Duh, telo i spoljašnji svet - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

Duh, telo i spoljašnji svet

Oceni ovaj blog
Citat Original postavio Dobrivoje1 Pogledaj poruku
Mislim da je interesantan misaoni eksperiment koga bi ja slobodno preveo kao "Mozak u buretu" i koji ima odredjenu vezu sa stvari o kojoj raaspravljamo.
Znaci pretpostavka je da se zamisli mozak ( vec vidim Ozijevu reakciju na ovo moje "da se zamisli mozak ") koji je izvadjen iz tela i stavljen u bure u neku tecnost koja ga odrzava i hrani.

Mozak je, naime, prikljucen na superkompjuter preko seta elektroda koji u mozak salju istovrsne informacije koje bi mozak i inace primao kao da je u telu.
Znaci preko kompjutera se pustaju el. impulsi koji "emuliraju", da tako kazem, da je on na nekoj prelepoj plazi, sunce sija, talasi zapljuskuju obalu, piju se kokteli, znaci prava uzivancija .


postoje tvrdjenja koja kazu da je nemoguce da se odredi da i mi sada nismo u svari na isti nacin ukljuceni na neki superkompjuter koji emulira i mene sada dok ovo pisem. Interesantna su zapazanja Hilari Putnama koji se bavio ovom temom, ali svakako i odgovora i kritika upucenih na ovakav prilaz problemu koji je dao Dzon Rodzers Sirl.
Тај мисани експеримент промашује циљ јер изводећи га и даље смо заробљени у апсурд реализма по коме постоји објективан свет независно од свести, а затим у мозгу, који је ето, део тог објективног света, настаје одједном, тако ни из чега, још један свет који је верна копија тог спољашњег света. При чему имамо сада мозак у том објективном свету и неки други мозак у том свету који је у мозгу?

Да би се ослободили таквог погледа на свет а који се неодољиво намеће онима који су навикли на материјализам треба извести један други мисаони експеримент.

Узмимо ситуацију у којој шетате кроз град, идете улицама и видите брдо у даљини. Наравно, у себи замишљате при томе да ено иза оне улице, иза оног брда, налазе се друге улице и друга брда и тако ин инфинитум до бесконачности простора. Али то је грешка!

Иза оног брда нема ничега! Границе нашег опажања су и границе просторног света.

Али да ово не би звучало овако чудно да не кажем неку тежу реч, подсетићу на ону велику Платонову алегорију која невероватно појашњава сва ова питања идеализма, иако тога Платон није био светстан када је стварао на начин на који смо идеалности опажајног света свесни данас после Барклија, Канта, Шопенхaуера, Бергсона и других.



ИЗВОРИШТЕ свега. Супстанција свега. Ствар по себи није негде споља. Тамо негде на небу или негде далеко у универзуму, или у самоме свету као тај свет како су рецимо пантеисти и слични тврдили. Не! Супстанција свега је у нама. У ономе што зовемео дух и што налазимо непосредно у себи.

Тај дух је ватра у Платоновој пећини. Та ватра баца сенке. тј опажаје. Прве сенке са којима затим имамо посла јесу оно што налазимо у себи и зовемо идеје по Платону , или степени обективације воље по Шопенхауеру. Тај ниво рефлексије оне ватре представља нам пре свега уметност.

Иза тога је опажај нашег тела. Или оно што од тела можемо опазити, Значи, део носа, део чела, само тело. и то је то. После тога следе слике опажаји осталих предмета који окружују то тело и које се мењају величином како се то наше тело креће. Све се ешалoнира око тог тела и скуп свих тих опажаја оно је што зовемо "реалан свет"

Ето, то су сви елементи ткз. спољашњег реалног света.То су пројекције, слике, сенке оно ватре у нама. У нама. ИЗВАН ТИХ ЕЛЕМЕНАТА ,ИЗВАН ОНОГ БРДА КОЈЕ ОПАЖАМО НЕМА НИЧЕГА.
Извориште свега тога је у духу... "Царство божје је у вама".

Зато су тело и мозак у телу важни за постојање објективног света , зато тај свет нестаје са нестанком тела...јер од њега он произилази. Тело је пројектор спољашњи свет је филм, представа..



Ако оштетимо неки део пројектора тиме смо онемугућили појаву,. онемогућили приказ филма на платну, али нисмо тиме уништили саму филмску траку која се пројектује на платно. Онемогућили смо пројектор не оно што се пројектује.

Исто тако, ако нестану наша тела нестају и сенке које се кроз та тела, и око тих тела пројекутју али не нестаје ВАТРА у Платоновој пећини која је у нама.. у ДУХУ.

Pošalji "Duh, telo i spoljašnji svet" na Facebook Pošalji "Duh, telo i spoljašnji svet" na Google Pošalji "Duh, telo i spoljašnji svet" na My Yahoo! Pošalji "Duh, telo i spoljašnji svet" na Live Pošalji "Duh, telo i spoljašnji svet" na MySpace Pošalji "Duh, telo i spoljašnji svet" na Twitter Pošalji "Duh, telo i spoljašnji svet" na Digg Pošalji "Duh, telo i spoljašnji svet" na del.icio.us

Ažurirano 24.04.2014. u 17:19, autor: oziman

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. hirajgoagain (avatar)
  2. MPMcB (avatar)
    Voleo bih da vidim tvoje poređenje Platona i Kastanede.
    Bilo bi veoma interesantno sa ovim koje si gore ovako jasno izneo uporediti ičenje Kantanedinog Don Huana. Sa svoje amaterske tačke gledišta, čini mi se da su im osnovne postavke veoma slične.
  3. oziman (avatar)
    Citat Original postavio MPMcB
    Voleo bih da vidim tvoje poređenje Platona i Kastanede.
    Bilo bi veoma interesantno sa ovim koje si gore ovako jasno izneo uporediti ičenje Kantanedinog Don Huana. Sa svoje amaterske tačke gledišta, čini mi se da su im osnovne postavke veoma slične.
    О Кастанеди не знам много да би их могао поредити. Знам само да се он позива на мистична искуства доживљена у измењеним стањима свести и слично а не на филозофска знања.
    Иако су закључци мистика по много чему идентични закључцима филозофа, постоје велике разлике пре свега у путу којим се до закључака долази.Писао сам о томе на једној теми а пренећу и овде:

