Dve pahulje, leteći jedna pored druge, rešiše da započnu razgovor. Uhvatiše se za ruke, da ih vetar ne bi razdvojio, i jedna od njih veselo reče:
- Kako je lepo uživati u letenju.
- Mi ne letimo, mi prosto padamo - tužnim glasom odgovori druga.
- Uskoro ćemo se sresti sa zemljom i pretvoriti se u beli, paperjasti pokrivač -
nastavi veselo prva.
- Ne. Mi padamo ka zemlji, a na zemlji će nas samo gaziti.
- Postaćemo potočić i krenuti ka moru. Živećemo večno.
- Ne, već ćemo se istopiti i isčeznuti zauvek.
Te dve pahulje završiše svoj razgovor i odvojiše svoje ruke.
I svaka od njih odleti u susret onoj sudbini, koju je sama sebi izabrala.
- Kako je lepo uživati u letenju.
- Mi ne letimo, mi prosto padamo - tužnim glasom odgovori druga.
- Uskoro ćemo se sresti sa zemljom i pretvoriti se u beli, paperjasti pokrivač -
nastavi veselo prva.
- Ne. Mi padamo ka zemlji, a na zemlji će nas samo gaziti.
- Postaćemo potočić i krenuti ka moru. Živećemo večno.
- Ne, već ćemo se istopiti i isčeznuti zauvek.
Te dve pahulje završiše svoj razgovor i odvojiše svoje ruke.
I svaka od njih odleti u susret onoj sudbini, koju je sama sebi izabrala.
