La vita è bella - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Aleksej od Arlekina

La vita è bella

Oceni ovaj blog
... Al ti slutis otkud bore... trunje se u oku diglo. Olujno je tamo gore.. gde nas nije puno stiglo...‚‚

Nema baš neke nade... tek po noći shvatam kad mamaurluk me uzme, kad senke mi šapuću da bežim, da vrištim, da zaboravim...
Bdim iz noći u noć, jurim neku savršenu ideju kad se probudiš da ti i nju dam na gotovo. Smišljam sitne radosti, visibabe, knige, pozorišta, učim o čajevima......Ponekad, ušunjam se u tvoj krevet da osetim parče topline - ti samo hrkneš, povučeš jorgan i ostanem baš kao u životu na vetrometini otkriven.
Sećam se tih devedesetih, oko kasarne se pucalo, a ja sam učio prve akorde, sećam se kao sad tog teksta, jagodica na prstima kako mi bride od metalnih žica i kako mi knedla u grlu stoji dok pokušavam uskladiti tekst sa tonom.... ‚‚Kakva tužna humoreska, gradio ispod gradova od peska dubok bezdan bez dna....‚‚
Sad već dvadeset godina živim humoresku, gradim, jurim vetar, smišljam, a čemu....
Potrošio sam se i spreman sam poći... gde god? (se piše ovojeno ili zajedno) svih ovih godina, al se nadah da baš tebe trgnem da te probudim, da te obradujem.... ništa. Neko pije zbog kocke, nego zbog stresa, neko ni sam ne zna zasto. Mila ja pijem zbog tebe pa se psujem. Što da pijem ja, što da se skupljam po ćoškovima da ne gledam tvoju hladnoću*
Znam! Nisi ti hladna – to ja samo tako vidim. Znam – raduješ se što sam kupio karte za pozorište, samo baš danas ne možeš. Znam – lep je to poklon što sam ti kupio samo je suviše skup pa ga čuvaš da se ne potroši. Znam – voliš me samo to ne znaš da pokažeš. Znam.... a mene boli, tuga me razdire...
Jako se namrštim, obučem odelo i odem na posao da bar njima izgledam ozbiljan i dostojan, a u grlu knedla ... pisao bih, vrištao bih, vikao bih, plakao bih, otišao bih... negde. Sabrao sam sve. Stvarao sam, gradio sam tuge i svet oko sebe, sigurno sam nekog nečemu naučio, sebe sam mučio i učio davanju i praštanju, gradio sam osmehe, čežnju u očima ljudi za toplim za sjajnim za dostižnim i nedostižnim, snove, želje, trudio se da probudim dobrotu, naučio sam Alekseja poštovanju, značaju dogovora, odgovornosti prema svetu, prema drugima, da se smeje i kad mu nije do smeha, da se izvini patosu na koji je pao jer i patos boli. Tebi... da ne pominjem pokušaje neopipljivog osmeha, topline, svetala kad padaju na pozornicu, kože... tebi stvorih kuću, obrisah dugove, obezbedih primanja do kraja, da se voziš automobilčiđem da ne misliš o gorivu, da ne misliš o održavanju.... Saberem - oduzmem – napravio sam dovoljno za svakog po nešto... pa mogu poći. Svi moji gresi su samo moji, sve moje pobede su i tvoje. Ako ne skupim hrabrost da odem već da legnem i odmorim, znaj da se odmaram posle svih godina truda i da sam spokojan. Nemoj da se usudiš da mi spočitavaš, a šta ćete Vi?.... jer DOKLE, nemam više – sve sam ti dao. Spava mi se. Dozvoli mi, jednom, molim te da budem spokojan i ne brinem o vama. PS ne zaboravi onu kovertu za pojce i pesmu Tiho noći!
Svaki gornji red ne volem, svaki dan bez osmeha i bola ne volem, svaku priliku kada mi je bežala suza pred Tobom i Balaševićem – ne volem jer nisi razumela, nisi shvatila.
Nadam se da ću skupiti petlju da odem u pozorište sam, u City na kafu i kolač. Da odem – vrati mi moj život – molim te.
Dvadeset godina pokušaja – dvadeset tuga – hvala ti – dala si mi sreću, jer znam, srećan sam sam kad tugujem na kariranom stolnjaku.
Pa da vidimo zašto idem?
Za sve ove godine ne znam sta te raduje.
Ne voliš pozorište.
Ne voliš Teofiloviće.
Ne voliš Rusiju.
Ne voliš osmeh.
Ne voliš poeziju.... ups. Volis , ali ne razumeš – kažeš (p.a.)
Ne voliš kej .
Nemaš vremena za visibabe.
Nemaš vremena za zagrljaj bez obaveza.
Ne voliš da trošiš, jer to znači da moraš da zaradiš.
Ne vidiš da počinjem da tonem.
Ne znaš šta je trud, ne znaš šta je davanje....
Ne volim zavist.
Ne volim – a šta su oni meni dali?
Ne volim da prosjaku dam dinar, ne volim one što ih psuju, ali ne volem ni tebe kad ih ne vidiš
Ne volim da se pravdam što mi trebaš
Nikad nismo otišli na moje ostrvo jer se bojiš Hrvata...EJ!
Retko obilaziš groblja
Retko se smeješ tudjoj deci
Sve naše osmehe tumačiš kao glumatanje - ti se ne smejes da ne bi glumatala...EJ!
Ne valjam ti? U stvari ne volem ni što nikad nisi rekla da ne valjam?
Ne volim da objašnjavam da želim da ručam s tobom uz vino
.....
Boli me što sve ove godine ne znaš šta volim... a još više kad kažeš – Znam, ali ....
Boli me što za sve ove godine nisam ni na tren pomislio da me voliš, a opet sam se vratio iz onog autobusa...
Ne volim izgovore i opravdanja
Volim Roberta Begninija, volim trud, volim borbu.
Dušo ti nemaš davanje - tebe ne raduje tudja sreća
Nisi ti kriva, kriv sam Ja koji sam hteo za sve ove godine da ti obučem svoju garderobu – da te promenim.
Oprosti!
Sad kada priznam, pustiš me da odem?
Molim te.
Neka ovo bude par reči zaveta da ničiji dah nije manje vredan. Da svako ima pravo na osmeh.

