? Bogovi su smatrani više za sile nego za antropomorfne ličnosti. Postojala ja predstava o jednom “vrhovnom” bogu, koga ostali predstavljaju, recimo indijanski Manitu, i taj bog je Priroda ili bar Duh Prirode (Veliki Duh). Razvijene filozofske koncepcije panteizma dolaze ipak tek kasnije, kroz Vedantu (Upanišade i ostali tekstovi).

Odnos sa božanstvom nije bio molilački, nego “ravnopravan”, a u praksi delatan. To je, praktično, bila teurgija u kojoj je kralj-sveštenik neposredno delovao nad (i sa) Silama Prirode, izvodivši obred koji, barem prema predanju, nije bio samo ritual, nego je imao stvarno (magijsko, teurgijsko) dejstvo.

Do danas, ili skoro do danas, ostali su odsjaji sećanja na ta herojska vremena. Razmislite šta (etimološki) znači kad kažemo da vladika “činodejstvuje”. Donedavno se smatralo da kralj ima sveta svojstva (isceljenje dodirom), da je miropomazan i u tom smislu predstavnik boga na zemlji. I tome slično...

Prvoj religiji nisu bili potrebni hramovi, a monumentalne građevine i kompleksi (piramide širom sveta, Stonehenge, Arkaim...) imaju, kako versku, tako i pomenutu “stvarnu”, odnosno teurgijsku namenu. Po pravilu, to su nebeske opservatorije. Nema mnogo predstava bogova. Kada su Grci zarobili jednog Kelta, odvedoše ga na Pantenon (inače, hram devica, odatle ime) da mu prikažu “slavu svoje civilizacije”. On se grohotom smejao i zapitao: “Zar božanstvo može biti u kamenu?!” Njegov narod je bogove slavio na otvorenim oltarima, u prirodi.

Razvoj svešteničke kaste (isprva verovatno pomagači svetih kraljeva u obredima) imao je prvi razoran uticaj na Tradiciju. Faraon je isprva bio smatran “bogom na zemlji”. Krajem Egipatskog Carstva on je samo predstavnik teokratije koja ga može izbrisati iz istorije “ako treba”. Sudbina Enkatona je primer regresije kraljevske vlasti. Dekadencija se dalje razvija u smerovima koje ovde nećemo objašnjavati...

Još nešto, a u ovoj sredini izgleda dosta bitno - mesto Isusa Hrista u ovim razmatranjima. “I bi narečen od Boga poglavar sveštenički po redu Melhisedekovu. Za koga bismo vam imali mnogo govoriti što je teko iskazati; jer ste postali slabi na slušanju.” (Jevrejima 5:11). Uočimo: “jer ste postali slabi na slušanju”. Priče o (samo) moralnom posrnuću Jevreja ne smatram dovoljnim objašnjenjem, ovde je reč o nečem drugom - sveopštem zamiranju Tradicije, zbog koga Znanje postaje nedostupno. “A Melhisedek car Salimski iznese hljeb i vino; a on bijaše sveštenik Boga višnjega (El Elion). I blagoslovi ga govoreći: blagosloven da je Avram Bogu višnjemu, čije je nebo i zemlja! I blagosloven da je Bog višnji, koji predade neprijatelje tvoje u ruke tvoje! I dade mu Avram desetak od svega.” (I Mojsijeva 14:18-20)

Melhisedek je ujedno i kralj i sveštenik; njegovo ime znači “Kralj Pravde”, u isto vreme kralj Salima, odnosno “Mira”. Pravda i Mir su dva osnovna atributa “Kralja Sveta”. Melhisedek odgovara Manuu, o kome smo govorili na početku.

Isus Hrist od rođenja predstavlja jedinstvo tri vlasti, što se vidi po priči o tri mudraca (prema Sent-Ivu iz Agarte) koji ga daruju zlatom (kraljevska vlast), tamjanom (sveštenička vlast) i najzad mirom (duhovna vlast). Hrist je tako, kao Kralj Sveta, “iznad kasti”, kao i drugi prorok - Buda. Sličnost sa Budom postoji i u poreklu, koje je kšatrijsko, a ne bramansko, jer Isus je iz plemena Juda, a ne Levi (rabini). To bi moglo mnogo toga objasniti - od odnosa prema sveštenicima (rabinima), pa do odnosa prema “naučnom” sloju uopšte. Rečeno je da je sveštenička vlast iskvarila duhovnu, pa u tom smislu možemo gledati i na Upanišade, gde nije redak slučaj da kšatrija poduči bramana (iako bi trebalo da je obrnuto). Buda je odbacio učenje bramana, njihovo “sujeverje”, posebno precenjivanje rituala (sada bez praktične moći). A šta je Isus govorio o farisejima? O onom drugom delu “jednačine”, o “filozofima” i “književnicima” jednom drugom prilikom, jer to zaslužuje posebnu temu.

Pošalji "Primordijalni zakonodavci" na Facebook Pošalji "Primordijalni zakonodavci" na Google Pošalji "Primordijalni zakonodavci" na My Yahoo! Pošalji "Primordijalni zakonodavci" na Live Pošalji "Primordijalni zakonodavci" na MySpace Pošalji "Primordijalni zakonodavci" na Twitter Pošalji "Primordijalni zakonodavci" na Digg Pošalji "Primordijalni zakonodavci" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. MPMcB (avatar)
    Lepo, slobodno nastavi.

    Isus Hrist, na svakom koraku.
    U svakom obraćanju hrišćani, a naročitio katolici kažu: Isus (=) Hrist, pa da podvuku ovu dogmatsku postavku još i: Gospod naš. U principu, to ne smeta, jer se lako prenebregava, ali šta to ustvari govori? Je li to dogmatsko poistovećenje Isusa Nazarećanina, čoveka koji je živeo svoj život sa Hristom koji je jedno arhi božanstvo i kao takvo van ralnog prostora i vremena, normalnim jezikom rečeno obično popovanje? Ili, je to rudimentirani ostatak izgubljenog rituala koji je nekad imao realno teurgijsko dejstvo?