Čekaj

Razmisli još jednom
Ogrni se slutnjom
I utopli zebnjom
Kažem svojoj savesti
Koja htela me je odvesti
Na izgled nepoznato
Od svega izuzeto
Mesto preglasne tišine
U potkrovlje samoće
Puno starine,
I prašine
Ogledalo uspomena
Nadom istrošena
U uglu komoda
Sa svežnjom pisama
Okovanih
Tužnim mislima
Zarasla u paučinu
Od vremena
Namučenu
Davnu emociju
Koju svi zaboravljaju
Čekaj
Dozvoli još jednom
Razumu da zamišlja
Ispijenu čašu
I dalje polupunom
Da zamišlja
Ispunjene želje
Sa drugom,
Bilo kojom
Burnom večeri
I noći
A spokoj,
Već nekako će doći

Mračak (D.B.)

 

[LJILJA MMM]

Čekaj.... doći ću
da korpu nemira ispletem
razumom je ukrasim
i nadom spasim
čekaj....
pokušaj još jednom
u snu san da odsanjaš
da tugu ne otvoriš
sama će ona.....


Eto.....inspirisao si me
a sad odoh da pogledam šta rade moji na Ekonomiji

 

[Mračak@]

Osetim kad dolaziš
kroz misli mi prolaziš
kao izvor žuboriš
kroz šapat mi govoriš...

A tuga stalno dođe,
ali uvek prođe
tragom će nestati
a tebe ću
opet rado čekati...

 

[*BILJA*]

"Bilo je nečeg dobrog,
ranije,
negde drugde.
Šteta
što je tako teško
setiti se nečeg dobrog.
Znati
kako je stvarno bilo.
Koliko je bilo stvarno..."