Eto i pesme od par akorda koju sam naučio ... iz koje nisam naučio ništa, sem da je život radost sam po sebi , da je radost - davanje

Djordje Balasevic

Bezdan

Nema me vise
U tvojim molitvama
Vise me putem ne prate.
Noc mi preti
Ponoc i pusta tama
Kad me se samo dohvate.
Vise me ne volis
Kad se vracam nisi budna.
Ne goris.
Gasne nasa zvezda cudna
Lazna, srebrna stvar.
Daleko putujem
Vetar nudi neke rime
Kupujem
Pristaju uz tvoje ime
Dva, tri stiha na dan.
Ne slusam vise
Sta sapuces dok snivas.
Plasi me koga pominjes.
I sve si dalje
A sve mi bliza bivas
Kao da opet pocinje.
Ali me ne volis
To se uvek drugom desi.
Govoris
Ali vise ne znam gde si.
Da li neko to zna
Sta sam uradio?
Kakva tuzna humoreska�
Gradio
Ispod gradova od peska
Dubok bezdan bez dna�

Pošalji "La vita è bella" na Facebook Pošalji "La vita è bella" na Google Pošalji "La vita è bella" na My Yahoo! Pošalji "La vita è bella" na Live Pošalji "La vita è bella" na MySpace Pošalji "La vita è bella" na Twitter Pošalji "La vita è bella" na Digg Pošalji "La vita è bella" na del.icio.us

Ažurirano 16.02.2013. u 06:10, autor: Aleksej od Arlekina

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. Lice (avatar)
    Lepo i tuzno