    Transcendentno je izvan mogucnosti saznanja i svake analize a mistici ipak o tome govore ..kroz simbole, metafore i alegorije.
    Dok filozofija priča o onome sto moze da se ispriča sve dok ne dodjemo do granica mogucnosti saznanja kada prestaje svaka priča...ali smo bar uz pomoc filozofije dosli do granice gde naslucujemo transcendentno.

    Mistici, sa druge strane, raznom praksom, askezom, molitvom, a najcesce uz pomoc opojnih supstanci... dolaze do tog istog iskustva trasncendentnog, ali ne mogu posle ljudima objasniti kako su dosli do njega. Ne mogu se obracati covekovom intelektu kao vodiču.

    Svaka posebna izreka uzeta sama za sebe ,a koje sacinjavaju Upanisade moze da se izvede kao zakljucak misli koje ja saopstavam , mada obrnuto nikako nije tacno , to jest moja misao se ne nalazi vec u Upanisadama."Sopenhauer
  4. MPMcB (avatar)
    Što se objašnjavanja samog sistema tiče, kod Kastanede nakon pažljivog išćitavanja nisam imao problema da razumem šta je želeo da saopšti.....
    Ažurirano 19.04.2013. u 23:37, autor: oziman
  5. oziman (avatar)
    Уместо да одговорим притисиуно сам "уреди коментар" и ненамерно избрисао већину твог поста изнад. И твој коментар не могу сада да вратим

    Ипак ево одговора на твој став о томе да није много битно којим методама долазимо до закључака:

    Što se objašnjavanja samog sistema tiče, kod Kastanede nakon pažljivog išćitavanja nisam imao problema da razumem šta je želeo da saopšti.
    Самим тим што кажеш да си разумео.. ниси разумео. Јер су питања трансцндетног управо такава ,трансцендентна, што значи изван могућности разумевања.
    Једино што можемо разумети у томе јесте начин функционисања нашег интелекта и његових форми опажања и сазнања, да би тако, на негативан начин, тј сазнавши где су границе сазнања, наслутили и оно изван тих граница. И то је крајњи домет филозофије. А нисам сигуран да се Кастанеда тиме бавио.

    Та слутња до које тако долазимо има ,дакле, свој темељ, има свој разлог истинитости. То је знање и на знање се позива. Док се мистицизам позива на мистично искуство. То никако није једно исто.
    Ažurirano 19.04.2013. u 23:43, autor: oziman
  6. MPMcB (avatar)
    Самим тим што кажеш да си разумео.. ниси разумео. Јер су питања трансцндетног управо такава ,трансцендентна, што значи изван могућности разумевања.
    Једино што можемо разумети у томе јесте начин функционисања нашег интелекта и његових форми опажања и сазнања, да би тако, на негативан начин, тј сазнавши где су границе сазнања, наслутили и оно изван тих граница. И то је крајњи домет филозофије. А нисам сигуран да се Кастанеда тиме бавио.

    Та слутња до које тако долазимо има ,дакле, свој темељ, има свој разлог истинитости. То је знање и на знање се позива. Док се мистицизам позива на мистично искуство. То никако није једно исто.
    Razumeo da nisam razumeo, ili tome nalik
    Kastaneda se stvarno ne bavi takvim konstrukcijama.
    Njegovo izlaganje je linearno i uglavnom navodi svoja iskustva, koja nisu uzrokovana uzimanjem bilo kakvih supstanci. Ne bavi se ni dokazivanjem, jer nema načina da se dokaže da je nečije iskustvo objektivno. Pogotovu se ne bavi pitanjima transcedentnog, njegov učitelj je namerno, malo preterano, opisan kao nepismeni indijanac ne samo na margini civilizovanog društva, nego i na margini racionalnog, čovek čija logika može da obuhvati maksimalno tri do pet stvari, pod uslovom da nijedna nije apstrahovana. Shodno tome i njegovi zaključci su jednostavni. to što on izlaže nije nauka ni malo. To bi se moglo nazvati pozivanje na mistično iskustvo. Naravno da to ne može biti jedno isto sa znanjem koje se racionalnim metodama poziva na znanje. Bez obzira na to,dakle bez obzira razlog istinitosti, ono što što budi izvesne asocijacije sličnosti, modelu koji je gore opisan ne tiče se metodologija kojima se do njih došlo, one su jednostavno neuporedive. To je Kastanedin model sam, koji se isto kao ni ovaj Platonov, ne dotiče direktno transcedentnog, verovatno iz navedenih razloga. Može se samo reći, da su ti modeli zaćuđujuće slični s obzirom na veoma različita okruženja iz kojih potiču. To je naravno, samo jedno subjektivno iskustvo, moje, bazirano na posmatranju iznešenog i svesnom zanemarivanju razlika u metologiji njihovih nastanaka. Izvodeći analizu ova dva iskustva, pošao sam od pretpostavke da iako analiziram svoj utisak, on predstavlja objektivan otisak onoga što jeste ili je bar petpostavljeno da jeste, ne ulazeći u dilemau o verodostojnosti takve pretpostavke, jer bi to pre svega, onemogućilo iznošenje bilo kakvog iskaza koji se ne bi bavio samo samim sobom.