Film "Notting Hill", finu, romantičnu komedijicu za opuštanje, sam gledao četiri puta. I svaki put je to pratio neki dogadjaj. Ustvari, gledao sam ga više puta, ova brojka se odnosi na gledanje od početka do kraja.
Prvi put je bilo u bioskopu. Sa njom, kao neumornom pratiljom filmskih dešavanja. U to vreme sam pokušavao da pronadjem neke prijatelje iz susednih država, telefonske linije još uvek nisu funkcionisale, pa je internet bio zgodna stvar. Kraj 20. veka, a mi u srednjem veku... Dopisivao sam se sa Marinom iz Zagreba, bilo je tu mailova i mailova. Od svega što sam napisao, pamtim samo da sam joj preporučio ovaj film... I da ga je i pogledala zbog moje preporuke.
Drugi put ga je neka televizija prikazala u sitne sate, možda oko ponoći. Ona je htela da spava, ja da gledam film. I nije htela u praznu sobu, kao da je strah, kao da sam ja taj koji će da odagna ružne snove i babaroge. Prvi i jedini put smo se posvadjali oko toga šta ćemo da radimo. Ja sam ostao da gledam, ona otišla da spava... Mesecima kasnije, u trenu kad smo se definitivno rastajali, na bezvezan način, telefonski, pitala me je:
"Šta radiš ovog trenutka?"
Glupo mi je bilo da lažem, a i zašto bih to činio? Ne volim da lažem, kažem kako jeste, pa šta bude, neka bude.
"Gledam "Notting Hill" na televiziji..."
Ovih dana se opet igra presing na meni. Stalno neko planira da me usreći u ljubavi. Sad su mi našli nju, ali, da bi sve bilo kako treba, kažu, moram i ja da pomognem. Da je malo muvam. Draga osoba mi tu samoinicijativno pomaže, nemam srca da je odbijem. Obećao sam sve što je do mene. Mislim, uradiću sve da pomognem. A najbolje ću pomoći ako se ne mešam, ako ne progovaram... Par mojih reči i sav njen trud ode u propast. Neka sama sve završi, neću se buniti. Prihvatam šta god da mi skroji. I kao, šlag na tortu, ma, kao jagoda na šlagu torte, ponovo "Notting Hill" na tv! I moj sms gde otkrivam surovost moje životne filozofije protkane kroz film "ma koliko ne činio ništa, ona će te navata!" Da li se to slučajno emituje baš sad kad, neka draga lica, meni opet kroje sudbinu? Nema slučajnosti...
Šta reći, sem da "Džejms Bond ne mora ovo da radi..."
Prvi put je bilo u bioskopu. Sa njom, kao neumornom pratiljom filmskih dešavanja. U to vreme sam pokušavao da pronadjem neke prijatelje iz susednih država, telefonske linije još uvek nisu funkcionisale, pa je internet bio zgodna stvar. Kraj 20. veka, a mi u srednjem veku... Dopisivao sam se sa Marinom iz Zagreba, bilo je tu mailova i mailova. Od svega što sam napisao, pamtim samo da sam joj preporučio ovaj film... I da ga je i pogledala zbog moje preporuke.
Drugi put ga je neka televizija prikazala u sitne sate, možda oko ponoći. Ona je htela da spava, ja da gledam film. I nije htela u praznu sobu, kao da je strah, kao da sam ja taj koji će da odagna ružne snove i babaroge. Prvi i jedini put smo se posvadjali oko toga šta ćemo da radimo. Ja sam ostao da gledam, ona otišla da spava... Mesecima kasnije, u trenu kad smo se definitivno rastajali, na bezvezan način, telefonski, pitala me je:
"Šta radiš ovog trenutka?"
Glupo mi je bilo da lažem, a i zašto bih to činio? Ne volim da lažem, kažem kako jeste, pa šta bude, neka bude.
"Gledam "Notting Hill" na televiziji..."
Ovih dana se opet igra presing na meni. Stalno neko planira da me usreći u ljubavi. Sad su mi našli nju, ali, da bi sve bilo kako treba, kažu, moram i ja da pomognem. Da je malo muvam. Draga osoba mi tu samoinicijativno pomaže, nemam srca da je odbijem. Obećao sam sve što je do mene. Mislim, uradiću sve da pomognem. A najbolje ću pomoći ako se ne mešam, ako ne progovaram... Par mojih reči i sav njen trud ode u propast. Neka sama sve završi, neću se buniti. Prihvatam šta god da mi skroji. I kao, šlag na tortu, ma, kao jagoda na šlagu torte, ponovo "Notting Hill" na tv! I moj sms gde otkrivam surovost moje životne filozofije protkane kroz film "ma koliko ne činio ništa, ona će te navata!" Da li se to slučajno emituje baš sad kad, neka draga lica, meni opet kroje sudbinu? Nema slučajnosti...
Šta reći, sem da "Džejms Bond ne mora ovo da radi..."
